По свих шест транзиционих квалитета економија Србија се може упоредити са земљама Западног Балкана али у односу на развијене економије, попут немачке или америчке, постоји велики јаз, оценила је Европска банка за обнову и развој (ЕБРД).
Србија посебно заостаје по питању конкурентности, добре управе и отпорности на изазове, док је по транзиционим квалитетима економска интеграција, зелена економија и инклузија јаз нешто мањи, наводи се у извештају “Дијагностика Србије: Процена напретка и изазова у развоју одрживе тржишне економије 2017”.
За транзициони квалитет конкурентост Србија је добила оцену 4,94, где један указује на слаб или никакав напредак а десет на глобалног предводника.
Конкурентност српске економије је упоредива са другим земљама Западног Балкана али је испод стандарда ЕУ, оценила је ЕБРД додајући да у Србији, иако је била међу десет највећих реформатора на Дуинг бизнис листи Светске банке у 2016, многа структурна питања тек треба да буду решена.
Економију и даље ограничавају слабе институције, неефикасан јавни сектор, велика задуженост предузећа и неусаглашеност понуде и тражње вештина на тржишту радне снаге.
Европска комисија сматра Србију умерено припремљеном за борбу са конкурентским притисцима и тржишним снагама у ЕУ, наводи се у извештају.
По критеријуму јавне управе Србија има оцену 4,39 а посебно су лоше оцењени заштита имовинских права, ефикасност владе и регулаторно оптерећење.
ЕБРД указује на недовољну транспарентност државне политике субвенција, али и на доношење закона по хитном поступку и кашњење са усвајањем секундарног законодавства, као и на велико адимистративно и финансијско оптрећење бизниса и на државном и на локалном нивоу.
Отпорност економије Србије, која је оцењена са 5,55, била је на испиту последњих година, када је због унутрашњих и спољних потреса знатно успорила економска конвергенција.
Међутим, макроекономска стабилност је унапређена захваљујући фискалној консолидацији и сужавању спољних дебаланса.
Како се наводи, економија Србије је све отворенија и релативно диверсификована, од глобалне кризе раст извоза надмашује раст увоза и подстиче економски опоравак а финансијска стабилност је очувана али су ненаплативи зајмови и задуженост предузећа достигли висок ниво, чак и према регионалним стандардима.
По интегрисаности као квалитету одрживости тржишне економије Србија има оцену 6,39, по зеленој економији 5,77 а по инклузивности 5,16. ЕБРД наводи да је унапређење прекограничне сарадње у средишту дугорочног економског развоја Србије и других земаља Западног Балкана.
Такође се указује да неактивност младих, родна неједнакост и разлике између образовних профила који се нуде и који се траже представљају велике изазове за Србију.
Када је реч о транзиционом критеријуму зелена економија, Србија интензивно користи угаљ за производњу струје и грејање, енергетска инфраструктура је застарела, бележе се велики губици енергије у производњи, преносу и дистрибуцији а енергетска ефикасност крајњих потрошача је слаба.
Упозорава се да је Србија упркос великој загађености ваздуха енергетском стратегијом предвидела изградњу нових капацитета на угаљ од 700 МW до 2025.
У извештају ЕБРД се оцењује и да Србија има значајан потенцијал за даљи развој приватног сектора који учествује са око 70 одсто у укупној запослености али је његова профитабилност мала у односу на земље централне и југоисточне Европе.
Истиче се да је раст продуктивности приватног сектора најзначајнији покретач дугорочног економског раста, с обзиром да се у Србији на средњи рок очекује смањење радно способне популације.
ЕБРД наводи и да ефикаснија државна предузећа могу да подстакну развој приватног сектора.
Бета
