fbpx

Еколошка катастрофа на истоку Србије (6): Отров се просипа у Дунав?!

0
(0)

Што због страха, а што због корумпираности, о еколошкој катастрофи у Неготину и околини сви затварају очи и ћуте. „Вести“ настављају да објављују доказе с терена и разговоре с релевантним саговорницима који су спремни да све своје тврдње детаљно аргументују на суду.

Тровање воде, ваздуха и земљишта у Неготинској Крајини траје већ деценијама и било би крајње некоректно рећи да су за то криви садашњи власници фабрике Елиxир Прахово. Али, обавеза нових власника је да поштују закон, а према истраживању „Вести“ то се не чини уз благонаклоно окретање главе како локалних власти, тако и разних инспекција.

Један од бивших челних људи ИХП-а који је довољно дуго радио и у фабрици Елиxир , педантно и детаљно наводи све недостатке и тврди да би свака инспекција, уз његове „упуте“, веома брзо и једноставно утврдила да Елиxир несметано трује животну средину, а самим тим и мештане околних села.

„Вести“ су више недеља водиле озбиљне преговоре с овим човеком како би уопште проговорио. И он и ми смо били свесни да га већина изреченог директно оптужује. Због тога његово сведочење има довољну тежину да заинтересује и државне органе како би Неготинску Крајину спасли од потпуне девастације.

– Посао неких радника у ИХП-у, као и касније у Елиxир- у био је да нас обавесте када долази инспекција, а све остало смо ми радили и увек би на крају резултати били у границама нормалног. Зависно од потребе прекидали смо рад неких постројења, некада радили нешто друго, али би извештаји инспектора на крају увек били онакви како одговара фабрици. Да ли верујете да се још нико од инспектора није попео на димњак да би измерио загађење. Ми би послали раднике, а шта мислите какве су резултате они доносили – прича овај инсајдер „Вести“ и објашњава да је све лако проверљиво.

Бела прашина из димњака

Међутим, то није и једини проблем који ствара хемијска индустрија у Прахову. Следећи је складиште сумпорне киселине од чак 16.000 тона.

– Како не постоји танквана – заштитна ограда од акцидентног стања резервоара, у случају да неки од резервоара буде толико оштећен да се цурење не може санирати, сав тај отров ће отићи у земљу.
Инсајдер „Вести“ наводи да ништа мање опасно није ни аеро загађање које долази из фабрике.

– Од погона који још раде ту су фабрика фосфорне киселине, фабрика монокалцијум-фосфата и дикалцијум-фосфата. Реч је о адитивима за сточну храну чији се остаци мељу и просејавају у канал, па у зидани димњак. Пре тог димњака постоји скрубер систем за прање гасова од прашине, али он или не ради или је веома неефикасан, па мештани села око фабрике често из димњака виде белу прашину и осећају неугодан мирис, а највећи проблем имају радници.

– Пропадање система заштите животне околине, на макро и микро нивоу, започето је у временима кризе од 1987. и траје до данас. У доба санкција и није било могућности за одржавање еколошких система заштите и они су девастирани – истиче овај стручњак.

Каже да је према прописима одређено да се сав киселински отпад из фабрика доводи у два базена са гребачима и мешачима, где се кисели отпад неутралише кречом, по аутоматском принципу дозирања креча и мерењем киселости пехаметрима у повратној вези.

– Преливом, отпадна вода са пХ 6-7, одводи се линијом канализације ка Дунаву, а наталожени муљ, карбонатни талог са солима, затим се муљним пумпама и цевоводом одводи на предвиђену депонију. Али, овај систем не функционише од 1986. године – тврди саговорник „Вести“ и открива да је због тога урађен „грађевински бајпас“ на линији индустријске канализације чиме су заобиђене неутрализационе јаме.

– На тај начин се сва кисела отпадна канализација подземном водом, директно улива у Дунав и то траје већ годинама, а кисела канализација садржи разне киселине: од сумпорне, фосфорне, слилико-флуороводоничне… Ту су и муљ, талози од прања складишних резервоара, лужина, амонијачна вода, трибутил испарења која су оберена… Што је већа производња, већи је и количина отпадних материја – објашњава овај стручњак и наводи да је, како би се ово тровање спречило, потребно да се што пре оспособи систем неутрализационих јама, а затим и да се успостави стални надзор.

У понедељак – Еколошка катастрофа на истоку Србије (7): Ветар разнео опасну материју

Ђ. Баровић – Вести

фото: В.Секулић

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Глифосата све више на српским њивама, трујете сопствену децу са тим опасним отровом!

0 (0) Док Аустрија ових дана уводи забрану употребе озлоглашеног хербицида глифосата, у Србији се …

Мешетари из Србијe Италијанима продавали отрован „органски” сок од трулих јабука

0 (0) Италији заплењено око 30 тона концентрованог сока из Србије с драстично повећаном концентрацијом …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *