Шеснаест европских земаља рекло је „не“ коришћењу две нове генетски модификоване сорте кукуруза у пољопривреди, а гласали су и против увоза више ГМ сорти ове културе намењене за исхрану људи и животиња.
Зато ће коначну одлуку морати да донесе Европска комисија, али судећи по коментарима стручњака ни ЕК неће моћи да одобри узгој предложених сорти. Многе државе чланице су већ забраниле узгој ГМ култура на својим територијама, а Европска агенција за безбедност хране још није завршила истраживања о многим предложеним сортама.
Глас против дало је 16 држава, међу којима Бугарска, Данска, Ирска, Грчка, Француска, Кипар, Летонија, Луксембург, Мађарска, Аустрија, Пољска, Словенија, Шведска, Италија, Литванија и Португалија. Трећина је ипак за узгој ових култура, а реч је о земљама које на својим територијама већ имају ГМ усеве.
То су Естонија, Шпанија, Холандија, Румунија, Финска и Велика Британија. Исто толико је и уздржаних: Белгија, Чешка, Немачка, Хрватска, Малта и Словачка.
– Слика се у Европи није много променила, тренд резерве према ГМО-у у ЕУ се наставља, а ово је мало неуобичајена реакција, тако отворено рећи не. Али то је већ годинама политика топло-хладно коју Европа води када је реч о трансгеним културама и ГМ биљкама у пољопривреди – каже проф. др Миодраг Димитријевић, генетичар са Пољопривредног факултета у Новом Саду.
Он објашњава да би све ово требало гледати и у склопу укупне политике и у светлу промена у америчком руководству и најављених промена према Трансатлантском споразуму.
– Европска јавност је већ извесно време негативно одређена према трансгеним културама намењеним за људску исхрану – каже наш саговорник и додаје да је ово порука и за Србију у ком правцу би требало убудуће да гледамо када је реч о односу према ГМО-у.
Европска јавност је већ извесно време негативно одређена према трансгеним културама намењеним за људску исхрану, а ово је порука и за Србију у ком правцу би требало убудуће да гледамо када је реч о односу према ГМО-у.
У Европи ова храна има много противника. Чак 19 чланица ЕУ забранило је њен узгој, а дозволило промет. Око 44 одсто потрошача у Европи је против генетски модификованих производа. Полемика о увођењу ГМО у Србији траје већ годинама, а око 130 локалних самоуправа већ се изјаснило против.
Научници имају опречна мишљења о питању утицаја оваквих производа на здравље, али већина грађана има негативан став и радије се одлучују за локалне производе. Ипак, познато је, већ увозимо месо, млеко и друге производе од животиња које су храњене генетски модификованом храном.
Чланство у Светској трговинској организацији последњих дана је поново тема у домаћим медијима. Србија, познато је, мора да дозволи промет генетски модификованих производа на својој територији уколико жели да се упише на листу чланица. Министар пољопривреде Бранислав Недимовић недавно је рекао да ће последњу реч дати стручњаци Савета за безбедност хране који по најавама почиње са радом средином маја.
– Ако желимо у СТО морамо да испунимо неке ствари, али је пре свега важно шта мисли струка, и шта мисли држава и народ о томе. Веома је важно да ми овде не погрешимо јер само једном имамо право на одлуку – рекао је Недимовић. Произвођачи органске хране упозоравају да би зелено светло за ГМ производе проузроковало немерљиве губитке за домаћу пољопривреду.
Аутор: Ј. Антељ, И. Албуновић,Политика.рс
