Генерал Божидар Делић је рођен 1956. године у Ђаковици, а Војну академију је завршио у Београду. Службовао је у Билећи, Призрену и Лесковцу, био је начелник штаба београдског корпуса и заменик начелника оперативне управе Генералштаба војске Југославије. Током сукоба на територији бивше СФРЈ боравио је на многим ратиштима, а највише на дубровачком. Током сукоба на Kосову и Метохији и за време НАТО бомбардовања био је командант бригаде Војске Југославије распоређене на граници Србије и Албаније. Чин генерала добио је 1999. године.
Пензионисан је 2005. године, а Врховни суд је касније донео решење да је та одлука о пензионисању била незаконита. Био је сведок у Хашком трибуналу у процесима против бившег председника Србије Слободана Милошевића, генерала Владимира Лазаревића и бившег председника Србије Милана Милутиновића. Изјављивао је да је спреман да пред Трибуналом сведочи и као војни вештак у одбрани лидера радикала Војислава Шешеља.
Од 2006. био је члан Српске радикалне странке, а након цепања СРС Делић се приклонио Српској напредној странци. Остаће упамћен да је у том тренутку заплакао пред новинарима због политичког разлаза са СРС. Због неслагања са политиком странке фебруара 2011. напустио је напредњаке и вратио се у СРС. Био је потпредседник Народне скупштине и члан Одбора за одбрану и безбедност и Одбора за Kосово и Метохију.
2020 је један од оснивача Покрета Љубав, Вера, Нада.
Данас је генерал Војске Србије у пензији.
