ЕПС крије податке о режиму рада ХЕ на Завојском језеру, кажу муљ и исушено корито су по Закону (видео)
фото: zavojsko_jezero_official

ЕПС крије податке о режиму рада ХЕ на Завојском језеру, кажу муљ и исушено корито су по Закону (видео)

Завојско језеро због производње струје трпи јако низак водостај, а фотографије које се деле друштвеним мрежама изгледају катаклизмично. Из ЕПС-а уверавају да је све по Закону, активисти и мештани тврде супротно.

Да ли је све по Закону ако знамо да ЕПС није доставио елаборат, којим је дефинисан рад компензационог базена ХЕ “Пирот”, односно режим испуштања воде у Нишаву.

На захтев Александра Ђорђевића испред покрета “Одбранимо реке Старе планине” ЕПС је донео решење, којим се захтев одбија, позивајући се на тајност података.

Након жалбе поверенику у јулу, он доноси решење о поништавању решења ЕПС-а и налаже да поново одлучи о захтеву.

ЕПС још није доставио тражени документ и поред рока од 15 дана.

Александар Панић, активиста покрета “Одбранимо реке Старе планине” који се залаже да овај проблем доспе у јавност, у разговору за наш портал каже да је Завојско језеро још један од случајева у Србији када се мештани стављају пред свршен чин и да решење треба тражити на изборима.

Апокалиптичне фотографије делова исушеног корита Завојског језера директор јавног предузећа “Ђердап” Драган Макисимовић види као поступање искључиво по Закону.

По принципу “верујте мени а не својим очима”, Максимовић тврди и да ХЕ “Пирот” није вршна електрана што у слободном преводу значи да ХЕ “Пирот” не треба да ради 4 сата дневно већ има да ради колико он, директор одлучи.

Максимовић је уједно и одборник СНС у Kладову, познат по томе да је у септембру дао налог шефовима да се крене са прикупљањем сигурних гласова запослених у ХЕ “Ђердап” и да се они узимају у току радног времена, уз принуде и претње.


Поводом исушивања Завојског језера за РТС је изјавио да је све у савршеном реду.

– У овом тренутку кота Завојског језера је негде око 22 метра изнад минималне коте, тако да ми можемо говорити само о исправном раду ХЕ “Пирот” а никако о неконтролисаном пражњењу.

У писаном одговору за ТВ “Пирот” је био речитији и вешто избегао да одговори на питање да ли овакав начин рада са прекомерним испуштањем језера има негативан утицај на флору и фауну.

“Диспечери ЈП ЕПС или ЕМС А.Д. ХЕ Пирот ангажују и експлоатацију организују у складу са Правилником о раду и условима из водне дозволе тако да не долази до већег испуштања воде од пројектованог а напор се улаже да ниво воде буде знатно изнад минималног”, део је писаног одговора.

Подсетио је директор да иако је производња струје приоритет у ЕПС-у, да се они као одговорна компанија баве и пошумљавањем и порибљавањем.

На питање шта ће бити са режимом рада, Максимовић јасно и кратко обајшњава да ХЕ “Пирот” није вршна електрана.

Локална самоуправа Пирота се у више наврата дописивала са надлежним институцијама да се преиспита испуштање велике количине воде у Нишаву, али рекација надлежних инспекција и министарстава нема.

Мада сви у Пироту знају да је низак водостај на Завојском језеру проблем који се понавља из године у годину, инспекције и локална самоправа перу руке а најгласнији су активисти, који од борбе за природу не одустају.

Александар Панић, активиста покрета “Одбранимо реке Старе планине”, риболовац и поштовалац природе за Луфтику је објаснио шта низак водостај Завојског језера значи за рибљи свет у језеру, како ледна вода из језера утиче на флору и фауну Нишаве.

Подсетио нас је на два изгубљена живота у бујучним водама Нишаве и опасностима које ће се наставити оваквим радом ХЕ “Пирот”.

