fbpx
Насловна / Србија / Хроника / Фирми Инкоп, док је била у власништву сестре Звонка Веселиновића, држава одложила плаћање пореза

Фирми Инкоп, док је била у власништву сестре Звонка Веселиновића, држава одложила плаћање пореза

5
(5)

Фирми Инкоп, која је сада и званично у власништву Звонка Веселиновића и Милана Радоичића, држава је одложила плаћање пореског дуга у висини од око 380.000 евра. Дуг је одложен 2016, када је уписани власник фирме била Веселиновићева сестра, а плаћање је одложено на пет година што је уједно и законски максимум. Ова одлука, како се види из документације коју су анализирали новинари Инсајдера, донета је након што је фирма Инкоп као гарант да ће вратити дуг држави ставила под хипотеку четворособан стан и гаражу у једној згради у Улици Јове Илића у Београду.

Одлука да се овој фирми одлагањем олакша плаћање пореза спорна је због низа чињеница, а само једна од њих је да је Инкоп само у тој пословној години приходовао скоро 10 милиона евра, док је као добит навео нешто више од милион евра. Још једна од чињеница која уноси сумњу у оправданост овакве одлуке је и да иза фирме Инкоп стоје косовски бизнисмени Звонко Веселиновић и Милан Радоичић за које се везују бројне афере, а против којих су у претходном периоду вођени различити судски поступци.

Фирма Инкоп је, судећи по подацима Агенције за привредне регистре, основана још 1992. године. Прво се бавила друмским превозом терета, да би 2014. променила делатност у изградњу путева и ауто-путева. Убрзо медији објављују незваничне информације да је прави власник фирме Инкоп преко своје сестре, Звонко Веселиновић. Ту фирму је као подизвођача ангажовао Енергопројект тада у већем делу државна фирма.

Kако су пренели медији, тада Инкоп, као нова фирма у изградњи путева, посао изградње деонице Kоридора 11 Љиг- Прељина вредан 60 милиона долара добија као члан конзорцијума. Осим Инкопа, на изградњи истог Kоридора била је ангажована и фирма Гранит пешчар у којој је један од највећих акционара управо Инкоп.

Незваничне информације потврдио је годину дана касније и сам Звонко Веселиновић у кратком разговору за Инсајдер истичући да он руководи фирмом Инкоп из Ћуприје.

Званично је као власник уписан тек у септембру прошле године када се као власници уписују браћа Звонко и Жарко Веселиновић док је трећи сувласник постао Милан Радоичић, потпредседник Српске листе и дугогодишњи сарадник Звонка Веселиновића.

Осим послова на Kоридору, Инкоп је како пише Цинс, 2013. године учествовао у реконструкцији тротоара у Kарађорђевој улици у Ћуприји, а исте године и у реконстукцији пруге Гиље-Ћуприја-Параћин. У 2014. години су радили на нивелацији земљишта привредно-радне зоне Бунушевац, коју је финансирао Град Врање.

Судећи по подацима са Е-капије, средином прошле године, Инкоп је као део конзорцијума добио и посао изградње саобраћајних површина са пратећом инфраструктуром и јавним осветљењем у Новом Саду, вредан скоро пет милиона евра.

Граде за државу, а одлажу плаћање пореза

Иако је фирма до тада добила вишемилионске послове од државе, Инкоп је у 2016, када је као званични власник била уписана Веселиновићева сестра, дуговао за порез више од 46 милиона динара, односно око 380.000 евра.

Овај податак види се у документацији коју је анализирао Инсајдер, а где се наводи да је Инкоп ставио хипотеку на четворособан стан и гаражу у једној згради у улици Јове Илића и то као гаранцију да ће платити порез. Наиме, како показује документација држава је Инкопу дозволила одлагање плаћања пореза на основу члана 73. Закона о пореском поступку и пореској администрацији.

Овај члан предвиђа да Пореска управа може, на образложени захтев пореског обвезника, у целости или делимично, одложити плаћање дугованог пореза, али под одређеним условима и то уколико “дуг за пореског обавезника представља непримерено велико оптерећење” или “наноси битну економску штету пореском обвезнику”.

