ЕВРОАЗИЈА: Увозимо нафту, гас и пасуљ, а извозимо јабуке

Србија је од маја 2016. године кандидат за успостављање зоне слободне трговине са Евроазијским економским савезом који чине Русија, Белорусија, Казаххстан, Јерменија и Киргистан, а ових дана завршена је друга рунда преговора.

Преговори би требало да се наставе у јануару следеће године. Спољнотрговинска размена Србије са ЕАЕС своди се углавном на трговину са Русијом са којом још од 2000. године има трговински споразум којим је део производа изузет од царина. У последњим преговорима српска страна тражи да се царина ослободе прехрамбени производи као што су тврди сиреви, живинско месо, дуван и шећер. И мада већ неколико година српска страна покушава да обезбеди бесцарински извоз Фијата, извоз Србије у земље ЕАЕС се своди углавном на пољопривредно прехрамбене производе, а увоз на енергенте.

Руска федерација се налази на четвртом месту трговинских партнера Србије с обзиром да чини 5,7 српског извоза, а учествује са 7,3 одсто у нашем увозу. Када се додају и остале земље Савеза рачуница се много не мења.

У прошлој години укупан извоз Србије у земље ЕАЕС је износио око 1,078 милијарди долара, док је увоз био 1,79 милијарди долара, а гро размене је у ствари са Русијом. У односима са овом земљом Србија је на путу да ове године поново оствари извоз већи од милијарду долара, као што је то био случај 2013. и 2014. године, али уз мањи увоз него тада. Спољнотрговински дефицит је у односу на 1,3 милијарде долара из 2014. преполовљен прошле године на 593 милиона. Разлог је у већој мери смањење увоза него што је то био раст извоза из Србије у Русију.

Убедљиво најважнији извозни производ Србије на ово огромно тржиште је воће јер у првих десет извозних производа налазе се јабуке, којих је прошле године извезено за 115 милиона долара и које су убедљиво најважнији извозни артикал, затим јагоде, брескве, вишње, а занимљиво је да се ту налази и свеж сир. Од индустријских производа на листи су хулахоп чарапе, иначе други производ по значају, аутомобилске гуме и хартија. С друге стране, увоз енергената из Русије је скоро као цео српски извоз у ову земљу. Гас за 445 милиона и нафта за 400 милиона долара доминирали су прошлогодишњом разменом, као и претходних година. Зато у великој мери односе спољнотрговинске размене између наше две земље одређује цена нафте и гаса. Када цена пада смањује се вредност нашег увоза и дефицит, а када расте, повећава се и увоз из Русије. Поред тога нешто значајнији удео у увозу из Русије имају и руде метала.

Укупан извоз Србије у остале четири земље Уније је у прошлој години био свега 85,3 милиона долара, а увоз 210 милиона долара. У томе доминира увоз гаса из Казахстана и руде и концентрата бакра из Јерменије који је прошле године износио чак 86 милиона долара. Једини суфицит у размени имали смо са Киргистаном, у који смо извезли 13 милиона долара, а увезли свега милион долара вредан пасуљ.

И мада се ради о великим тржиштима, спољнотрговинска размена са њима није ни принети размени коју Србија има са ЕУ или чак и земљама у окружењу – ЦЕФТА.

Рецимо прошле године је 64 одсто робне размене остварено са земљама ЕУ. У ЕУ смо извезли робе за 1,1 милијарду, а увезли за чак четири милијарде долара. Други партнер су земље ЦЕФТА-е где смо извезли робе за скоро три милијарде долара, а увезли за 930 милиона долара.

Према речима агроекономисте Војислава Станковића ова година је одлична за пољопривреду и укупан извоз ће достићи 3,6 до 3,8 милијарди долара. Он истиче да у размени са Русијом може доћи до већег извоза јабука пошто су добро родиле, док код меса нема много простора за раст извоза јер немамо довољно капацитета.

„Ове године имаћемо раст пољопривредне производње од 22 одсто. Овогодишњи род јабуке је око 460.000 тона, никада оволико није родила, мада је проблем што накупци откупљују од произвођача за 14-15 динара, што није у реду. Са поврћем смо танки, а сточарство се само по себи не може обновити без великих инвестиција. Ту морају да ускоче и банке и држава да се уложи и организује производња“, објашњава Станковић.

Милан Простран, агроекономиста, напомиње да се трговина шири у концентричним круговима, прво се осваја суседно тржиште па се иде даље.

„За та далека тржишта потребна је велика продуктивност како би се исплатили високи трошкови транспорта. Споразуми о слободној трговини су добри, добро је да се укину баријере да извози ко хоће, али ми смо мала земља чија је пољопривреда осетљива на климатске факторе и тешко можемо бити стабилни снабдевачи тако великих тржишта“, каже Простран напомињући да ће и ове године вероватно преко 90 одсто извоза ићи у ЕУ и ЦЕФТА.

Пише: М. Обрадовић, Данас.рс

Актуелно

Русија, Кина и Индија стварају евроазијски квантни пут

„Русија, Кина и Индија ће почети да граде евроазијски квантни пут – инфраструктуру за безбедан …

Србија међу шљивама

Иако је ове године шљива добро родила, воћари нису задовољни, јер је извоз овог воћа …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Simple Share Buttons