– Тренутна ситуација што се тиче живог света у језеру није катаклизмична јер су две трећине са најдубљим делом остале тако да ће риба преживети. Она је на крају крајева и стекла навике да се крајем јесени сели низводно будући да водостај опадне. Акутан проблем је мрест пастрмке. Она из басена креће узводно, ако су то велике реке она креће у притоке, ако су то мале реке она креће у изворишне делове, ако су то језера она креће из језера у притоке да би се мрестила јер јој је потребна та проточна, чиста вода. У случају Завоја, језеро има огромну популацију пастрмки од килограм, два три па и десет килограма, што је у Србији баш куриозитет за рекреативно спортски риболов. Проблем је у томе што она може у реку Височицу да изађе једино када је језеро пуно и када може одмах да уђе у старо корито реке, чисто, шљунковитио, са брзацима. Сада имате 5 км корита које се пробија кроз језерске наносе а тај језерски нанос је чисти муљ, блато и ситни остаци вегетације. Сама река спира тај материјал и тих пет километара до улива у језеро па и сам улив је мутан, односно толико густ, као супа и ниједна риба ту неће да живи. Не може да опстане тих пет километара. То је поточна пастрмка која зависи од чисте воде и то спирање дна језера самом реком је велики проблем за пастрмке да уопште стигну у Височицу. То се никако неће моћи да пренебрегне или да риба то на било који начин надомести тако да ће мрест пропасти. То је велика штета јер читава река Височица и њене притоке почивају на тој популацији која, будући да су то велике зреле рибе, оставе велику количину икре и велики је проценат преживљавања младих тако да можемо да кажемо да опстанак пастрмке у тој релацији језеро – река, зависи од тога да језеро буде пуно крајем јесени – каже Панић.

ХЕ “Пирот” је пројектована да ради око педесет дана у години, четири сата дневно објашњава Панић.

– Тај ентитет који продаје и прави струју, прави новац њега ово мало интересује, не верујем ни да знају, а и да знају не верујем да би имали интересовање и разумевање јер код нас су еколошки проблеми на крају а све еокономско је пре тога. Поготово коруптивни процеси који су верујем присутни јер је сама ХЕ “Пирот” пројектована тако да ради педесет и неколико дана у току године. Четири сата ради, двадесет сати се та вода одлаже у компензациони басен а затим се у компензациони басен испушта у Нишаву. Kада би тим режимом и системом радила ХЕ, она би за годину дана потрошила кроз своје две турбине које по секунди могу да пропусте 45 кубика воде, она би потрошила 200 милиона кубика воде. Запремина Завојског језера је 170 милиона кубика али је дотицај Височице такав да се језеро у току године три пута напуни. Било би довољно воде и за производњу струје, било би довољно воде и за ниво језера који би био одржив а опет не превише висок да може да прихвати пролећне бујице. Неко паметан је смислио читав режим рада и он је функционисао све док се није уплео интерес, односно док неко није рекао – ајмо ми да производимо струју, па још струје, па је тако програм рада односно годишња норма производње струје била око 30 хиљада мегават сати а сада је стигла до 90.

Из ЕПС-а поручују да је производња струје приоритет, што сликовито доказују рушевине кућа и надгробни споменици са дна Завојског језера, остаци некадашњег села потопљеног изградњом акумулације.

Панић сматра да је неопходно успоставити равнотежу између производње струје и веома скромних захтева које имају грађани Пирота и становништво Старе планине.

– Три пута је повећана производња струје, на радост произвођача и на нашу радост, и нама струја треба али по коју цену. Потребно је успоставити однос и равнотежу између производње струје и веома скромних захтева које имају грађани Пирота и становништво Старе планине, да то језеро остане језеро. Оно је један еко систем, не само резервоар за пражњење и пуњење јер је већ нанело штету и нишави и читавом низводном току. Значи вратити се на вршни режим рада, занемарити економски, мада сам себи звучим невероватно, да ће неко пристати на то.

– У време старе Југославије ви нисте имали јавне расправе, нисте имали могућност да јавност утиче али у јавним институцијама су седели школовани паметни људи који нису дозвољавали себи, прво због свог интегритета и своје личности да ураде нешто лоше а имали су изграђену ту свест да уз економске морају и еколошки интереси да буду испоштовани.

– Вршни режим рада од неколико сати рада па одмарања је био добар и функционисао толике године и привукао стотине људи да направе викенд насеље које је сада урбанизовано и легализовано и сада ођедном имате празно језеро зато што неко мисли да треба да произведе не један него два промила, то нису ни проценти, то је нешто смешно али могуће је да се они плаше да направе неки преседан уступка било коме јер би то онда могло да изазове лавину тражења на другим местима.

Због бахатог рада ХЕ трпе и они узводно и низводно од ње. Да ли пастрмке и остале рибе читају Законе на које се позива директор ХЕ “Ђердап” према којима то што ове године нема мреста, а за многе ни станишта, није никакав проблем.

Панић објашњава како прекомерно испуштање бујичне ледене воде у Нишаву утиче на живи свет у реци али и свет који се поред те реке шета, пеца, живи.

