* Заговорници глобализације покушавају да заплаше и политичаре и обичне грађане будућношћу у којој ће све бити скупо, у којој неће бити слободе. Типичан пример су аналитичари Светског економског форума у Давосу
* Магазин Time овако теши Американце и Британце и остале који су у њиховом табору: „Глобализација ће остати. Воз је отишао пре 30 година када се Совјетски Савез урушио… Трендови се не могу преокренути, као ни индустријска револуција или појава рачунара“
______________________________________________________________________
ДА СЕ глобализација заљуљала сад почињу да говоре и неки од оних који су је креирали или бар од ње добро живели.
Другим речима: и они од којих би се то најмање очекивало. Макар што се тиче институција у којима „седе“.
Ево примера: главни економиста Светске банке, Кармен Рајнхарт, рекла је у интервјуу америчкој новинској агенцији Bloomberg: „Без мелодраме: Ковид-19 је последњи ексер у мртвачком ковчегу глобализације. <…> Криза 2008-2009. нанела је велики ударац глобализацији, баш као и Брегзит итрговински рат између САД и Кине, али Ковид подиже деглобализацију на нови ниво“.
Деглобализација постаје борба у медијима и међу експертима, на конференцијама затвореног типа, а руководства свих земаља од највећих геополитичких играча и па до мини-дражава – већ морају да се опредељују: коју будућност ће за себе и своју земљу изабрати.
Упадљива је разлика у реторики глобалиста и антиглобалиста. Заговорници глобализације (свеједно да ли у њеном тренутном облику или у некој „поствирусној форми“) у своја кола све очитије упрежу производњу страха. Покушавају да заплаше и политичаре и обичне грађане будућношћу у којој ће све бити скупо, у којој неће бити слободе, у којој ће бити страшно живети и због подељености на „регионалне блокове“.
Типичан пример таквог застрашивања пласирали су аналитичари Светског економског форума (WEF) – глобалне НВО и think-tank који организује познати светски форум у Давосу у чијим заседањима учествују главни привредници и политичари планете:
Кармен Рајнхарт
„Блокирање увоза (које ће уследити без глобализације) може изазвати инфлацију, ограничити избор потрошача, успорити темпо иновација и изазвати друге (земље) да одговоре ограничењима свог увоза. Блокирање идеја може угушити креативност и спречити исправљање грешака у јавној управи. А блокирање људи на граници може друштва лишити талентованих и потребних радника, а истовремено допринети патњи оних који су присиљени на бег због политичког или верског прогона, рата, разбојништава или глади. Ниједна једина држава не може се од свега сама заштитити; једностраност није озбиљан приступ јавној политици“.
Глобализација је измишљена у Сједињеним Државама да би била у корист Сједињених Држава и доносила максималну штету онима који не воле Сједињене Државе.
Давоски аналитичари у једном не лажу: деглобализација ће скупо коштати оне земље које ће поново морати да се науче радним вештинама попут руковања глодалицама и шивања медицинских маски.
Давоски хорор са „скупом и болном деглобализацијом“ неће уплашити ни Кинезе ни Русе, а ни становнике средњих и малих држава.
А магазин Time овако теши Американце и Британце и остале који су у њиховом табору:
„Глобализација ће остати. Воз је отишао пре 30 година када се Совјетски Сабор урушио, када су слободна тржишта рада и капитала постала норма, а финансијска тржишта постала важнија од трговине робом и услугама. Ови трендови се не могу преокренути, као ни индустријска револуција или појава рачунара“.
Што дуже у Вашингтону, Њујорку и Лондону верују у ово – то боље…
Факти
