Док Аустрија ових дана уводи забрану употребе озлоглашеног хербицида глифосата, у Србији се овај препарат користи у значајним количинама и нема изгледа да ће се то у скоријој будућности променити.
Професор Стеван Маширевић с Пољопривредног факултета у Новом Саду каже за „Политику” да је глифосат у Србији незаобилазан у производњи и да га данас користи готово сваки пољопривредни произвођач. Као помоћник министра, пре десетак година, каже, радио је на увозним дозволама и имао прилику да види како се повећавају количине које се користе.
– Постоји чак технологија да се и пре ницања повртарских, али и ратарских усева користи глифосат као хемијска косидба. Због велике цене нафте и високих акциза, пољопривредници да би смањили трошкове иду на редуковану обраду. Практично, уместо да ору и обрађују стрњишта која су ослобођена они их третирају ових хербицидом и ослобађају од корова. То је велика уштеда за пољопривреднике, али у еколошком смислу јесте проблем – каже Маширевић.
На питање зашто су опасни глифосати, он додаје да могу да буду у проблему они који га небезбедно користе, контактом, без адекватне заштите или због превеликих доза којима се том приликом излажу.
Србија, сматра, и даље има здраву производњу хране, иако није у потпуности органска, она је врло близу интегралне, пре свега и због тога што не користимо ГМ биљке уз које иде употреба и ових препарата попут глифосата.
На експанзију органске хране, чије се тржиште процењује на око 100 милијарди евра, очигледно рачуна и Аустрија. Та држава ће, како је недавно објављено, бити прва и једина земља Европске уније која ће законом забранити употребу хербицида глифосата. Аустрија је много више него друге државе прешла на органску производњу. Према подацима из 2017. године, та земља има највиши проценат органских усева (на чак 23 одсто земљишта), што су значајне површине у поређењу са седам одсто у остатку Европске уније. Управо ово, али и добар политички моменат за изгласавање прописа може бити разлог овако радикалног преокрета у односу на заједничку политику Уније. Остале земље Европске уније увеле су делимичне забране препарата глифосата које је развила компанија „Монсанто”, која је данас власништво немачке компаније „Бајер”. Глифосат је хемијски препарат за сузбијање корова који је развио „Монсанто” и на тржиште пласирао под именом Раундап. Данас је широко распрострањен у свету и производе га готово све друге хемијске компаније, укључујући и немачки „Бајер”. Како преноси Ројтерс, забринутост јавности појавила се још 2015. године, када је Светска здравствена организација објавила да је тај препарат вероватно канцероген. „Бајер”, који је нови власник „Монсанта”, тврди да научна истраживања показују супротно и да је препарат безбедан за употребу, али Ројтерс напомиње да се та компанија суочава са тужбама и тврдњама да овај производ може да изазове неке од најтежих болести.
Добар за амброзију и корове
Глифосат врло добро решава проблеме с коровом, и то је корисно на површинама попут утрина, необрађених њива, гробља, уз пруге, где расту вишегодишњи корови. Те траве би направиле велику штету и значајно је то што их уништавамо, међутим, на површинама које се обрађују би требало бити опрезан, посебно због истраживања која су у току, каже професор Стеван Маширевић.
Аутор: Ј. Антељ И. Албуновић, Политика.рс