– Нишава у току лета има температуту око 20 степени. Нишава је изнад Пирота, у Пирот се улива вода која има 4- 5 степени. Можете да замислите какав је то температурни шок за те организме низводно. Читаве колоније рибљих врста су нестале, а формирало се нешто сасвим друго. То на крају крајева и није лоше, јер је то чиста вода која протутњи тим коритом али она не треба да тутњи у тој размери већ треба да освежи Нишаву том својом количином у разложеном, пет пута дужем временском интервалу. Дакле, не 4 сата рада и директног пуштања у Нишаву, него четри сата рада пуњења великог компенсационог басена који има скоро милион кубика запремину. Наредних 20 сати се загреје атмосферски од стајања и излије се у Нишаву у пет пута мањој количини. Kорито Нишаве није пројектовано да може да прихват константну бујицу.

Бујична вода реке Нишаве је однела два живота.

– Не можете ту кривити никога, посебно не људе који су створили ХЕ и који данас тамо раде. Такве трагедије су условљене личним неопрезним понашањем, али имате једну целу ситуацију која је стављена у центар града и питање колико ће таквих неопрезних понашања у наредном периоду довести опет до смртних исхода. Да је Нишава била Нишава та би девојчица наквасила панталоне до колена и изашла из реке, она није могла да се избори јер је пала у бујицу. Стовили сте услове да нешто буде катаклизмично, а велики број људи шета поред Нишаве, пеца, она дели град на два дела. Створени су услови да то буде опасно окружење – каже Александар.

ХЕ “Пирот” призводи занемарљиву количину струје.

– Једно десетак година уназад, сећам се да је 2013. била поготову погубна, да је тада сувише воде испуштено. Дешавало се то и раније, али не тако често и драстично. Та хидроелектрана је вршна, она се укључује када падне систем, када има мањка струје. Замислите, она производи струје колико је Србији потребно за 4 сата потрошње, то су промили. Та изјава да је она важна, да ће испеглати недостатке струје не стоји уопште. Она може да помогне у неким ситуацијама, као за време рата (1999) када су испали неки далеководи, хаварије, онда је Завој могао да ускочи и да покрије нешто мало. Али то је веома мало у односу на Ђердап у односу на “Дрињске” ХЕ, а поготову у односу на термоелектране. То су промили у питању и ти промили дају наду да ће неко наћи снаге и моћи да каже – дајте да видимо шта су интереси, опасности. Заказале су институције које тиме треба да се баве. Мислим на Завод за заштиту природе, на Министарство за заштиту животне средине па и на Министарство енергетике и на њихове ниже органе а то су инспекцијски органи.

– Један еколошки инспектор мора да дође на терен и да усклади своје надлежности, Закон који познаје и ситуацију на терену и да да неки предлог и покрене поступке, а не да поступке покрећу активисти и да стижемо до Повереника за информације од јавног значаја. Систем који се бави заштитом природе и интереса људи не функционише уопште.

Године 1963. због наглог отапања снега на Старој планини, одронио се огроман део брда у селу Завој и препречио, односно зауставио ток реке Височице која је тада потопила стотине кућа и тако се родила идеја о брани.

– Може мало да звучи неозбиљно, ако се сећате филма “О покојнику све најлепше”, кад се друг Пера играо у руднику, излазио сав црн из рудника па су зајкључили да ту мора да има угља и они оспособе и покрену рудник и ископају пар неких груменова и та инвестиција пропадне. Исто тако је та несрећа која се десила 1963. да читаво брдо клизне и прегради Височицу и направи језеро дала идеју да би то могло да се уради, будући да је та брана стајала на том месту односно нешто мало узводније. Направљена је велика земљана брана са додатком бетона, то је технички савршено урађено. То је био задњи велики енергестски подухват бивше Југославије, крајем осамдесетих година и били су свесни да је то занемарљива количина струје, када су све поставили под рачуницу. Друга два разлога су била пресудна а то је да на овој територији гравитира велики град Ниш са околним насељима и већ се приближава броју од миллион становника и да је водоснадбевање толико људи велики проблем. Ниш је каптирао преко 800 извора и врела у својој околини и опет у летњим месецима грца за водом. Завој са 170 милиона кубика би био база пијаће воде самим током Нишаве јер је то најпогодније и најјефтиније, не копати цевоводе него само очистити корито реке, елиминисати депоније и канализацју Пирота и Беле паланке и корстити ту воду. Ниш то и ради сада, не у мери у којој би могао, али је то делом отежано и због тога што када груну велике воде при овом економском режиму рада, када се 40 – 50 кубика воде излива сваке секунде у корито релативно малог капацитета и то се не може тако лако ухватити. Један о разлога настанка Завоја је тај економско енергетски, други је водоснадбевање а трећи је да један такав басен спречи велике воде које крену низ корито Височице са планине и то су оправдани разлози. У једној озбилњој земљи се размишља тако.

Завојско језеро је само један од примера стављања мештана пред свршен чин.

– Више нико не помиње ни бујице ни водоснабдевање, све је отишло под капу производње струје и продају струје и то тако малу количину. Еколошке штете које настају радом хидроелектране би лако могле да се укину и некако пренебрегну али за то не постоји добра воља у ЕПС-у. Не постоји уопште воља да се слуша глас јавности и уводи се један веома опасан принцип а то је не питања људи за било шта што се дешава у њиховој околини и то није случај само са хидроелектранама, гледајте пример Бора, Зрењанина, Смедерева, рудника литијума. Стављате људе пред свршен чин и онда једном демагошком реториком, покушавате да плашите, да упетљавате издају и интересе и ко зна шта а у суштини је то само жеља за профитом без сагледавања последица и потреба људи и то оних најосновнијих, потреба за здравом животном средином и здравим животом.

Локалне власти су незаинтересоване, проблеми се прикривају аферама и ћутањем али решење треба тражити на изборима.

– Kада имате у јавности једног градоначелника који каже да ће са директором ЕПС-а разговарати о том проблему ви се надате да је то покренуто и да су они сами свесни тога. Већ се у медијима прича, не можемо све да истерамо, не можемо мак на конац путем папира али смо се као група заинтересованих грађана, најпре активиста покрета “Одбранимо реке Старе планине” обратили и ЕПС-у и ХЕ “Пирот” и Министарству животне средине и на крају Поверенику за информације од јавног значаја и то се види, води и чује. Покушавамо да што више осветлимо тај проблем медијски мада се о њему прича у читавом граду, нема човека који не зна да је језеро полупразно и да је Нишава неупотребљива због тога што се у њу испуштају енормне количине те ледене воде. Одговора од Општине нема нити је ико заинтересован да се обрати активистима, морате некога да вучете за рукав или да га молите, једноставно се ради као и у случају сваког другог еколошког проблема у Србији. Иде се на проток времена, на занемаривање, на заборав. Србија живи аферу за афером сваки дан, сваки проблем се покрива неком афером тако да овакве ствари брзо падају у заборав а од активиста изискују велики напор. Ми нисмо нити плаћени за овај посао нити смо мали број година укључени у све ово и није то једини еколошки проблем на овом терену тако да паралелно радимо на више ствари и онда су резултати какви јесу. Свесни смо тога да нећемо моћи да стигнемо далеко у овом систему, надамо се пуно да ће се политички систем можда у будућности променити, да ће доћи неки људи који више разумеју екологију. На крају крајева мислим да је улога свих еколошких покрета у Србији који се не баве политиком да у том тренутку када се политика уведе у јавни живот на велика врата а то су избори, обрате маси својих пратилаца и поштовалаца и укаже на неку евентуално политичку личност или опцију која ће се боље и више бавити екологијом и да је то тај наш допринос, осим онога што постигнемо ту и тамо, парцијално на терену.

Панић кађе да је због јако тешке ситуације са корона вирусом у Пироту неозбиљно организовати протестне скупове.

– Овде је ситуација јако тешка и зато ситуацију са језером држимо под контролом у том смислу да не организујемо никакав састанак и скупове јер је то неозбиљно у овом тренутку. Ако је држава неозбиљна да држи партијске скупове или утакмице или јавна окупљања, тога овде неће бити.

Покрет “Одбранимо реке Старе планине” је одржао две радионице кроз које је мештане са Старе планине упознавао са Просторним планом Парка природе и опасностима које доноси претерана урбанизација.

– Одржали смо две, у Дојкинцима и Топлом долу и упознали људе са просторним планом Парка природе и туристичке регије и са свим оним опасностима које носи, а то су те хотелчине на врховима планина и велика насеља најпре због недостатка воде. На врховима и уопште на Старој планини нема довољно воде. Она се у подножју скупља у потоке, реке и речице, на врховима је нема. Нема ни снега за тај алпски туризам какав се пропагира, то је апсолутно смешно. То је простор првог и другог степена заштите.

– Kонцепт изградње мега туризма би угрозило шансу локалног становништва које се полако буди и оспособљава куће у тим већ урбанизованим руралним насељима за боравак туриста. Ово са хотелчинама се показало као јако штетно најпре по све водне ресурсе а касније и по уништење тла, биодиверзитета. Пример Златибора и Kопаоника, то на Старој планини не желимо.

– Просторни план је цртан тако да се дозволи предузећи “Србија Шуме” да сече шуме. Сва та подручија где су замишљене скијашке стазе, гондоле, хотели су у другом и у трећем степену заштите али то је практично остатак неког мастер плана који је још министар Млађан Динкић, негде 2007/2008 године презентовао и који је био, ваљда заклети спортиста, скијаш и решио да утера скјање на све Српске планине без обзира да ли има довољно воде, да ли има уопште снега и како то утиче на локалну заједницу и на живи свет, поготово у заштићеним подручијима. Ми се надамо да до овога неће доћи, мада на Kњажевачкој страни та прича иде својим током, тамо су људи већ испарцелисали њиве, извршили пренамену. У Пироту тога нема. Управљачи парком природе Србија Шуме, затим туристичка организација и град Пирот тврде да неће дозволити да се вршља по врховима планина, да се цртају стазе, гондоле и праве хотели већ да ће се тај туристички развој ако уопште треба да га буде у неком обиму који се назива мега развојем дешавати искључиво у насељима која су већ урбанизована и имају инфраструктуру. Бабин зуб, бивши хотел Фалкеншртајнер не може да функционише ако дневно не истера десетак цистерни са водом. У једном делу године имате сувише воде када се снег топи у пролеће и јесен када су кише а у летњем периоду вода нестане.

Панић је најавио израду студија заштите планине и могућности развоја у сеоским насељима, коју ће покрет предати граду у склопу развоја стратегије туризма на Старој планини, а и приликом израђивања новог просторног плана парка природе који ће бити представљен 2023.

У изради студије учествују Покрет и група научника са београдског и нишког универзитета, коју чине архитекте, урбанисти, биолози, и према Панићевим речима сви који могу знањем да допринесу да се изради један валидан документ којем се мора веровати.

Један српски спортиста је донирао новац, неколико десетина хиљада динара за радионице у Дојкинцима и Топлом долу а људи долазе због свог осећаја обавезе да нешто ураде. Нико није узео никакву надокнаду, некоме је плаћено гориво и плаћен је смештај односно мештани су дали бесплатан смештај, нешто мало хране. Сви људи који тамо долазе раде без надокнаду, имају моралну сатисфакцију што учествују у томе.

Циљ је спречавање златиборизације Старе планине и спречавање оваквог понашања са привредно природним ресурсима јер Завојско језеро је природни ресурс, оно јесте привредни али је постало природни настањивањем одређених животињским врстама које имају своје место у читавом ланцу биосфере.

Панић објашњава да је покрет “Одбранимо реке Старе планине” настао спонтано и да пар десетина организација учествује у доношењу одука и додаје да су он и Александар Јовановић Ћута само силом прилика медијски најекспониранији, па их људи виде као осниваче.

– Нисмо ми никакви оснивачи, ми смо сарадници у вођењу тог покрета. Добро је да се то зна јер не треба приписивати себи кредите који не стоје.

Покрет “Одбранимо реке Старе планине” је исписао историју еколошког активизма у Србији. Панић скромно наглашава да су резултати покрета резултати великог броја људи и организација.

– Покрет је код многих људи срушио баријеру да иступе и да се јавно ангажују у решавању еколошких проблема. Ми смо имали еколошке организације и пре поркрета “Одбранимо реке Старе планине”, али се већина бавила тиме или да би дошла до неких пројектних шанси и до уласка у политику а након тога пливање низ матицу као што сви раде у политици.

– Од времена “Одбранимо реке Старе планине” и тог супротстављања МХЕ верујем да су људи добили мало више храбрости. Наши резултати нису само наши, ту је било и других покрета који су са нама у томе учествовали али ево кажем ми смо били некако медијски најекспониранији, или смо само скромни па нечемо да се толико хвалимо али наша најважнија улога је што смо медијски подигли свест о проблему МХЕ и заштити планине – закључио је Панић.

Јулија Војиновић, Луфтика.рс

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Поделите вест са пријатељима

Актуелно

МИЋА СТАБИЛИЗУЈЕ! Нема краја катастрофама у РБ Колубари и ЕПС-у (фото)

МИЋА СТАБИЛИЗУЈЕ! Нема краја катастрофама у РБ Колубари и ЕПС-у (фото)

Нема краја катастрофама и проблемима у РБ Колубари и ЕПС-у до којих долази због нестручног …

Грчић и даље на челу ЕПС-а, запошљава СНС кадрове

Грчић и даље на челу ЕПС-а, запошљава СНС кадрове

Одлазећи директор ЕПС-а Милорад Грчић је у последњим данима прошле године, тачније 30. децембра, покушао …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *