Вашингтон је 2002. године Зорану Ђинђићу испоставио списак захтева који су му, како се испоставило, запечатили судбину и коштали га живота. Одмах по повратку у Београд, Ђинђић је саставио списак услова које му је испоставио Колин Пауел открива портал РЕПУБЛИКА.РС
Ђинђић је тај папир назвао „сценаријом са најлошијим развојем догађаја“, набрајајући редом шта нас све чека у наредном периоду, од економских притисака (преко ММФ) и стављања на лед преговора са ЕУ до уцена и притисака везаних за Хаг, Косово, Републику Српску… Премијер је руком дописао детаље за које је сматрао да су посебно важни.
Ђинђићеви саговорници били су државни секретар Колин Пауел и амбасадор задужен за ратне злочине Пјер Ришар Проспер
ПРОБЛЕМ И ГАДАФИ
Српски телеграф јуче је објавио текст у ком смо открили да је Ђинђић после сусрета са Пауелом (у то време државним секретаром САД) дословно рекао: „Ја ово нећу преживети“. У Београд се, како су нам рекли његови блиски сарадници Небојша Човић и Слободан Милосављевић, вратио буквално очајан и хитно је сазвао колегијум Владе. Данас откривамо ексклузивно званична документа о Ђинђићевој посети Америци из којих се јасно види какве су нам услове испоставили у Вашингтону, увијене, наравно, у дипломатску обланду.
Извештаје из Вашингтона слао је у МСП отправник послова Иван Живковић, пошто СРЈ тада није имала амбасадора у САД
Уз папир који је саставио сам Ђинђић, објављујемо и детаљне извештаје са састанака које су Ђинђић и Горан Свилановић имали у Вашингтону у мају 2002. са државним секретаром Колином Пауелом и америчким амбасадором који се бавио питањем ратних злочина Пјером Ришаром Проспером. Мање од годину дана након тога Ђинђић је убијен. Извештаје је у Београд слао тадашњи отправник послова у нашој амбасади (амбасадора нисмо имали) Иван Живковић.
Овај папир је Ђинђић саставио након посете Вашингтону
Ово је руком дописао
– Р. Српска под притиском
– Кад виде да смо тврди, бушиће Санџак, Војводину, компромитоваће Владу (преко Г17, који се нуди као разумна алтернатива)
Американци су, како се види из докумената, од нас тражили безусловну сарадњу са Хашким трибуналом, хапшење Ратка Младића, потпун приступ војним архивама и сведоцима, привођење такозване вуковарске тројке (Шљиванчанин, Мркшић, Радић), али и прекид војно-техничке сарадње са Либијом, односно њеним лидером Гадафијем, и још много тога. Када се погледа тај списак, јасно је зашто је Ђинђић, како сведочи Човић, по повратку рекао да му „народ ово неће опростити“. Јер, сведоче његови сарадници, био је свестан да мора да испуни оно што Американци траже, док је с друге стране знао да ће га због тога у Србији прогласити за издајника. У крајњој линији, таква перцепција га је и коштала живота…
ДИРЕКТНЕ ПОРУКЕ
Док су извештаји које је слао отправник послова из САД писани бирократским језиком, папир који је Ђинђић лично саставио по повратку садржи много директнија запажања. И, показало се да готово до танчина предвиђа све оно са чим ће се СР Југославија и касније Србија суочити у годинама које долазе, а суочавају се и дан-данас.
РЕПУБЛИКА.РС
фото: Профимедиа, Српски телеграф
