Ево како у огледалу закона и европских конвенција изгледа Костићев „лични став“ поводом КиМ

Ево како у огледалу закона и европских конвенција изгледа Костићев „лични став“ поводом КиМ

5
(3)

* Члан 10. став 2 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода: Сслобода повлачи са собом „дужности и одговорности“ и може се подвргнути формалностима, условима, ограничењима, казнама прописаним законом у интересу заштите: „територијалног интегритета“ и „националне безбедности“

* Да САНУ има само статус неког „обичног“ удружења грађана или невладине организације (а нема га), на њу би се примењивао Закон о удружењима, који прописује да циљеви и деловање удружења не смеју да буду усмерени на „насилно рушење уставног поретка и нарушавање територијалне целовитости Републике Србије

Да ли можда, у мултиетничкој и конфедералној Швајцарској, кривично законодавство допушта отцепљење и пропаганду отцепљења дела територије? Одговор је: не. Швајцарски кривични законик предвиђа да су кривична дела велеиздаја (Hochverrat чл. 265), напад на државну независност (Angriffe auf die Unabhängigkeit der Eidgenossenschaft чл. 266) и инострани подухвати и настојања у циљу нарушавања безбедности Швајцарске

* Повеља УН фиксира међународни поредак настао победом над нацизмом, где је српски (конститутивни) народ био међу победницима, и чак даје посебна права државама-жртвама агресије да се бране у случају „агресивне политике“, чак и без одобрења Савета безбедности Уједињених нација. Обзиром да Србија има добре правне аргументе (Хелсиншка повеља и сл.), то и чини правним и дипломатским путем, па је 18 држава опозвало изјаве о „признању независности Косова“

___________________________________________________

Аутор: мр Момир М. РАДИЋ, адвокат и судски преводилац

НАКОН спорне изјаве председника САНУ у вези са Косовом и Метохијом, видео-обраћањем се недавно огласио и академик Матија БЕЋКОВИЋ.

Навео је: „Неки као и он сам /председник САНУ Владимир КОСТИЋ/ сматрају да је то његово лично мишљење на које он има право, а други да мишљење председника Српске академије наука и уметности не може бити лично. „

Обзиром да је то питање правно регулисано, али је – како ми се чини – остало недовољно разјашњено у јавности, мислим да га треба појаснити:

    1. У Србији начелно влада слобода изражавања. Али, према члану 10. став 2 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода – та слобода повлачи са собом „дужности и одговорности“ и може се подвргнути формалностима, условима, ограничењима, казнама прописаним законом у интересу заштите: „територијалног интегритета“ и „националне безбедности“.

  2. Кривични законик Републике Србије прописује нпр. у члану 306. кривично дело „Признавање капитулације и окупације, по коме се затворском казном од најмање десет година кажњава: „грађанин Србије који потпише или призна капитулацију или прихвати или призна окупацију Србије или појединог њеног дела“.

Поред тога, само у изузетним случајевима, када је друштвена опасност велика, наш Кривични законик предвиђа да је кажњиво и само припремање дела (тзв. кажњиве припремне радње).

То је случај и за ово кривично дело (из чл. 306.). Тако је забрањено и кажњиво чак и припремање дела (чл. 320. ст. 2 у вези са ст. 1 и чл. 306. КЗ), које се нпр. састоји се у: „отклањању препрека за извршење кривичног дела, у договарању, планирању или организовању са другим извршења кривичног дела или у другим радњама којима се стварају услови за непосредно извршење кривичног дела.“

Иначе, као посебна кривична дела су предвиђена још и „угрожавање независности“ (чл. 305.), „угрожавање територијалне целине“ (чл. 307.), „повреда територијалног суверенитета“ (чл. 318.) и сл.

  3. Обзиром да је уредник спољне редакције швајцарског листа „Тагесанцајгер“, Енвер БОРЕЛИ, у свом напису „Неуролог који нервира националисте“ (https://www.tagesanzeiger.ch/der-nervenarzt-der-nationalisten-nervt-450399461448) критичаре изјаве председника САНУ портретисао као националисте (sic.), који му пребацују велеиздају (Landesverrat), и практично бацио кривицу за распад СФРЈ на Србију и САНУ (реченицом: „Diese hysterische Rhetorik mobilisierte nationalistische Hetzer in den anderen Teilen Jugoslawiens.“, не помињући уопште изјаве и улогу Месића, Туђмана, Изетбеговића, Геншера, Кинкела, Лончара, Зимермана и сл. и деманти), заинтересовало ме је: да ли можда, у мултиетничкој и конфедералној Швајцарској, кривично законодавство допушта отцепљење и пропаганду отцепљења дела територије?

Ево како у огледалу закона и европских конвенција изгледа Костићев „лични став“ поводом КиМ

Адвокат Момир М. Радић

Одговор је: не. Швајцарски кривични законик предвиђа да су кривична дела велеиздаја (Hochverrat чл. 265), напад на државну независност (Angriffe auf die Unabhängigkeit der Eidgenossenschaft чл. 266) и инострани подухвати и настојања у циљу нарушавања безбедности Швајцарске (Gegen die Sicherheit der Schweiz gerichtete ausländische Unternehmungen und Bestrebungen чл. 266bis, који обухвата и лажне/нетачне изјаве са тим циљем).

 4. По члану 2. Закона о САНУ, Академија је највиша научна установа од посебног националног значаја која ради на основу прописа (члан 5.) и организује и обавља научна истраживања од значаја за друштвени,економски и културни развој земље (члан 6), а средства за њен рад се обезбеђују у буџету (члан 43.).

Да САНУ има и само статус неког „обичног“ удружења грађана или невладине организације (а нема га), на њу би се примењивао Закон о удружењима, који прописује да циљеви и деловање удружења не смеју да буду усмерени на „насилно рушење уставног поретка и нарушавање територијалне целовитости Републике Србије, (…) подстицање неравноправности…“ и сл. (чл. 3 став 2 Закона о удружењима).

 5. Ако се погледа мапа Србије под нацистичком окупацијом (https://en.wikipedia.org/wiki/German-occupied_Europe#/media/File:Europe_under_Nazi_domination.png), може се закључити да је Косово и Метохија тада било отргнуто од Србије и припојено Албанији, што је вероватно био разлог за осуду изјаве једног лидера албанске националне мањине од стране ЕК (https://www.novosti.rs/vesti/politika/956047/haradinaj-najavio-ici-cemo-referendum-ujedinjenje-albanijomhttps://informer.rs/vesti/politika/580485/evropska-komisija-ostro-osudila-haradinajeve-pretnje-velikom-albanijom)

Међутим, и Повеља УН фиксира међународни поредак настао победом над нацизмом, где је српски (конститутивни) народ био међу победницима, и чак даје посебна права државама-жртвама агресије да се бране у случају „агресивне политике“, чак и без одобрења Савета безбедности Уједињених нација.

Обзиром да Србија има добре правне аргументе (Хелсиншка повеља и сл.), то и чини правним и дипломатским путем, па је 18 држава опозвало изјаве о „признању независности Косова“.

Мислим да је овиме, са правне тачке гледишта, појашњено где су границе „слободе изражавања“, не само у Србији – већ и у Швајцарској.  

Факти

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Хер Курти, а како би било да вам затворимо све путеве који воде кроз централну Србију?

Хер Курти, а како би било да вам затворимо све путеве који воде кроз централну Србију?

3 (2) Србија не може да изводи радове на путу Јариње-Косовска Митровица, саопштили су у …

Бондстил добија своју копију надомак Севера Косова – хоће да држе Србе на оку

Бондстил добија своју копију надомак Севера Косова – хоће да држе Србе на оку

5 (2) Војна База Косовских безбедносних снага која се гради на брду Црнуш у Јужној …

2 Коментара

  1. Хитно процесуирати Костића!

  2. S. VAN P.

    Svakom zdraavomislećem Srbinu jasno je da su izlozeni pravni argumenti u korist i u pravo Srba jaki – međutim pored tog saznanja treba predlagati neka moguća rešenja za okončanje agonije oko KIM ali ne na štetu i gubitak Srba – već na obostranu korist većine i jednog i drugog naroda , uzimajući u obzir da je suživot Srba i Albanaca na istom prostoru pod istom državnom upravom potpuno nemoguć ,apsolutno nekompatibilan – ne uz omalovažavanje jednih ili drugih već zbog prirodnih razlika koje su iskristalisane kroz protok hiljade godina. Treba shvatiti neke ezoterične činjenice da Srbi gubitkom KIM – i to sada bez nadanja da će ga ponovo osloboditi – gube nadu na svoj opstanak na bilo kojim prostorima pod bilo kakvim uslovima.

