Европска свадба: свечано и у стилу „Великог брата“

„Да ли попут европских животиња и сам желиш постати животиња…?!“.

Данашња европска културна струјања чији су носиоци паписти, протестанти, следбеници свих врста источних верских секти, пагани, атеисти и „прогресивни“ агностици, све подређују „напретку“, па тако и светињa брака добија другу димензију, неће више остати у архаичном облику, склапању брака између мужа и жене, од сада се људима одобрава да бракове могу склапати са псима… и …магарцима.

Данашња европска струјања у себи садрже менталну перверзију обожавања свих неприродних аномалија, a брак је постао телевизијски шоу и израз друштвено-политичког интереса и бескрупулозност нове класе, којa у себи нема ништа свето и благословено.

У данашњој Европи, „Велики брат“ је тај који осмишља и организује све детаље наших живота и заправо потпуно елиминише наш лични живот, претварајући га у телевизијску емисију, a у циљу привлачења милиона евра у фонд њиховог директора, ког ће попунити на основу нашег живота и постојања.

Тако сада у Немачкој наступа новa телевизијска емисија којa елиминише људску вољу у можда најважнијем питању у вези наших живота, брак, односно ваш избор особе која ће вас пратити до краја живота.

Немачки ријалити шоу, „Hochzeit auf dem ersten Blicke“ (венчање на први поглед), након ускраћивања свакe могућности личног избора „друге половине“, доводи брачне партнере пред „свршен чин“ ступања у реални брак са особом коју ће видети тек за време церемоније венчања, која природно нема никакве везе са хришћанском светом тајном брака.

Овај „фини“ новокласни шоу побрао је најбоље коментаре водећих немачких часописа као што су Focus, Spiegel, Bild итд., са својим специјално дизајнираним персоналом који се састоји од психолога, „теологa“, ДНК специјалиста, чији се задатак састоји да од стотину кандидата изаберу пар који, према њиховим критеријумима, одлично се уклапа за склапање брака…

Одабране младенцe затим, буквално као „робове“, одводе у Градску скупштину, у којој ће церемонијално бити обављено раскошно венчање под будним оком камере.

Тамо, по први пут, само неколико тренутака пре судбоносног „да“ стају један наспрам другог и упознају се, особе, које треба да живe и буду срећнe, према критеријумима телевизијске екипе, до краја свог живота.

Пар даље наставља да живи под сталним надзором камере, уживајући у скупом окружењу узимајући по свом избору све што пожели за време меденог месеца, боравећи у најбогатијим одмаралишта и скупим поклонима, фантастичним условима, а сав њихов свакодневни живот преноси телевизијска емисија коју прати неколико милионa гледалаца.

Сви моменти њиховог личног живота, спавање, обедовање, сваки сат свакодневног живота, прати се путем надзорних камера.

Што ће рећи, aпсолутна тривијализација светe тајне брака и личног живота, зарад публике „Великог Брата“ и низводне културе западног света.

Импресивно је да хиљаде иницијалних волонтера (7000 апликације у првом тестирању), пријављују се за прве емисије, са жељом да уђу у такав брак јер их привлачи богато спонзорство ријалити шоуа, али одсликава усамљеност модерне цивилизације у којој човек постаје безлична јединица.

И мада директори овакве емисије тврде да овим начином помажу модерном човеку да реши своје – психолошке проблеме, наравно, профитирајући за њих.

Овде нам се рађа превише питања, од којих је најглавније, како ће се компјутерским ДНК испитивањем усагласити теолог, који и сам вођен модерном перцепцијом живота сматра све могућим у данашњем друштву и планирање будућих људских живота, одабирајући им са ким требају да проживе остатак живота? А ради се заправо о куповини једног од најважнијих момената приватности, ког несрећне жртве „продају“ привучени публицитетом и богатим спонзорима.

Међутим, већ првим „перфомансом“ избиле су и прве фрустрације као неки или некe нису могли уприличити „савршени“ избор и телевизијски шоу доживљава „крах“ у року од месец дана. Још не знам како ће will still функционисати чувенa европскa цивилизацијa?

Цивилизација која установљава бракове са животињама, над тим се требамо озбиљно замислити!

Европска култура која оснива педофилску политичку партију, као што је Холандија, намећe нам бестијалност и содомију као цивилизацијске вредности попут Немачке, државе лидера Европске уније, у којој порноиндустрија представља најразвијенију грану модернe индустријe немачке привреде.

Култура која претвара цркве у баровe, џамијe, чак и борделе, то је култура толеранције, ова култура нам намеће да брендом сматрамо и серијале попут Великог Брата.

Па јел’ нам још таква „култура“ недостајe?!

Аутор: Никос Хиладакис

Путописац новинар-писац и турколог

Славиша Лекић, са грчког за Васељенску ТВ превео и приредио