Горскa службa спасавања јачa од бујица! (фото галерија)

Драма у Обреновцу створила нове хероје – храбре добровољце из Горске службе спасавања. У судбинску битку са бујицом међу првима се укључило 140 момака планинских спасилаца

НАЈТЕЖА је била ноћ између петка и суботе, док смо пловили у потпуној тами преко удављеног Обреновца. Са свих страна одјекивали су очајнички позиви у помоћ људи на крововима, мешајући се с риком крава које су се давиле, њиштањем коња, завијањем паса. Језивом хору придружили су се и аларми потопљених аутомобила. Једина светла у тами биле су лампе у спасилачким чамцима пуним Обреновчана, који су се тресли од зиме и страха. Овако описује ноћ између 16. и 17. маја Влада Каћурић из Горске службе спасавања (ГСС).

Више од 140 храбрих људи, добровољаца из ове племените организације која је стратешки партнер Сектора за ванредне ситуације, укључило се међу првима у спасавање хиљада житеља Обреновца које је бујица изненадила у сну.

– Људи из приземних кућа причали су да их је пробудила чудна бука, а кад су стали на под ноге су им биле у води – наводи Каћурић. – Бујица их је рушила док су отварали врата да виде шта се то дешава.

Момци у црвеним јакнама водили су судбинску трку са бујицом која се ближила таванским прозорима ниских зграда из којих је допирало запомагање. Од четири ујутро, они су вешто веслали привлачећи се где већи чамци нису могли.

– Приоритет је било пребацивање деце, жена и болесних до сувих места где су могли да сачекају јаче и веће чамце. Прво смо кренули да евакуишемо приземне куће које су биле најугроженије, али смо се срели с нерешивим проблемом. Њихови становници, најчешће старци, тврдоглаво су одбијали да пођу с нама. Седели су на фрижидерима и орманима верујући у неко чудо. Време је цурило и настављали смо даље да спасавамо децу. Било је језиво гледати у повратку те кућерке, које је вода у међувремену покрила – с нелагодом се сећа Каћурић.

Вода је брзо надолазила и људи су се пели на мокре кровове и терасе.

– Одатле смо их спуштали алпинистичком опремом. Пребацивали смо их у школу одређену за сабирни пункт, јер је још била на сувом. По подне је тамо било више од хиљаду људи међу којима много болесних. Онда је уследио шок. Док смо уводили једну групу у школу неко нам је украо чамац, а батерије радио-станица су биле при крају – љутито говори Каћурић.

Испоставило се да је његов тим имао пуне руке посла и у пренатрпаној школи, где је почела да се шири нервоза коју је појачавао плач деце и јечање хроничних болесника.

Заједно са војском носили намирнице у Обреновац

– Срећом ту је било троје лекара из дома здравља којима смо помагали. Сузбијали смо панику која је завладала кад се вода попела до улаза школе. Сишли смо до улаза да проверимо колико брзо надолази вода и доживели нови шок: “поштени лопов” нам је вратио чамац и кренули смо по помоћ – сећа се Каћурић.

Стигли су до базе и позвали у помоћ чамце за спасавање људи заробљених у школи. Нису били свесни да се њихова комуникација прати путем интернета и да је најслушанији програм Србије. Више од 200.000 рачунара пратило је њихове комуникације. Драма у Обреновцу створила је нове хероје под чудним надимцима Деда, Црвенкапа, Ајкула, Каћа, Фићурић. “ГСС канал” је по популарности потукао “Сулејмана” и “Малу невесту” заједно. Целе породице напето су слушале њихова обавештења о порођају у поплављеном граду, пратиле опасне ноћне пловидбе по градским улицама, навијале за свако спасавање. Спасилачка “емисија” пробудила је храброст и хуманост у Србији.
– Одједном се у мраку појавио велики број волонтера на чамцима, који су нас поздрављали као стари познаници. Било је то невероватно, на Колубари су се после једног века поново окупили српски добровољци, поново у великој бици за живот. То је незабораван осећај – каже Влада Каћурић.

НЕМАЈУ ПРОСТОРИЈЕ

Екипе спасилаца ГСС су у Обреновцу први пут радиле без страха због проблема на послу.

– Сви смо ми студенти или професионалци у некој струци и обично морамо да молимо за одмор или слободне дане када идемо у спасилачке акције. Сада је другачије, послодавци су показали солидарност и ослободили чланове ГСС посла док постоји потреба да будемо на терену. Велику помоћ дао нам је “Рено” чија возила користимо. НИС нам је дозволио да узмемо колико год нам горива треба. Клуб Ројал џипа нам је понудио своја теренска возила и возаче. То су велике промене набоље. Најсрећнији бисмо били кад би нам држава или град дали и једну просторију од 60 квадрата да имамо где да држимо опрему за спасавање – каже Каћурић.
ЦРВЕНКАПА НА ВЕЗИ

Комуникације спасилаца ГСС и њихови необични надимци постале су хит међу тинејџерима.

– Црвенкапа је добио надимак јер је на обуци за спасавање у планини срео вука. Деда није прави деда, већ најискуснији међу нама – објашњава Каћурић.

МУШКЕ ТРУДНИЦЕ

Као и увек, у несрећама се показује племенитост, али и најгоре људске особине, кажу у ГСС.

Влада Каћурић

– Почели су да стижу позиви за спасавање деце и трудница, за које се испоставило да су мушкарци у пуној снази. Они су направили стампедо на чамац у коме смо евакуисали децу. Било је и неких који су нам тражили легитимације и испитивали да ли смо овлашћени да спасавамо – каже Каћурић.

ИЗОСТАЛА ПОДРШКА

Базне станице мобилне телефоније су се гасиле, а систем везе је успостављен само захваљујући радио-аматерима који су нам уступили свој линк преко кога смо могли да комуницирамо и координирамо рад са државним службама и с нашим старим аналогним радио-станицама – наглашава Влада Каћурић.

У ГСС са жаљењем кажу да немају модерне радио-станице, а да су њихови чамци без мотора, јер непрофитна спасилачка организације ГСС нема новца. Ни држава ни донатори нису показали вољу да помогну организацији која спасава стотине живота годишње.

– Једини нам помаже Сектор за ванредне ситуације, који и сам има скроман буџет – каже Влада.

 

Новости

Фото: Горска служба спасавања, Агенције