ЕБРД: Економија Србије далеко заостаје испод стандарда ЕУ

0
(0)

По свих шест транзиционих квалитета економија Србија се може упоредити са земљама Западног Балкана али у односу на развијене економије, попут немачке или америчке, постоји велики јаз, оценила је Европска банка за обнову и развој (ЕБРД).

Србија посебно заостаје по питању конкурентности, добре управе и отпорности на изазове, док је по транзиционим квалитетима економска интеграција, зелена економија и инклузија јаз нешто мањи, наводи се у извештају „Дијагностика Србије: Процена напретка и изазова у развоју одрживе тржишне економије 2017“.

За транзициони квалитет конкурентост Србија је добила оцену 4,94, где један указује на слаб или никакав напредак а десет на глобалног предводника.

Конкурентност српске економије је упоредива са другим земљама Западног Балкана али је испод стандарда ЕУ, оценила је ЕБРД додајући да у Србији, иако је била међу десет највећих реформатора на Дуинг бизнис листи Светске банке у 2016, многа структурна питања тек треба да буду решена.

Економију и даље ограничавају слабе институције, неефикасан јавни сектор, велика задуженост предузећа и неусаглашеност понуде и тражње вештина на тржишту радне снаге.

Европска комисија сматра Србију умерено припремљеном за борбу са конкурентским притисцима и тржишним снагама у ЕУ, наводи се у извештају.

По критеријуму јавне управе Србија има оцену 4,39 а посебно су лоше оцењени заштита имовинских права, ефикасност владе и регулаторно оптерећење.

ЕБРД указује на недовољну транспарентност државне политике субвенција, али и на доношење закона по хитном поступку и кашњење са усвајањем секундарног законодавства, као и на велико адимистративно и финансијско оптрећење бизниса и на државном и на локалном нивоу.

Отпорност економије Србије, која је оцењена са 5,55, била је на испиту последњих година, када је због унутрашњих и спољних потреса знатно успорила економска конвергенција.

Међутим, макроекономска стабилност је унапређена захваљујући фискалној консолидацији и сужавању спољних дебаланса.

Како се наводи, економија Србије је све отворенија и релативно диверсификована, од глобалне кризе раст извоза надмашује раст увоза и подстиче економски опоравак а финансијска стабилност је очувана али су ненаплативи зајмови и задуженост предузећа достигли висок ниво, чак и према регионалним стандардима.

По интегрисаности као квалитету одрживости тржишне економије Србија има оцену 6,39, по зеленој економији 5,77 а по инклузивности 5,16. ЕБРД наводи да је унапређење прекограничне сарадње у средишту дугорочног економског развоја Србије и других земаља Западног Балкана.

Такође се указује да неактивност младих, родна неједнакост и разлике између образовних профила који се нуде и који се траже представљају велике изазове за Србију.

Када је реч о транзиционом критеријуму зелена економија, Србија интензивно користи угаљ за производњу струје и грејање, енергетска инфраструктура је застарела, бележе се велики губици енергије у производњи, преносу и дистрибуцији а енергетска ефикасност крајњих потрошача је слаба.

Упозорава се да је Србија упркос великој загађености ваздуха енергетском стратегијом предвидела изградњу нових капацитета на угаљ од 700 МW до 2025.

У извештају ЕБРД се оцењује и да Србија има значајан потенцијал за даљи развој приватног сектора који учествује са око 70 одсто у укупној запослености али је његова профитабилност мала у односу на земље централне и југоисточне Европе.

Истиче се да је раст продуктивности приватног сектора најзначајнији покретач дугорочног економског раста, с обзиром да се у Србији на средњи рок очекује смањење радно способне популације.

ЕБРД наводи и да ефикаснија државна предузећа могу да подстакну развој приватног сектора.

Бета

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Из буџета за следећу годину највише новца (598 милијарди динара) одвојићемо за СЕРВИСИРАЊЕ ЈАВНОГ ДУГА!

5 (2) ИЗ касе Републике Србије, како показује Предлог буџета за наредну годину, гледано по …

Глобалисти дестабилизују Европу уз помоћ клијентелистичких режима и корона карантина успут разарајући економију

5 (4) Пандемија коронавируса брзо се претворила у највећу светску кризу у скоријој историји и …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend