ЕУ СКАЛАМЕРИЈА се дефинитиво распада: Ни око помоћи себи самима не могу да се договоре

5
(3)

Европски министри финансија после целоноћних разговора нису успели да се договоре о заједничком економском одговору на кризу коју је изазвао корона вирус, рекао је председник Еврогрупе Марио Сентено.

„После готово 16 сати разговора приближили смо се споразуму али га још нисмо постигли. Прекинуо сам Еврогрупу“, написао је данас Сентено на Твитеру и додао да ће се разговори наставити сутра.

Видеоконференција европских министара финансија која је почела јуче поподне наставила се целе ноћи, током које је било више разговора у мањим групама у настојању да се изађе из блокаде. На састанку су се супротставиле северне европске земље јужним које траже финансијски напор без преседана, пренели су извори.

Овај састанак представља одлучујући тест за јединство европске двадесетседморице који не могу себи да дозволе да се поново покажу поделе, после неуспелог самита шефова држава и влада посвећеног кризи корона вируса 26. марта, наводи Франс прес. Наспрам пандемије европски краткорочни и средњорочни одговор треба да се заснива на три основне осе, око којих је првобитно изгледало да су се министри сложили – до 240 милијарди евра зајма из фонда помоћи еврозоне, гарантни фонд за компаније и подршка делимичној незапослености.

Међутим, земље које су најтеже погођене вирусом, поготово Италија, настављају да траже поред тога формирање заједничког инструмента дуга у облику еврообвезница, понекад названим корона обвезницама, чији циљ је да се поново дугорочно подстакне економија када криза прође.

Међу земљама које то траже су и Шпанија и Француска као и Грчка, Малта, Луксембург, Ирска, преносе извори.

„Еврообвезнице представљају озбиљан и прилагођен одговор“, рекао је синоћ шеф италијанске владе Ђузепе Конте, чија земља је најтеже погођена вирусом у Европи са више од 17.127 умрлих.

Италији се противе северне европске земље, на челу са Немачком и Холандијом. А италијанско инсистирање на таквом једном инструменту, заједно са Шпанијом већ је довело до неуспеха самита посвећеном одговору ЕУ на кризу корона вируса крајем марта.

Берлин и Хаг не желе да се земље удруже у дуговањима, и одбијају да узимају зајам заједно са врло задуженим земљама југа Европе. Данска, Аустрија, Шведска и балтичке земље су на тој страни, рекао је један европски извор.

Пре састанка председник Еврогрупе Марио Сентено позвао је министре да се јасно обавежу за координисан и велики план обнове, после епидемије, али није баш изричито говорио о узимању заједничког дуга.

Северне европске земље желе да се за сада усмере на инструменте који већ постоје да се суочи са тим економским шоком, посебно Европски стабилизациони механизам (ЕСМ), формиран 2012 за време дужничке кризе у еврозони.

Према том механизму могу да се дају зајмови некој земљи у тешкоћама до два одсто њеног БДП-а, односно 240 милијарди евра за целу еврозону.

Европска инвестициона банка такође треба да има паневропски гарантни фонд од 25 милијарди евра, којим би могло да се покрене до 200 милијарди евра додатно за компаније.

Министри такође треба да одобре пројекат Европске комисије којим се гарантује са максимално 100 милијарди евра национални планови за делимичну незапосленост, који су сачињени због епидемије корона вируса.

Бета

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Вучићу, ево стигла ти најновија понуда од ЕУ, на чело да је натакнеш!

5 (9) Председник Србије Александар Вучић рекао је да се нада да ће ЕУ разумети …

Антихришћански вандализам у Белој демонији ака Европи достиже врхунац

4.3 (3) У извештају Института Хајтстоун пише: „Неки напади, посебно против Римокатоличке цркве, дело су …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend