Министри финансија Европске уније договорили су се почетком седмице да Европска централна банка (ЕЦБ) крајем идуће године преузме улогу надзора над пословањем 6.000 банака унутар еврозоне. Договор постигнут у Луксембургу, након годину и по дана напорних преговора, означен је као „историјски корак” на путу формирања банкарске уније ЕУ. На инсистирање Немачке, одлука о правилима поступања са урушеним европским банкама, одложена је ипак за крај године, јавиле су новинске агенције.
Економски посустала и финансијски начета ЕУ би средином 2014. године коначно могла да сазна колике су губитке тамошње банке направиле од избијања глобалне финансијске кризе 2008. године. Пре него што преузме улогу централног надзора банака у еврозони, ЕЦБ је најавила да ће средином идуће године под лупу ставити пословање водећих 130 банака, и за тај посао већ је унајмила услуге америчке консултантске фирме „Оливер Вајман”.
Претходна два слична стрес-теста, којим је утврђивана висина резервног капитала и квалитет одобрених кредита, на берзама су проглашени као „неозбиљни”. У јеку кризе, 2010. године, на првом таквом банкарском тесту у Европи, од 91 банке у 20 држава, само седам финансијских институција пало је на испиту. Годину дана касније, у сред грчке, португалске и ирске финансијске драме, од 90 провераваних банака тек осам „није задовољило”.
Од 2008. до 2010. године, ЕУ је на спасавање посрнулих банака утрошила трећину укупног БДП-а еврозоне. Међутим, колико је европских банака „оздравило” од упумпавања више од 4,1 билион евра, још није јавно саопштено.
У међувремену, Међународни монетарни фонд је недавно проценио да ће се само италијанске и шпанске банке у следеће две године суочити са око 250 милијарди евра ненаплативих кредита одобрених тамошњим фирмама. Шта је судбина банака које су дале толики новац компанијама које нису у стању да га врате? Колико банке у другим европским државама имају скривених потраживања које осиромашено грађанство и анемична привреда не могу да врате, није познато. Берзе спекулишу да банке еврозоне још крију баснословне губитке изазване олаком кредитном политиком пре кризе.
Није онда чудо да је јужно крило еврозоне, предвођено Француском, Шпанијом и Италијом, ове седмице предлагало у Луксембургу да се урушене банке, „где год се налазиле”, директно повежу са европским спасилачким фондом (Европски стабилизациони механизам).
Тај предлог о прескакању одговорности држава за пословну политику својих банака наишао је на одлучан отпор Немачке, те је немачки министар финансија Волфганг Шојбле у Луксембургу „до даљег” одбацио такву иницијативу. По Шојблеовом мишљењу, државе морају да преузму одговорност за враћање будуће финансијске помоћи урушеним финансијским институцијама.
Отпор овој варијанти раздвајања банака од држава (и новца пореских обвезника), делом лежи у истини коју берзе одавно знају – да висина ненаплативих кредита у еврозони постојано расте од избијања финансијске кризе. Ти дугови су 2010. године процењивани на 960 милијарди евра, а данас на више од 1,2 билиона евра.
Којим ће темпом онда ЕУ ићи у стварање банкарске уније, за сада је неизвесно, ако се зна да у европском спасилачком фонду данас има расположивих тек око 200 милијарди евра. Трећи стрес-тест банака еврозоне идуће године може бити последња шанса да постане јасно у колику је финансијску дубиозу ЕУ упала од 2008.
svi duzni a nama ce da pomognu