    Ako Srbi žele da spreče svoj nestanak i nestanak svojih potomaka i svoje istorije, ima samo jedan način a to je :
    Pregovori sa Kosovarima moraju biti obustavljeni. Može se pregovarati sa državom Albanijom za razmenu teritorija.To bi trebalo da bude jedini realni pristup problemu oko KiM.
    Ako Albanci sa jedne strane i Srbi sa druge strane žele dobro svom narodu tada treba u razmjeni teritorija da Srbiji pripadne dio Albanije uz Crnu Goru do mora, te obala od Bojane do rta Rodonit,zatim da granica ide od rta Rodonit preko vrhova brda zapadno od magistrale Priština –Drač, (da ima geografski prirodni tok ) do Prizrena ili blizu,,možda do Junika, a da Albaniji pripadne dio KIM južno od svih srpskih svetinja ( da u Srbiji ostaju Peć,Dečani, Gračanica, Kosovo polje na kome je bila bitka), i da Albaniji pripadne dio (t.zv. preševske doline) naseljen većinskim Alb.stanovništvom sve do Makedonije.
    Albanci na teritoriji koja bi pripala Srbiji i Srbi na teritoriji koja bi pripala Albaniji moraju biti preseljeni u matične države uz naknadu za ostavljenu imovinu. O visini naknade imovine trebalo bi da odlučuje ista komisija imenovana saglasno od Srbije i Albanije i uslovljena da svaki slučaj okonča u vrlo kratkom vremenu
    Izuzetaka od preseljenja nebi trebalo biti – jer bi inače dio problema ostao i nadalje . (Pored svih sladunjavih priča danas – Srbi i Albanci jedni sa drugima na istoj teritoriji – potpuno su nekompatabilni)
    Pored Gračanice trebalo bi izgraditi visok i dosta dug zid koji Gračanicu uklapa u srpske teritorije, a Prištinu u albanske teritorije. da bi se sprečili incidenti pojedinaca koje ne kontrolišu Vlade. Prislino , iako ekonomski obeštećeno preseljenje palo bi vrlo teško onima kojih se tiče, međutim to bi trebala biti svjesna žrtva za dobro svojih budućih generacija. (Naši pretci su podnosili mnogo veća žrtvovanja uključujući i svoje živote).
    Ova razmjena teritorija i preseljenja nebi bili dopušteni od strane država koje su inače zainteresovane za ovaj region.Ali i za Albance i za Srbe ovakav način ostvarenja razmjene teritorija bio bi mnogostruko koristan. Mislim da dio Albanaca shvata što bi time dobio njihov Albanski narod. I što je vrlo važno – nebi više bio faktor u rukama velikih sila već bi imao mogućnost za svoj vlastito željeni razvoj.
    (Sada moram napomenuti da sam od marta 2019 god. u medijima -naišao na članke u kojima Milijana Baletić predlaže već od 2012 godine veoma slične predloge onima do kojih sam ja samorazvojno došao…i nadam se da u našem narodu ima dosta onih koji su obični Ljudi- i razumno možda dolaze do sličnih ideja, a meni bi bilo drago da takve ideje preovladaju većinom Srba.)
    O navednom rješenju problema KIM – ne govori niko (osim Milijane), međutim ovo nije neostvarivo. Umni Albanci znaju da je čitava Albanija na srpskoj zemlji i ako ima Božje pravde , ovakvo rješenje bi bilo pravedno i trajno.Mislim da bi umni Albanci podržali ovo rješenje, ali me je strah da Srbi u današnjoj Srbiji imaju kontinentalni mentalitet i da im do izlaza na more nije stalo.
    Pojam mora im je turizam,plaža,gužva na plaži,kupanje i ništa više,te sve to uz novac mogu sebi omogućiti i bez svog mora. Vrlo kratko reagovanje na kratke staze,stav profitera makar vrlo sitnih,beznačajnih..
    Mnogi će reći-nema razmjene teritorija , jer Skadar je ionako bio naš.To znači nema pregovora,poništava se ideja,i sve nadalje ide kao do sada. Tačno je da je bio naš, ali sada tu živi drugi narod. I bez razmjene teritorija u koje bi bio uključen i Skadar,Skadar nikada neće biti naš. Upotrebimo razum i dobru volju da ne naškodimo drugome, te će Bog dati da ni drugi ne naškode nama. Nadam se da će se ovo ostvariti kad tad, osim ako Srbi nestanu kao narod i kao Srbi.
    U smislu da nebismo nestali, uzor bi nam trebali biti Izraelci, koji su konačno proglasili da je Izrael nacionalna država Izraelaca i da su non stop spremni da brane svoju zemlju. Tačno je da imaju podršku moćne države S.A.D, ali bi i mi imali podršku moćnih država Rusije i Kine.
    Na tako dobijenoj obali trebali bi smo napraviti veliku transšipment kontejnersku luku i saobraćajnice od te luke do Mađarske .
    Uz ovaj izlaz na more, reaktiviranje brodograđevne industrije na moru i u Beogradu, te uz zadržavanje kvalitetnog poljoprivrednog zemljišta i slatkih voda u svojim nacionalnim rukama, imali bi smo pristojan život i budućnost za naše familije i potomstvo.Poljoprivredno zemljište treba da bude zaštićeno i na istom bez obzira dali je vlasnik individualna osoba ili društvo treba zabraniti bilo kakve izgradnje bilo kuća ili nečeg drugog.Takođe treba ograničiti porast i širenje velikih gradova,već u istima treba dobro urediti postojeće stanje a priliv stanovništva usmjeriti na druge za to odabrane centre. ( U suštini broj stanova u jednom gradu morao bi biti ograničen prema mogućnostima zapošljavanja,tako da svaki stan daje pravo na dva radna mjesta). Prekobrojni pretendenti na naseljenje u gradu koji nema više mogućnosti za zapošljavanje – morali bi biti upućeni u drugi centar koji se izgrađuje na daljini 50 do 100 kilometara od već postojećeg centra. (Prostor između bi trebao biti uotrebljen za proizvodnju hrane, a ako je za to nepogodan, onda za druge djelatnosti.)
    I ponavljam – ako izgubimo KIM – a sve ide ka tome – mi smo izgubili sami sebe. I nikada više nećemo se pronaći. Ostaćemo prokleti za vječita vremena.
    Izgleda da nam ne preostaje ništa drugo nego da molimo Boga da nam pomogne i da preumljenim Srbima vrati pamet u glavu.

Leave a Review

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend