понедељак , 21 септембра 2020

Гробље у касарни

0
(0)

Као што се са пијететом односе према гробовима погинулих припадника Црвене армије, припадници Речне флотиле негују све традиције ове јединице

Касарна „Александар Берић”, база Речне флотиле Војске Србије у Новом Саду, која је грађанима познатија као „Морнарица”, једина је у Србији која у свом простору, и то централном делу, има – гробље. Ту већ скоро седам деценија почивају шесторица припадника Црвене армије – капетан трећег ранга Павел Иванович Денисов (1918–1945), Григориј Иванович Печерскиј (1926–1945), Алексеј Стољарев (1918–1944), Вјачаслав Жук (1926–1944) и двојица припадника совјетске речне флотиле чија имена нису наведена на надгробним дрвеним пирамидама.

– Они су страдали у операцијама форсирања и разминирања Дунава. Према нашим подацима, последњи контакт јединице са породицама сахрањених бродара остварен је још 1960. године. Руски војни аташе из амбасаде у Београду је последњи пут званично положио цвеће 1996. године – кажу у Речној флотили Војске Србије.

Припадници ове јединице, која иначе своје базе има у Новом Саду, Београду и Шапцу, према гробовима погинулих совјетских војника односе се са дужним поштовањем, као и према свим традицијама флотиле. Наспрам ових гробова налази се спомен-соба, посвећена сећањима на страдале у ратовима, значајне бродове и важне догађаје. За разлику од многих јединица ВС које тек однедавно посебну пажњу посвећују прошлости, спомен-соба Речне флотиле отворена је још 1982. године, и то у оригиналном простору – соба је дизајнирана као унутрашњост брода, са кобилицом и ребрима, при чему је простор између сваког ребра посвећен једном историјском периоду.

– У спомен-соби налази се више од осамдесет занимљивих експоната, униформе припадника флотиле из разних периода, трофејно бродско наоружање и опрема, фотографије, документа и дневници. Ту су и макете речних ратних бродова, међу којима се издваја макета „шајке” из шеснаестог века, првог речног ратног брода на овим просторима – кажу у Речној флотили.

Као Дан Речне флотиле слави се 6. август у знак сећања на 1915. годину када је у Београду, на Чукарици, поринут први српски ратни брод „Јадар”. У предворју спомен-собе постављене су фотографије свих команданата флотиле од 1915. године, почевши од првог команданта Милана Радојевића.

Најзначајнија борба у историји флотиле десила се 12. априла 1941. године на Дунаву код Челарева, када је у нападу четири ескадриле немачких авиона, потопљен речни монитор „Драва” чија посада је шест дана пружала одлучан отпор непријатељу. Тада је настрадао и поручник бојног брода прве класе Александар Берић, чије име данас носи касарна у Новом Саду. После получасовне борбе, тешког оштећења брода и погибије већине чланова посаде, Берић је преосталима наредио да напусте брод а сам је одлучио да потоне са „Дравом”. Сваког 12. априла припадници флотиле обилазе његов гроб у Белегишу, а на месту потонућа брода у воду се полажу венци.

————————————————–

Погинули на задатку 1991. године

Сећања на ратна пожртвовања сежу и у новију прошлост, односно 1991. годину, када су у близини ушћа Драве у Дунав страдали заставници прве класе Стеван Марковић (1939–1991) и Кристијан Лампрет (1945–1991). Брод је нападнут на задатку контроле унутрашњих пловних путева, хрватске снаге су ракетним бацачима и снајперским хицима гађале речни миноловац 308. Марковић је од силине удара ракетних пројектила пао у воду и његово тело није пронађено. Посада је успела да оштећени брод насуче на леву обалу Дунава где је тешко рањени Лампрет подлегао повредама на рукама сабораца. Слике страдалих подофицира заузимају посебно место у спомен-соби.

 
М. Галовић
Политика

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Испред обала Либије замало дошло до ватреног окршаја фрегата Турске и Француске

0 (0) НАТО је потврдио да је испред обала Либије замало дошко до ватреног окршаја …

Банка у Новом Саду покрала 500,000 евра штедишама

3.7 (3) Директор филијале једне банке у Новом Саду осуђен је на четири и по …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *