ЏАБА КРЕЧИТЕ! Смањење плата и пензија за 15% неће бити довољно да спасе Србију економске катастрофе у коју је воде приучени дунстери

Београд — Члан Фискалног савета Никола Алтипармаков упозорава да смањење плата и пензија за 15 одсто, без других реформских потеза, неће бити довољно.

“Неопходно је истовремено увести и платне разреде, отпустити вишак запослених у јавном сектору и средити јавна предузећа. Реционалнизација је могућа само ако се све то уради одједном”, рекао је Алтипармаков на трибини под називом “Шта је болно у српским реформама”, у организацији магазина Време.

Он је подвукао да просечна пензија у Србији износи око 220 евра, што је између 13,5 и 14 одсто бруто домаћег производа, док је удео просечне пензије у БДП-у у региону око 10 одсто.

“На тај ниво мора доћи и Србија, јер сада годишње позајмљујемо 800 до 900 милиона евра само да би исплатили пензије”, рекао је и подсетио да је просечна пензија у Бугарској 150 евра, а у Румунији 170 евра.

Упитан да ли је праведно да се приход смањује пензионерима који су то својим радом заслужили, одговара да ће се овим смањењем само нивелисати неправедна политичка повећања пензија из 2008. године. Поред редовног повећања од 11 одсто, каже он, пензије су повећане у фебруару те године пред изборе за 11 одсто и друго од 10 одсто после избора.

Професор Економског факултета Милојко Арсић, сложио се да је смањивање плата и пензија неопходно и додао да је у исто време потребно да то буде део ширег плана фискалне консолидације, који би укључио и реформу јавног сектора, здравства, школства, правосуђа…

“Важан део би такође било и попуштање монетарне политике, о чему је говорио и Џефри Сакс. Циљање инфлације са флексибилним курсом би могло да покрене привреду и да буде главни носилац раста”, рекао је Арсић.

Навео је да су оправдани и други подстицаји, попут субвенционисаних кредита за привреду, објашњавајући да то државу мало кошта, јер се са неколико милијарди динара долази до повећања кредитирања од милијарду евра.

У Србији се стање јавних финансија већ осму годину заредом може описати једном речју – неодрживо. Зато сада нема бирања: довођење јавних предузећа у ред, отпуштање вишка запослених у јавном сектору и смањење плата и пензија мора да иде руку под руку, порука је Фискалног савета.

Стручњаци указују да јавни сектор мора да схвати одакле добија плату. Привреда је, по оцени асоцијације менаџера, у слободном паду и треба јој развој приватног сектора и предузетништва. Тренутно 510 такозваних губиташа од 730 јавних компанија годишње кошта државу стотине милона евра.
Економиста Миодраг Зец пита каква је то фискална консолидација у којој држава не може да наплати порез.

“Морате да имате систем у којем порез, струја и сличне обавезе морају да се плате. А не да се људи жале Стразбуру кад их тераш да плате струју. Док се то не сломи, не можемо да правимо фискални систем”, сликовит је Зец.

Он је рекао да се код нас прича о реформи, али нико не каже какву то државу хоће, што успорава цео процес.

“Хоћемо либералну државу кад плаћамо порез и то заговарају бизнисмени јер плаћају најмањи порез и не плаћају порез на наследство, а причамо о социјалној држави када причамо о лечењу бабе која би да оперише катаракту у 89. години да би видела куда иду реформе”, каже он.

Говорећи о пензијама, Зец је рекао да рачуница за смањење звучи добро кад се о томе говори, али то доноси проблеме, па не види зашто се уместо тога не размишља о промени пензијског система.

“Ако снизимо пензије 15 одсто, они који живе испод границе егзистенције рећиће, ‘немојте нама’ и онда ћемо добити смањивање само већих пензија. На крају ћемо доћи до Шешељеве реформе у којој сви пензионери имају једнаке пензије”, навео је Зец.

Економиста Александар Стевановић, пак, сматра да пензије и плате не би требало смањивати, јер тај новац може да се надомести, како тврди, отпуштањем “партијских постављених паразита” у јавном сектору који зарадјују више од 1.000 евра месечно, као и средјивањем предузећа у реструктурирању.

“Овако, смањивањем плата и пензија за 10 одсто, смањиће се и тражња и директно ће се дати негативна ињекција за раст БДП-а и прихода”, тврди Стевановић.

На његове тврдње Алтипармаков одговара да би тим резовима можда остварили уштеде од око 400 милиона, што је далеко од две милијарде евра колико је, како каже, потребно.

“Ми не предлажемо смањивање пензија и плата у јавном сектору зато што има алтернативе, већ зато што је нема”, закључио је Алтипармаков.

 

Б92, Танјуг