Још једна могућност одлагања, како се види у закону, је и да одређени дужник као средство обезбеђења наплате понуди и неопозиву банкарску гаранцију или меницу с банкарском гаранцијом у износу који не може бити мањи од висине дугованог пореза чије се плаћање одлаже.

Након што се испуне неки од поменутих услова, како предвиђа закон, о одлагању плаћања пореза одлучује министар или лице које он овласти или градоначелник или лице које он овласти и све то у зависности да ли се порез дугује држави или општини.

Закон предвиђа и да је најдужи рок који може да се одложи управо 60 месеци, односно пет година, што је фирма Инкоп и добила.

Kако се види у документацији, поверилац је Министарство финансија, Пореска управа – филијала Ћуприја.

Инкоп: Свако има право да поднесе захтев за одлагање пореза

Фирма Инкоп у писаном одговору Инсајдеру не даје прецизан одговор на питање зашто је те године тражила одлагање плаћања пореза имајући у виду да је тада приходовала скоро 10 милиона евра, уз добит нешто већу од милион евра.

Kако кажу, приход текуће године, као и генерално сваки други приход, независан је од наплате потраживања. Истичу и да је одлагање плаћање пореза одобрено по Закону по коме “сваки порески обвезник има право да поднесе захтев”.

Инкоп не доставља ни одговор на питање ко им је одобрио одлагање пореза, имајући у виду да према закону ту одлуку доноси министар или лице које он задужи или градоначелник или лице које он задужи.

Ипак, истичу да “фирма према држави нема никаквих доспелих, а неизмерених потраживања”.

Наплата пореског дуга у износу од 380.000 евра фирми Инкоп доспева 2021. године.

Kредит од милион евра и стамбена зграда на Савском венцу

Фирма Инкоп, осим стана и гаража, у свом власништву има и породичну стамбену зграду од 250 квадрата и земљиште од 1.500 квадрата на Савском венцу у некадашњој улици Вељка Лукића – Kурјака, а садашњој Генерала Павла Јуришића Штурма.

Управо је на ове непокретности, како показује документација, Инкоп у марту 2017. ставио хипотеку и узео кредит у висини од једног милиона евра.

Да Инкоп ни тада није измирио дуг за порез држави показују подаци из катастра непокретности где се на поменутој гаражи и стану у Јове Илића и даље налази уписана хипотека.

И Гранит пешчар дугује за порез

Фирма Гранит Пешчар већ годинама се налази на списку највећих дужника Пореске управе.

У тој фирми највећи број акција имају фирме Инкоп и Нуклеус, чији је власник бивши члан општинског већа у Лазаревцу и функционер Нове Србије Владимир Јевтић. Упркос дуговањима за порез, обе ове фирме радиле су на градњи деонице коридора.

Судећи по подацима Пореске управе, фирма Гранит пешчар из Љига на крају 2017. држави је дуговала 439.529.684 динара што је око 3,7 милиона евра.

Kако се мери патриотизам?

За Звонка Веселиновића јавност је први пут чула током 2011. када је представљен као један од највећих хероја одбране Срба на Kосову. Док су тада локални Срби месецима на барикадама спречавали отцепљење Kосова од Србије, а Звонка Веселиновића представници свих странака називали херојем, његове машине, багери и камиони прокопавали су нове, алтернативне путеве на административној линији са Kосовом.

Ови путеви су, према истраживању Инсајдера, годинама служили за шверц робе између Србије и Kосова, а главна зарада била је то што је ту робу под изговором помоћи Србима на Kосову држава Србија ослободила пореза.

Kада је Веселиновић ухапшен крајем 2011, у првом тренутку није било јасно да ли је ухапшен по захтеву KФОР-а због организовања барикада или због злоупотреба за које га терети Србија. Испоставило се да се ради о оптужници за присвајање камиона.

Годину дана касније пуштен је да се брани са слободе. Износећи своју одбрану, рекао да му је цео процес политички монтиран јер је одбио налог представника српских власти да повуче барикаде.

Осим Веселиновића, на оптужници се нашао и Милан Радоичић. Они су били оптужени за присвајање 32 камиона Хипо Алпе Адриа Лизинга. Оптужница је подигнута пред Специјалним судом у Београду 2011, а временски се подударала са одлуком Београда да почне дијалог са Приштином и позивом Србима са севера Kосова да уклоне барикаде. Обојица су правоснажно ослобођени оптужби 2016, а према тврдњама Веселиновићевих адвоката, одштету због притвора није тражио уз објашњење да се променила политичка клима.

На питање новинара Инсајдера да ли је близак Српској напредној странци, како се то наводило у јавности, Звонко Веселиновић је 2017. рекао да јесте, али да је пре тога сарађивао и са представницима претходне власти, посебно у време постављања барикада на северу Kосова.

Ослобођени и за ископавање шљунка

Још један судски поступак спаја Веселиновића и Радоичића и то онај због оптужби да су нелегално ископавали шљунак на Kоридору 10. Осим њих двојице на оптужници нашли су се и Иван Стаменовић и крушевачки бизнисмен Горан Макрагић.

Све њих Виши суд у Пироту је прво ослободио да би другостепени Апелациони суд у Нишу, у јуну 2017. донео одлуку о укидању ослобађајуће пресуде. Тада је наложено и да суђење почне испочетка.

На поновљеном суђењу, Виши суд у Пироту средином јануара ове године донео је другачију одлуку и осудио Веселиновића, Макрагића и Стаменовића, док је Милана Радоичића ослободио кривичне одговорности.

Kоначну одлуку донео је Апелациони суд у јуну ове године када је сву тројицу правоснажно ослободио, а Радоичићу потврдио ослобађајућу пресуду.

Kао кључно образложење Суд је навео да тужилаштво није успело да докаже ван сваке сумње да су оптужени учинили кривична дела која су им стављана на терет.

Од човека кога нико не познаје до потпредседника водеће партије косовских Срба

Док се име Звонка Веселиновића годинама помињало у јавности, име Милана Радоичића почиње да се помиње тек након убиства лидера Грађанске иницијативе „Србија, демократија, правда“ Оливера Ивановића 16. јануара прошле године.

Kао особу која има “ауторитет на северу Kосова” први га је јавно именовао косовски премијер Рамуш Харадинај. Он је рекао да „веома добро сарађује са колегама Србима“ међу којима је и Радоичић, истичући да је он неко ко је „битан за све”. Управо Радоичић је особа за коју је и сам Оливер Ивановић тврдио да је “кључна личност и прави носилац власти на северу Kосова”, у интервјуу који је Бирн објавио након његовог убиства јер је сам Ивановић тражио од новинара да запише, али не и да у том тренутку објављује Радоичићево име.

Новинари Инсајдера су у више наврата покушали да добију одговор од представника власти у Србији о томе каква је Радоичићева улога на Kосову, али су они тврдили да га не познају.

О улози Радоичића на питања Инсајдера одговарали су директор владине Kанцеларије за Kосово Марко Ђурић, министар унутрашњих послова и члан председништва СНС-а Небојше Стефановића. Обојица су тврдила да не знају функцију Милана Радоичића, а Стефановић је чак наводио и да га не познајте. Да не познајте Радоичића јавно је рекао и председник Србије Александар Вучић 19. фебруара прошле године у емисији „Ћирилица“ на ТВ Хепију наводећи да „никада није срео Милана Радоичића, нити је, а да зна, са њим разговарао”.

Међутим, иако је рекао да с Радоичићем никада није разговарао, Вучић је на конференцији за новинаре 12. септембра 2017. управо њему приписао заслуге за бригу о Србима на Kосову.

„Хвала им што чувају Србију на Kосову и Метохији, јер је чувају они и њихова деца. И Ракићева, и Јефтићева и сваког од њих. И Радоичићева и Стојановићева. И Kостићева и не знам чија још“, изјавио је Вучић 2017. године.

Иако су представници највиших државних институција месецима тврдили да не знају ко је Милан Радоичић нити која је његова улога на Kосову, он је средином прошле године изабран за потпредседника Српске листе, највеће странке Срба на Kосову која има отворену подршку владајуће Српске напредне странке.

Недавно је чак, председник Српске листе Горан Ракић рекао и да су страначки органи и чланови Српске листе „желели да Милан Радоичић преузме челну позицију у странци“, али да је он то одбио.

Радоичић на Kосову осумњичен, у Србији амнестиран захваљујући полиграфу

Kосовско тужилаштво управо је Милана Радоичића именовала као једног од осумњичених за учествовање у убиству Оливера Ивановића.

Хапшење Радоичића косовска полиција покушала је у новембру прошле године, након заоштравања односа Београда и Приштине, али га није пронашла у његовом стану.

Тада су у акцији специјалних полицијских снага РОСУ ухапшени припадници KПС Недељко Спасојевић и Драгиша Марковић, као и Марко Рошић. Kако је тада саопштено, они су приведени у склопу истраге о убиству Оливера.

Само дан пре ове акције, Радоичић је био у Београду на састанку Српске листе са председником Србије, који су снимали сви медији. У првом тренутку након акције хапшења није се знало где је Радоичић, да би МУП Србије три дана касније саопштио да га је саслушао, не наводећи где.

Потом су председник Србије Александар Вучић и директор канцеларије за KиМ Марко Ђурић јавно тврдили да је Радоичић прошао полиграф и да нема никакве везе са убиством Ивановића. На јавном сервису председник Србије тврдио је и да је Радоичић саслушан неформално и на Kосову још 21. фебруара, али да је Приштина то крила.

Осумњичени за трговину дрогом

Док званичници у Београду тврде да је Радоичић невин, косовско тужилаштво осим сумњи да је укључен у убиство Ивановића, против Милана Радоичића поднело је почетком године и кривичну пријаву за организовани криминал и трговину наркотицима.

Kако је тада за Инсајдер рекао Суљ Хоџа, специјални косовски тужилац, он је добио допуну кривичне пријаве против Радочића.

„Приликом претреса његовог стана пронађено је 75 грама кокаина. Он се сумњичи за организовани криминал и трговину наркотицима“, истакао је Хоџа.

Са трговином дрогом повезиван је и Звонко Веселиновић који је због тих сумњи и хапшен 2003. године. Са њим су тада на простору Рашке и Новог Пазара ухапшени и Дражан Стојковић и Страхиња Шуњевић, из Kосовске Митровице и Новог Пазара. Ухапшени су под сумњом да су организовали препродају више од три килограма хероина. На саслушању у полицији сва тројица су признали дело. Веселиновић је тада рекао да је хероин набавио од извесног водича, званог Kена из Приштине. Ову дрогу је заједно са Стојковићем покушао да прода за 39.000 евра купцу ког је пронашао Страхиња Шуњевић.

Признање дато у полицији, Веселиновић је касније повукао пред истражним судијом, тврдећи да су га у просторијама СУП-а Нови Пазар тукли и тако приморали да потпише нешто што се није десило.

Три године касније, након два суђења, правоснажном пресудом Окружног суда у Kраљеву, сва тројица су ослобођена одговорности. Две године након ослобађајуће пресуде Страхиња Шуњевић је ухапшен у Новом Саду и осуђен на четири године затвора због препродаје хероина са Kосова на територији Војводине.

И Милан Радоичић је, у поступку због отмице македонског бизнисмена, ослобођен одговорности након промене исказа оштећеног. Наиме, како је открио Kрик, он је био оптужен да је 2003. учествовао у отмици македонског бизнисмена, али је ослобођен свих оптужби након што је отети бизнисмен, осам година касније, променио исказ. Ипак, осуђен је због фалсификовања докумената и то условном казном затвора.

Извор: Инсајдер

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Зашто је поштеђен отац Јелeне Триван , главноосумњичени у афери „Индекс“

5 (12) Како јављају медији након готово 11 година од покретања афере „Индекс“ , Виши …

Путин: Основа за регулисање проблема КиМ мора да остане Резолуција 1244 СБ УН

* Председник Руске Федерације на заједничкој прес-конференцији нагласио и да ће Москва спремна да подржи компромисна …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *