Фрејк Јанмат: У процесу усклађивања са европским законодавством Србија ће морати да промени забрану увоза ГМО

Склапање споразума ЕУ и САД о слободној трговини позитивно ће се одразити и на Србију, и неће снизити високе европске стандарде безбедности хране, здравља и заштите потрошача, речено је данас на скупу о том споразуму у Београду.

Шефица преговарачког тима Србије у преговорима о чланству у ЕУ Тања Мишчевић је рекла на скупу да ће Србија уласком у Унију постати део заједничког система спољне трговине што ће подразумевати примену трговинских споразума ЕУ.

 

“Наш систем споразума слободне трговине замењују, када постанемо чланица, споразуми о слободној трговини које ЕУ има с трећим државама”, рекла је она на семинару у Привредној комори Србије о Трансатлантском трговинском и инвестиционом партнерсту (ТТИП) ЕУ-САД.

Мишчевић је рекла да су могућности велике и да би Србија могла да у већом мери прошири трговину са САД и с другим земљама.

Подсетила је да је Србија у раној фази преговора о чланству у области спољне трговинске политике, наводећи да је завршен скрининг за преговарачко Поглавље 30, о економским односима са иностранством. “Не видимо већих проблема у Поглављу 30 осим што нисмо чланица Светске трговинске организације (СТО)”, рекла је она.

Додала је да се истовремено с преговорима о чланству у ЕУ воде и преговори са СТО који ће, како је оценила, Србији омогућити испуњавање стандарда за Поглавље 30.

Шеф сектора за европске интеграције у Делегацији ЕУ у Србији Фрејк Јанмат је рекао да се, због различите структуре увоза, преговори о ТТИП неће у већој мери одразити на европску правну тековину с којом се Србија усклађује, нити на трговинску размену ЕУ и Србије.

“У целини, ТТИП ће би позитиван за Србију не само пошто постане чланица ЕУ, већ и пре тога”, рекао је Јанмат.

Навео је процену Европске комисије да ће, захваљујући ТТИП, глобални приход порасти за 240 милијарди евра, од чега ће користи имати и друге земље.

Поновио је да ће Србија у процесу евроинтеграције морати да се усклади са ЕУ у области регулативе генетски модификованих организама који су, како је нагласио, рестриктивни и ригорозни.

“Једино што ће морати да се промени, јесте потпуна забрана увоза ГМО која је сада на снази у Србији. Али, као што сам рекао, биће то снажан и контролисан режим за ГМО у процесу усклађивања са европским законодавством”, рекао је Јанмат.

Виши саветник за промоцију трговине при Министарству спољних послова Шведске, амбасадор Јунас Хафстрем рекао је такође да ће и Србија имати користи од ТТИП и додао да “сви очекују да Србија постане чланица ЕУ у наредним годинама”.

Хафстрем је нагласио да је споразум са САД нужан с обзиром на јачање привреда азијско-пацифичког региона, због којих би Европа могла да изгуби значај.

“Европа зато мора да осигура своје место тако што ће оснажити трговинске односе са САД”, рекао је он на семинару који су организовале Амбасада Шведске у Србији и ПКС.

Шведски дипломата је рекао да се у преговорима о ТТИП који су почели у јуну 2013, разговара о тарифама, отварању тржишта услуга што ће омогућити и лакше запошљавање стручњака на обе стране, као и о јавним набавкама.

Нагласио је да се не разговара о снижавању високих европских стандарда који постоје у области хране, здравља или заштите потрошача.

Хафстрем је указао и на потенцијал споразума у области енергетике, јер би, ако се уврсти и то питање, споразум могао да отвори могућност за увоз енергената из САД, што би смањило енергетску зависности Европе од Русије.

Бета, НСПМ