Европске мајсторије са самоопредељењем

Не могу да не изразим уважавање према храбрим одлукама Црне Горе, Албаније, Исланда, Молдавије, Норвешке и Лихтенштајна, које су се придружиле санкцијама ЕУ према Русији. Као што је познато, санкције предвиђају замрзавање рачуна и забране на путовања, низу руских и кримских функционера.

Поента није у томе што се ти руски фукционери никада нису ни појавили на територији тих поносних република и што никада нису ни изразили жељу да се тамо појаве. Штавише, и са њиховим заграничним банкарским активима такође настаје велики проблем.

Најважнија ствар је – принцип. Руководиоци озлојеђених земаља у један глас говоре Москви: уколико велике ујке из Брисела не желе да стоје поред тебе, онда ћу се ја тим пре склонити у страну. Ја ипак припадам пристојном друштву.

У ту кампању су увучени различити субјекти, међу њима има и таквих које терет територијалних проблема притиска до земље.

То је пре свега Молдавија, која је као и Украјина, својевремено без напора добила део рускојезичне територије – Придњестровље. Молдавски властодршци међутим, не осећају се као Молдавци. Они су у себи открили тако дубоке румунске корене да намеравају да орумуне све своје поданике. Поданици, независно од националности, прелести румунске демократије никако не могу да схвате, па се не слажу са властима. Тако да, уколико Кишињев пожели да своју Републику увезе у Румунију, моћи ће то само под претњом нишанских цеви. Поготово што Руси у Придњестровљу уопште не деле надолазеће радости нити оцигањивања, нити орумуњивања. Они могу потегнути некакав каприц – на пример, кренути путем Крима. Глупи људи ти Руси. Они никако не схватају да се могу орумунити, јер је Румунија чланица НАТО. А не смеју се одвојити од Молдавије – јер је то кршење међународног права.

Иста ствар је и у Тирани. Они би на пример веома желели да се уједине са Косовом. А зашто да не? Две независне земље изражавају своју добру вољу и спајају се у екстази. То је у потпуности у складу са међународним правом. Додуше, на Космету постоји национална мањина – Срби – са њиховим северним Косметом. Уосталом, због Велике Албаније предстоји нам још и те каквих етничких експеримената.

Строго говорећи, осуђивање Русије од стране Албаније због присаједињења Крима – представља песницу у правцу Србије и северног Космета: и не помишљајте да брбљате о некаквом поновном уједињењу. Зато што се Косово и Албанија могу ујединити, јер ми смо пријатељи са Бриселом. А Срби са севера Косова и Србија – не могу. Они су лоши и то ће представљати кршење међународног права.

На крају крајева, сви ти неопредељени народи треба добро да схвате да у ЕУ постоји специјално створени циркус под називом “међународно право”.У том циркусу се изводе различите мајсторије, па тако и оне које се тичу деобе нација. Карактеристика тих забава огледа се у томе што се свакој нацији показује мајсторија у складу са купљеном улазницом.

·         Украјина је пожелела да себи купи карту за улазак у ЕУ – показују јој мајсторију са осудом референдума на Криму;

·         Хтели би Срби са севера Косова да се уједине са Србијом – показују им мајсторију са силовањима;

·         Хтела би Молдавија да се уједини са Румунијом – показују јој мајсторију са таквим “једнодушним одобравањем” које ћете мало где наћи;

·         Зажели Придњестровље да се одвоји од Молдавије – покажу му мајсторију са “миротворачким снагама” итд.

Најважнија и задивљујућа ствар огледа се у томе, што циркус још није изгорео и кловнови се још нису разбежали. А време је већ.

 

Дмитриј Седов

Фонд Стратешке Културе