ЕВРОПА је на прагу још веће мигрантске кризе него што је била она из 2015. године. Несугласице унутар ЕУ расту, владе Италије, Аустрије и немачке савезне покрајине Баварске, прете потпуним затварањем граница за избеглице од 1. јула. На њихову воденицу, воду терају и земље Вишеградске групе – Чешка, Пољска, Мађарска и Словачка, које су одбиле да присуствују хитном мини-самиту ЕУ у Бриселу, уз образложење да ће се на њему расправљати о решењима која су за њих неприхватљива.
По речима европског комесара Гинтера Етингера, тај састанак требало би да буде “подсетник пута ка европском јединству.” На разговору са председником Европске комисије Жан-Клодом Јункером, на тему илегалне миграције и улоге граничне агенције Фронтекс, очекују се шефови држава и влада Немачке, Италије, Француске, Шпаније, Грчке, Бугарске, Аустрије и Малте.
Још неке државе изразиле су своју заинтересованост, међу којима Белгија, Холандија, Луксембург, Данска, Шведска, Финска, Словенија и Хрватска. Овај ванредни састанак, практично је припрема за Самит ЕУ, заказан за 28. и 29. јун, односно, покушај да се дође до заједничке платформе која би била полазна основа за дебату о решавању мигрантске кризе крајем месеца.
УЧЕСНИЦИ скупа, имају намеру да ојачају Даблински споразум усвојен пре готово три деценије, тачније, такозвани Даблин три, чија правила важе последњих година. По њима, за регистрацију тражилаца азила и одлучивање о њиховим захтевима, надлежне су оне чланице ЕУ на чију су територију избеглице прво крочиле. То значи да су, по правилу, на прихват избеглица обавезне Грчка, Италија, Бугарска и Мађарска. У стварности, Даблин три је практично мртво слово на папиру, што је признала и немачка канцеларка Ангела Меркел. Неке државе, због огромног броја избеглица, нису у стању да им обезбеде пристојан смештај (као, рецимо, Грчка или Италија), док друге то и не желе (Мађарска).
Из немачке владе стигла је, међутим, уочи викенда порука да “не треба очекивати европско решење за мигранте на самиту ЕУ 28. и 29. јуна”. Портпаролка владе Улрике Демер, апеловала је на учеснике мини самита да постигну “билатералне и мултилатералне споразуме”. Меркелова је, у далеко блажем тону, данашњи састанак лидера ЕУ најавила као “консултативан и радни”, уз напомену да “неће бити завршног извештаја”.
Меркелова, која све време доследно заговара политику отворених врата, буквално је на корак до губитка фотеље. Да звони за аларм, сведочи и ово разликовање између њене и изјаве званичне портпаролке њеног кабинета. Како тврде тамошњи медији, Социјалдемократска партија Немачке (СПД), коалициони партнер у влади, увелико се спрема за нове изборе. Пад владе у Берлину, имао би, без сумње, огромне последице по Унију, али и целу Европу и шире.
МЕРКЕЛОВА, међутим, одбацује тврдње да су неслагања у оквиру њене коалиције по питању мигрантске политике довеле немачку владу на руб опстанка. “Радим за коалицију, настојим да она изврши своје задатке, како је то предвиђено у коалиционом споразуму”, вели Меркелова.
И ЛИБИЈА “У КОМБИНАЦИЈИ”?
ИСТИЦАЊЕ “потребе сарадње са земљама из којих избеглице долазе” постало је отрцана фраза. Избегличке судбине мало или никако не интересују властодршце у Сирији, Либији, Еритреји и другим земљама, у којима бесне сукоби. Ипак, Ангела Меркел боравила је минуле недеље у Бејруту и разговарала о могућностима за стабилизацију владе у Триполију.
Потези које вуку њени партнери у кабинету, никако не говоре овоме у прилог. Хорст Зехофер, министар унутрашњих послова и лидер Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ), отворено се декларисао као канцеларкин противник и најавио формирање осовине Берлин-Рим-Беч, која ће се супротставити прихватању избеглица.
Будући да декрети неће зауставити реку миграната која куља ка срцу Европе, јасно је да ће државе ван ЕУ хтеле-не хтеле морати да отворе врата избеглицама из Африке, Азије и са Блиског истока и да им пруже уточиште. Брисел је, усред свега тога, изашао с идејом да се прихватни центри оснују у Африци али и Албанији, а као добар терен помињане су и земље Западног Балкана.
Албанску варијанту подржао би и Зехофер, јер би били испуњени његови безбедносни захтеви – провера избеглица одвијала би се под надзором Брисела, али изван ЕУ. Посвађане стране унутар Немачке биле би помирене и криза у влади превазиђена. И Албанија би профитирала од споразума, јер би земље ЕУ заузврат “погурале” њен улазак у Унију.
Земље попут Италије и Грчке, због огромног броја избеглица, нису у стању да им обезбеде пристојан смештај / Фото: АП
Председник Савета ЕУ Доналд Туск и аустријски канцелар Себастијан Курц, први су представили идеју о формирању центара за потражиоце азила у Европи, али изван ЕУ. У разговору за албанску верзију немачког медија Дојче веле, портпарол бечке владе Петер Лаунски Тифентал потврдио је да се са Албанијом разговара о формирању таквог центра.
И таман кад је изгледало да ће Тирана угасити пожар мигрантске кризе и спасти фотељу Меркелове, Холандија је, уочи викенда, ставила вето на приступне преговоре са Албанијом. Образложење гласи: корупција. Који год да је стварни разлог, импликације по решавање мигрантске кризе не могу бити озбиљније.
ЧИЊЕНИЦЕ
* ЗЕМЉЕ чланице ЕУ су од 2015. године добиле 7,6 милијарди да се изборе са таласом избеглица. Према предвиђеном плану квота, за прихват сваког мигранта државе добијају по 6.000 евра. Грчкој и Италији припада по 500 евра за трошкове транспорта сваке избеглице коју врате.
* НОВАЦ се додељује и другим државама да би се смањио прилив миграната, пре свега Турској. Анкари су, посебним договором, у периоду 2016-2017. исплаћене три милијарде евра, а недавно јој је одобрена и нова транша у истом износу за следеће две године, да би изашла на крај са 3,5 милиона избеглица на свом тлу.
* СРБИЈА је, према подацима које су изнели европски званичници, од 2015. до данас добила близу 100 милиона евра да би обезбедила мигранте који пролазе “балканском рутом”.
* ИТАЛИЈА је саопштила да је Малта одбила да прими брод “Лајфлајн” са више од 200 миграната спасених у либијским водама, оцењујући ту одлуку као “апсурдну” и “нехуману”. Италијански министар саобраћаја Данило Тонинели објавио је то на својој фејсбук-страници, уз фотографију имејла од малтешких оружаних снага у којем се каже да брод “Лајфлајн” није у ситуацији спасавања.
Ивана Станојевић, Новости.рс
