fbpx

Фискални савет : Повећање плата и пензија може се показати као преурањено

0
(0)

Фискални савет Србије оценио је данас да се најављено повећање плата и пензија у 2017. години, уз све нерешене структурне проблеме јавних финансија Србије, може веома лако показати као преурањено.

У извештају о текућим фискалним кретањима, Фисклани савет наводи да се буџетски део фискалне консолидације за сада се спроводи добро, али да реформски део који је пресудан за трајно оздрављење јавних финансија Србије озбиљно касни.

Фискални савет додаје да би успешно спровођење реформи требало да побољша структуру јавних расхода, умањи фискалне ризике у будућности и пружи подршку за висок и одржив привредни раст у средњем року – другим речима, да омогући трајно оздрављење јавних финансија Србије.

„Досадашњи резултати показују да је остварење ужих фискалних циљева било добро, а у многим аспектима и брже него што је планирано. Међутим, веома скроман напредак у спровођењу реформског дела фискалне консолидације далеко је од задовољавајућег“, оценио је Фисклани савет.

Фискални савет додаје да је веома опасно то што се у делу шире, па и стручне јавности, формира мишљење да је фискална консолидација практично завршена, односно да су проблеми домаћих јавних финансија решени тиме што је дефицит опште државе доста умањен.

„Не умањујући значај постигнутих буџетских побољшања, Фискални савет истиче да би остварени фискални резултат у 2016. требало посматрати из угла општег стања домаћих јавних финансија, које још увек није ни близу доброг“, пише у извештају.

Правилно тумачење досадашњих резултата фискалне консолидације, како додају, утолико је важније кад се стави у контекст најављеног повећања плата и пензија у 2017. години, пошто се овај раст расхода, уз све нерешене структурне проблеме јавних финансија Србије, може веома лако показати као преурањен.

Бета

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

НЕЋЕМО ПЛАЋАТИ РАТЕ банкама 90 дана? Држава разматра олакшице за све грађане…

0 (0) Како ће држава помоћи грађанима који имају кредите у банкама тренутно је једна …

„Вучић лаже, ‘Kрушик’ дигао кредит да исплати плате“

5 (9) Потпредседница Странке слободе и правде Мариника Тепић још једном је изнела доказе о …

4 Коментара

  1. TREBA SMANJITI RASPONE MEDJU PENZIJAMA I DRŽAVNU ADMINISTRACIJU PROPORCIONALNO BROJU STANOVNIKA.

    • To je ovaj kriminalac na vlasti vec uradio, a na to nema pravo, jer su ljudi ceo radni vek uplacivali novac u fond i prema tim uplatama je i odredjivana penzija! Ako si malo uplacivao sta ti mislis da mozes da dobijes i na ciji racun da se tebi da vise? Penzije u Srbiji nisu socijalna kategorija i shvati to vec jednom! Ako treba smanjiti penzije moralo se ravnomerno i po istom procentu to uraditi, jer jedino tako bi bilo bar moralno prihvatljivo, jer se sa ovim sto je uradjeno vodi socijalna politika parama penzionera koji imaju vece penzije!

  2. A da li ima nekoga ko je poverovao da će ikome biti povećane plate i penzije?!?! Narod još luđi od onih koji vladaju Srbijom!! Alo, bre, narode, imate li vi još trun mozga?!?! Pa zar ne vidite da mi ne živimo u državi!! Mi živimo u razvalinama nekadašnje države Srbije!! Svi smo krivi zbog toga!! Nisu samo oni koji vladaju, jer da narod hoće drugačije društveno uređenje da ima u svom društvu, onda bi se za bolje i borio! I to na svakom mestu i u svakoj situaciji!! Ne postoji ni jedno racionalno objašnjenje za ovoliku ravnodušnost!! Srbi na žalost su pokazali koliko mrze svoju decu i svoju budućnost!! Žalosno da žalosnije ne može biti!!! Tuga! Istina je velika da ko ne želi pomoć njemu se ne može ni pomoći! Srbi su dokazali, na žalost, da ne žele nikakavu pomoć i zbog toga i nestaju u smradu amoralne kaljuge koju su stvorili!! Od svojih života i života svoje dece, Srbi su izabrali tragediju, umesto radost i lepotu moralnog života!! Tužno.

  3. a sta ovi magarci seru skinite se sa budzeta drzave i drzavne plate pa onda pametujte kome treba se poveca penzija i plata govnari jedni sede na grbaci drzave i pametuju

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *