Дан пореске слободе обележен је прошле недеље. Сликовито – грађани су до уторка, пуних пет месеци ове године, радили за државу, односно за порезе које треба да плате. Од тог дана зарађују за себе и своје породице. Стручњаци указују да многи нису свесни колико намета плаћају држави.
Порески систем Србије – послодавац је за ког грђани раде од 1. јануара до 28. маја, указују у организацији Либек. Тако испада када се сабере новац који издвајамо за порез на доходак, доприносе за пензионо и здравствено осигурање, ПДВ и акцизе, као и порез на имовину, објашњава Михајло Гајић из Либека.
“Људима није јасно да они плаћају порез и колико заправо плаћају на годишњем ниову, и да та сума уопште није мала, и самим тим не креира се свест да ми као грађани треба да будемо неко ко ће да контролише како се тај државни новац користи”, истиче Гајић.
Порез грађани плаћају свакодневно. При куповини хране, цигарета, пића, козметике, горива, беле технике и сличних ствари – у висуну рачуна улази цена производа, али се за сваки од њих плаћа и ПДВ.
“Држава нема свој новац, она располаже само новцем пореских обвезника који је пре тога узела кроз порез. Дакле, било шта што држава плаћа – од исплате пензија до плата запосленима у јавном сектору, као што су наставници у школама и медецинске сестре у болницама, до изградње нових и реконстукције постојећи улица, то све заправо плаћамо ми, сваки дан кад одемо да купимо нешто у продавници ми плаћамо порез, сваког месеца кад нама легне плата од послодавца, ми плаћамо велики део пореза”, истиче Гајић.
Порези су најзначајнија приходна ставка државног буџета. Kонкретно, у 2017. и 2018. години приходи од пореза чинили су 83,9 одсто буџета, а структура пореских прихода говори да највише новца долази од ПДВ-а.
Економиста Милан Kовачевић упозорава да би порез, ипак, требало да буде смањен за разне услуге.
“Тако да је код нас потребно убрзати реформе које би поправиле порески систем, смањиле би црно тржиште, лакше убрале довољно прихода, смањиле дажбине ако је могуће, а са друге стране исто тако на најбољи начин распоређивали расходе – да они допринесу бољем стандарду људи и бржем привредном расту, што се нажалост не догађа”, констатује он.
Много је примера који указују на то да је новац грађана трошен без њиховог питања. Међу њима су рецимо куповина две вештачке стене на Kошутњаку у износу од 1,2 милиона евра, као и гест државе од 14 милиона евра за компанију Ер Србија кроз субвенције. У трошак грађана спада и новогодишња расвета у српкој престоници која је 2018. коштала 2,9 милиона евра. Нови цех следи за градњу гондоле и јарбола чија заједничка вредност виша од 15 милиона евра.
АУТОР: Јелена Мирковић, Н1
Плаћамо жвалавом педеру да се бахати и расипа.
Наше “Боље сутра” чека нас до сутра, а приредили га наши врли господари. Ми смо о томе “добровољно” климнули главом? Плате и пензије добровољно смо дали да нам отму, а сада добровољно чекамо отимача да се смилујe, па да врати. Наша нада је “отето-проклето” и једино ту успевамо без ограничења, а само остаје да је отето. Сваки поштени налазач врати нађеног, а (не)поштени отимач шта ће урадити, не зна ни он, а зашто:
♣ Сутра ће бити боље и тада ћу бити најзад сит?
♣ У земљи не влада једноумље. Влада председник.
♣ Пензија ми је прилично мала.Нисам на великој штети ПИО што је не примам.
♣ Тек понеки затвореник схвати како је једноћелијском бићу.
♣ Основна је подела: једни товаре, други једва таворе.
♣ Многи пензионери су као лица посебних потреба. Пензија им је ометена, од почетка, у развоју.
♣ Радим за парче хлеба. Ретко када зарадим за цео. Храним се здраво.
♣ Живим некако до пензије. Када је примим. Не живи ми се.
♣ Оружје без дозволе и оно са дозволом, постижу исти крајњи ефекат.
♣ Пензионери су све испробали, чекају боље сутра. На њима се сви учили демократије.
♣ Пензионери боље живе у сновима ΛV, него у стварности.
♣ Ако пензионери чекају повећања пензија, морају живети два живота.
♣ Наша власт пере руке од свега. Отисци остају на кожи пензионера.
♣ Кредите, које нам ували власт, враћаће и наши чукунунуци. Бар ће нам се сећају по нечему.
♣ Путујући караван “Будућност Србије” бар има шта дa чека. Бољу будућност Србије.