Два милиона људи у Србији пије воду која није безбедна за пиће?!

Јучерашња прича око исправности воде у Београду нам још увек одзвања у ушима. И док је београдски случај одјекнуо у свим медијима широм земље, у Србији, како кажу људи из унутрашњости, огроман број људи пије воду која није безбедна.

То није нешто о чему размишљамо сваки дан, али је свакако проблем који би требало решити.

Опширније о свему овом проблему који је покренула Иницијатива за доносење законског дефинисања начина и обима контроле индивидуалних водних објеката-бунара, можете читати у наставку текста.

Процена је да око 2 милиона деце и људи у Србији пије воду без контроле исправности. На селима нема контроле исправности воде. Законом о заштити становништва од заразних болести прописано је само обезбеђивање здравствено исправне воде за пиће грађанима који имају јавно снабдевање водом а губи се из вида чињеница да немају сва села водоводе.

Новим нацртом Закона о санитарном надзору нису обухваћени индивидуални бунари, мониторинг о здравственој исправности воде спроводе надлежни институти и заводи. На сајту Батута постоје годишњи извештаји у којима стоји да се вода на селима у индивидуалним бунарима не контролише, препоруке Института и Завода нису релевантне и не штите грађане. Индивидуални бунари нису власниству појединаца што је Законом и прописано јер појединци не могу бити власници подземних вода.

Последњи извештај који је до сада објавио Батут можете видети на линку испод:

http://www.batut.org.rs/download/izvestaji/Izvestaj%20vode%20za%20pice%202017.pdf

ЗАКОНОМ О РУДАРСТВУ И ГЕОЛОШКИМ ИСТРАЖИВАЊИМА у члану 3 тацка 2. и 4. стоји да су подземне воде и поврсинске воде геолошки ресоурси, тацком 19 и 26 су дефинисани бунари, даље истим законом су прецизирани услови коришћења. Законом о Водама члан 3 је дефинисана вода за пиће из бунара, чланом 18 да су бунари водни објекти, чланом 118 водни услови. Из свега напред наведеног се закључује да су сви бунари укључујући и индивидуални, власништво Републике Србије. Зашто онда нема контроле исправности воде у индивидуалним бунарима у селима и колико људи и деце пије воду без контроле исправности у Србији?

Не постојање контроле исправности воде у селима, у индивидуалним бунарима. За људе који живе на селима то је веома озбиљан проблем који може да буде узрочник за многе болести. Полазећи од става да право на здраву животну средину припада корпусу законом уређених права грађана, као и Уставом поставља се оправдано питање има ли дискриминације јер се грађанима у градовима контролише исправност воде док се мештанима на селима укључујући и децу не контролише исправност воде?!

Уставом Републике Србије је загарантовано право сваког грађанина на здраву животну средину и на благовремено и потпуно обавештавање о њеном стању. Свако, а посебно Република Србија и Аутономна покрајина, одговоран је за заштиту животне средине и свако је дужан да чува и побољшава животну средину. Уставом је такође зајамчено мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона, као и право на једнаку законску заштиту, без дискриминације. Са становишта Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, право на здраву животну средину се постиже довођењем у везу различитих аспеката животне средине са правима која су гарантована овом Конвенцијом (слобода изражавања, право на живот, право на поштовање приватног и породичног живота, као и право на правично суђење). Такође, Република Србија је потписала протокол о води.

Вакцинација за узрочнике који се преносе водом за пиће нису део обавезног календара вакцинације деце а деца на селима немају контролу исправности воде у бунарима.

Колики је ризик од епидемија? Које су мере заштите? Људи на селима нису обавештени о исправности воде што је уставно право када је реч о животној средини. Епидемије које могу настати су хидричне епидемије везане за пропусте у одржавању и хлорисању воде у бунарима, али и за купања у хигијенски неодржаваним индивидуалним бунарима. Из групе обољења за које контаминирана вода представља значајан пут преношења су шигелоза, хепатитис А, трбушни тифус и паратифуси. Вакцине за ове болести нису обавезне, нису бесплатне и нису део обавезне вакцинације деце на селима која немају контролу исправности воде.

Решавање наведеног проблема би се огледало у законском дефинисању начина и обима контроле индивидуалних водних објеката. Такође, питање утврђивања здравствене исправности воде за пиће из индивидуалних објеката водоснабдевања није у надлежности индивидуалних корисника или правних лица, власника/корисника објеката јер Индивидуални бунари нису власништву појединаца сто је законом и дефинисано а огледа се у томе да појединци, индивидуални корисницине не могу бити власници подземних вода.

Уколико желите да власт обрати пажњу на овај проблем и учини нешто по овом питању, можете подржати иницијативу. Петиција коју можете да потпишете налази се на линку испод:

https://www.mojainicijativa.com/index.php/inicijative/inicijativa/961.html

Герила.рс

Актуелно

Каква црна рампа, вама на Савски насип треба утерати багере да очисте илегалну градњу!

Због постављања рампи, које онемугућавају вожњу камионима и аутомобилима по Савском насипу, неколико десетина викендаша …

Даница Грујичић: Време је да се отворено говори о последицама НАТО бомбардовања (видео)

Интервју са проф. др Даницом Грујичић. novosadskatelevizija

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Simple Share Buttons