Ер Србија лошија чак и од Кроација ерлајнза! Да ли се државно партнерство са Етихадом показало као промашај?

0
(0)

* Кроација ерлајнз има 1,7 пута већу рентабилност по седишту него Ер Србија. Главна предност лежи у енормно мањим трошковима горива за преко три милијарде динара, показује упоредна анализа пословања економисте Драгована Милићевића

С обзиром на чињеницу да је Кроација ерлајнз као државна компанија која је прошла реструктурирање, али и даље кубури са проблемима ефикаснија од Ер Србије са стратешким партнером, поставља се питање оправданости једног од највећих државних споразума у последњој деценији који је за циљ имао оздрављење пропалог ЈАТ-а.

Према речима економисте Драгована Милићевића, у 2016. години Ер Србија је превезла 2,6 милиона путника или укупно 950 путника по седишту. Кроација ерлајнз је у истом периоду превезла 1,9 милиона путника или око 1.405 путника по седишту, чак 40 одсто више него у нашој компанији.

Иако је Ер Србија у 2016. остварила пословне приходе од 35 милијарди динара, чак 14 одсто се односи на субвенције државе које су износиле пет милијарди динара. С друге стране, у пословним приходима Кроација ерлајнза од 27 милијарди динара нема ни динара државних субвенција.

Стечај највеће италијанске авио-компаније Алиталије и банкрот другог по величини авио-превозника у Немачкој Ер Берлина имају једно заједничко – мањинског партнера, арапски Етихад. Трећа европска национална авио-компанија у којој Етихад има учешће је Ер Србија, која је у последње три године остварила добит. На први поглед одлична вест, ако се не зачепрка по билансима и види државна субвенција од 41 милиона евра помоћу које је остварена добит од свега 900.000 евра.

О одрживости пословања Ер Србије може се стећи слика поређењем са неком од сличних авио-компанија, на пример Кроација ерлајнзом. Ова фирма се такође налази у државном власништву (97 одсто) али без стратешког партнера каквог има бивши Јат.

Ер Србија је свакако већа компанија с обзиром да је у прошлој години остварила приходе од продаје од 30 милијарди динара, док је Кроација ерлајнз приходовала 23 милијарде динара. Према такозваној бенчмарк анализи која пореди билансе двеју компанија, економиста Драгован Милићевић је утврдио да је Ер Србија далеко неефикаснија компанија од Кроација ерлајнза, који и сам кубури с резултатима.

„Када гледамо утрошак горива и материјала у Ер Србија, ови трошкови износе 21,73 одсто прихода од продаје, док је у хрватској авио-компанији удео ових трошкова 13,78 одсто. То пре свега говори о рентабилности самог саобраћаја или попуњености авиона. Још битнија ствар је капацитет превоза. Кроација ерлајнз има укупно 1.380 места у флоти док је српска авио-компанија капацитета 2.738 места или два пута више. Кроација ерлајнз има 1,7 пута већу рентабилност по седишту него Ер Србија. Главна предност лежи у енормно мањим трошковима горива за преко три милијарде динара“, објашњава Милићевић.

Према његовим речима, у 2016. години Ер Србија је превезла 2,6 милиона путника или укупно 950 путника по седишту. Кроација ерлајнз је у истом периоду превезла 1,9 милиона путника или око 1.405 путника по седишту, чак 40 одсто више него у нашој компанији.

Иако је Ер Србија у 2016. остварила пословне приходе од 35 милијарди динара, чак 14 одсто се односи на субвенције државе које су износиле пет милијарди динара. С друге стране, у пословним приходима Кроација ерлајнза од 27 милијарди динара нема ни динара државних субвенција. Упркос томе, хрватска авиокомпанија је успела да забележи малу али ипак добит из пословања од око 130 милиона динара, док је Ер Србија чак и са масивним субвенцијама забележила губитак из пословања од око 308 милиона динара. На крају је ипак добит пре пореза Ер Србије износила 133 милиона, а Кроација ерлајнза 127 милиона динара, изузетно ниска добит по свим параметрима. У случају наше компаније она је чинила 0,38 одсто пословних прихода, а код хрватске компаније 0,58 одсто.

Поред тога српски национални авио-превозник је далеко задуженији од хрватског.

„Без обзира на настојање српских власти да се направи успешна авио-компанија нажалост ни после готово четири године не иде у добром правцу. Укупне обавезе српске авио-компаније су готово 35 одсто веће од годишње реализације без субвенција. И поред издашних субвенција државе компанија прави негативан оперативни резултат који би у одсуству истих био 5,3 милијарде или готово 19 одсто прихода од реализације“, истиче наш саговорник додајући да је у прошлој години код Ер Србије порасла кредитна задуженост по основу дугорочних кредита за преко 7,5 милијарди динара.

Иначе су на крају 2016. укупне обавезе Ер Србије биле 45,8 милијарди динара, а Кроације око осам милијарди динара или око 5,5 пута мање.

Карактеристичан је и далеко већи однос финансијских прихода и расхода према приходима од продаје који код Ер Србије износе девет до 10 одсто него код хрватске компаније где су на нивоу од око три одсто прихода. Уз то иде и далеко већи губитак из финансирања који је у Ер Србији износио око 500 милиона динара, док је у Кроација ерлајнзу био мањи од десет милиона динара.

Ер Србија је у овој години започела рационализацију пословања, а унутар тога и смањење броја запослених. Питање је како ће се то одразити на квалитет услуге, а занимљиво је да су већ сада трошкови запослених у односу на приходе од продаје Ер Србије прилично мањи него у Кроација ерлајнзу. Наиме трошкови зарада у Ер Србији су у 2016. износили 13,36 одсто прихода од продаје, док су у Кроација ерлајнзу били на нивоу од 16,46 одсто прихода.

С обзиром на чињеницу да је Кроација ерлајнз као државна компанија која је прошла реструктурирање, али и даље кубури са проблемима ефикаснија од Ер Србије са стратешким партнером поставља се питање оправданости једног од највећих државних споразума у последњој деценији који је за циљ имао оздрављење пропалог ЈАТ-а.

Пише: М. Обрадовић, Данас.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Погинула оба пилота „мига 21” који је данас пао у рејону села Брасина код Малог Зворника (фото, видео)

5 (1) Током извршења редовног летачког задатка јутрос око 9 часова срушио се авион „миг …

„Недимовићу, је л’ стварно не знаш каква је ситуација у ратарству?“

5 (3) Како је могуће да Бранислав Недимовић може да буде министар пољопривреде у влади …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend