fbpx
понедељак , новембар 18 2019
Насловна / Став / Громогласна ћутња о краху ЕУ интеграција

Громогласна ћутња о краху ЕУ интеграција

4.5
(8)

Да ли је дошло крајње време за преиспитивање наших националних интереса и приоритета? И зашто се о овоме упорно и на све стране ћути?

Запрепашћујуће је недовољно пажње, и још мање дискусије, у српској јавности изазвала одлука Европске уније да превари Северну Македонију и Албанију иако се та превара директно тиче и наше будућности. Заправо, да председник Србије Александар Вучић није осетио потребу да се похвали својом далековидошћу – „Ја сам то једини говорио… Томе сам трезвено приступао и разумео сам шта ће да се догоди и указивао сам на то…“ – и да потом у интервјуу бечком Стандарду није упитао „шта ми добијамо (у замену за признање Косова)? Могуће чланство у ЕУ за 10 година? А ко нам то гарантује? Да ли ће то бити онаква гаранција какву је добила Северна Македонија, којој је било обећано да ће бити отворени приступни преговори?“, читав би овај северномакедонско-албански случај који раскринкава и нашу европску будућност у нашој јавности прошао, безмало, без икаквог коментара.

И скоро да је задивљујуће то сагласје у неразумевању (или прикривању) значаја одлуке лидера Европске уније какво су – уз цитирани изузетак – постигли и представници власти и опозиције, и медији који су под контролом власти и сви остали који су против ње. Сви су се направили као да нам се ништа битно није догодило упркос томе што је – подсећамо да бисмо илустровали колико овај мањак пажње није нормалан – у новој Стратегији безбедности Републике Србије наше приступање Европској унији проглашено за један од наших главних националних интереса и приоритета. Као да Европска унија има такву намеру…

УСАГЛАШАВАЊЕ У БРИСЕЛУ

Врхушка Европске уније, елем, прошле недеље у Бриселу успела је да се поново не договори о отварању приступних преговора са Северном Македонијом и Албанијом, и то упркос позитивној препоруци Европске комисије, десетој по реду у случају Северне Македоније и другој за Албанију. С тим у вези, пре него што пређемо на остале, један узгредан али суштински важан детаљ јер открива праву природу ЕУ интеграција. И нехотице је на њега скренуо пажњу одлазећи шеф ЕК Жан-Клод Јункер: „Овде се не ради о томе да ли су ове земље спремне да уђу у ЕУ него да ли су испуниле услове за почетак преговора. Неке земље чланице сматрају да тих услова нема.“

Зашто је ово важније него што – можда – на први поглед делује? Зато што уверљиво показује да приступање Европској унији ипак није математички прецизан, егзактан дакле процес с јасно утврђеним правилима, као што нас иначе убеђују, ево, већ деценијама, него је реч о потпуно арбитрарном низу чинова у коме кандидати искључиво зависе од добре воље чланица ЕУ. Да је, наиме, другачије, не би једни могли да сматрају да су услови испуњени, а други не; насупрот томе, као што је познато, један плус један јесте једнако два, а свако ко се усуди да сматра нешто друго може само да понавља први разред основне школе.

У сваком случају, након што је погазила вољу народа изражену на референдуму и променила име – упадљивији је пример (Северне) Македоније па га зато истичемо у већој мери него албански – држава чији је главни град Скопље била је, сад цитирамо лондонски Гардијан, „наведена да поверује како ће јој бити отворен пут ка чланству у ЕУ“. Северној Македонији и Албанији то је требало да се догоди у јуну ове године – писали смо о томе у тексту Шарена лажа, сада је све још горе него тада – међутим, уместо отварања преговора добили су саопштење Европске уније у коме им је обећано да ће „јасна и суштинска одлука бити донета што пре могуће, а не касније од октобра 2019“.

 Људи машу заставама Северне Македоније, Албаније и Европске уније, Скопље, 14. април 2019. (Фото: EPA-EFE/GEORGI LICOVSKI)

Грађани машу заставама Северне Македоније, Албаније и Европске уније, Скопље, 14. април 2019. (Фото: EPA-EFE/GEORGI LICOVSKI)

Ех. Тада, у јуну, пред надама Северне Македоније и Албаније да ће добити тај датум почетка преговора о евентуалном прикључењу Европској унији, у коме виде некакву наду за своју будућност а није нам јасно зашто, испречио се вето Немачке и Француске. Овог пута им је пресудио вето Француске, којој су припомогле Данска и Холандија. Остали су били за, неки су били наклоњенији Северној Македонији него Албанији, али „пет или шест чланица“ (цитира портал Политико своје дипломатске изворе) успротивиле су се њиховом раздвајању премда уопште није јасно ни зашто су спојене, тек, окрени-обрни, и једна и друга поново су преварене.

Штавише, после преговора који су потрајали до дубоко у ноћ између прошлог четвртка и петка, лидери ЕУ „на крају нису успели да дођу чак ни до договора о благој изјави која ће понудити охрабрење и одложити формалну одлуку“ (Политико), већ су „чланице ЕУ успеле да се договоре тек да почетак преговора са ове две земље размотре идуће године“, како сумира „Дојче веле“. Усаглашена верзија, која је у односу на јунску унапређена утолико што је нешто поштенија, то јест отворенија, гласи: „Европски савет вратиће се питању проширења пре самита ЕУ – Западни Балкан у Загребу у мају 2020.“ Дакле, за разлику од јуна, Северна Македонија и Албанија сад нису добиле чак ни обећање, макар и лажно.

ПОЧЕТАК КРАЈА?

Непосредна жртва оваквог исхода испао је премијер Северне Македоније Зоран Заев који је најавио оставку и следе му неизвесни избори наредног априла – тиме је још и добро прошао у односу на оно што је заслужио због свега што је учинио да би његова земља добила датум који није добила а заузврат је жртвовала своје име – но то је његов а он је њихов проблем, док нас превасходно занима проблем наших ЕУ интеграција. Отуда, уосталом, и сва ова прича.

Јер, упитао је (реторички) немачки Дојче веле после онога што се догодило у Бриселу: „Почетак краја ширења ЕУ?“ „Порука коју су Албанија и Северна Македонија, али и Србија, Црна Гора, БиХ и Косово добили јесте да нису добродошли – шта год да ураде“, цитирана је Александра Штиглмајер из Европске иницијативе за стабилност. И како оспорити ову оцену ако знамо да је бивша Македонија жртвовала све што је од ње затражено па је на крају добила само шипак који не укључује чак ни обећање лудом радовање.

Али ситуација је кудикамо до знатно комплекснија. Наиме, бечки Стандард – а није једини – указује да „Француска, Холандија и Данска инсистирају на свом тврдом становишту: нема више проширења ЕУ пре њених унутрашњих реформи“. Политико указује и да је на својој завршној конференцији за медије, после самита у Бриселу, француски председник Емануел Макрон објашњавао да „читав процес (проширења) мора да буде реформисан пре него што иједна земља крене на вишегодишње приступно путовање, те да ЕУ мора да ревидира незграпне структуре за доношење одлука како би могла да прими нове чланице“.

Француски председник Емануел Макрон на конференцији за медије након завршетка Самита ЕУ у Бриселу, 21. јун 2019. (Фото: AP Photo/Riccardo Pareggiani)

Француски председник Емануел Макрон на конференцији за медије након завршетка Самита ЕУ у Бриселу, 21. јун 2019. (Фото: AP Photo/Riccardo Pareggiani)

Саму процедуру проширења француски председник описао је као „бизаран тип односа“ – а познато је да Макрон има завидно искуство у тој врсти односа, па његове речи и из тог разлога носе нарочиту тежину – и успут наговестио шта би у том погледу требало променити: „Мислим да морамо да реформишемо ову процедуру, која је у овом моменту нереверзибилна.“ Цитирајући неименованог француског дипломату, портал „ЕУ обзервер“ наводи и додатне детаље Макронове формуле: „Желели бисмо да Европска комисија предложи нову методологију преговора о приступању која би их учинила мање технократским, више политичким, и реверзибилним.“

Што у преводу значи – да не буде да нисмо упозорили – да статус кандидата и почетак преговора, осим што се не одобравају никоме више, могу бити и одузети – то је реверзибилност процеса која се спомиње – а одлука о одузимању неће бити мерена разноразним техничким критеријумима као досад, већ спремношћу кандидата на испуњавање политичких услова, да не кажемо уцена. Додајмо и да је овај француски предлог немачка канцеларка Ангела Меркел дочекала добродошлицом: „Изражена је жеља, поготово Француске, коју сам подржала, да процедуре буду транспарентније, а да почетак преговора не значи и њихов успешан завршетак. Радићу на томе у наредном периоду.“

Колико ће овај процес рада на томе потрајати, остаје да се види. А наредни период могао би да потраје поприлично, имајући у виду да чланице ЕУ не успевају да се договоре ни око састава нове Европске комисије – неће бити изабрана 1. новембра као што је планирано, што значи да ће комисија Жан-Клода Јункера наставити да се тетура још неко време, но макар је у томе Јункер експерт – а није се много одмакло ни у преговорима о вишегодишњем буџету ЕУ јер Немачка и њој слични не желе да у заједнички буџет уплате оно што траже Француска и њој слични. Што ће им, засигурно, повећати жељу за даљим проширењем њихове уније, као да она већ није довољно дисфункционална.

Према томе, наравоученије је јасно таман колико је нејасно што се о њему у нашој јавности не разговара у мери у којој ово питање заслужује. Процес проширења Европске уније, све и ако није формално проглашен мртвим, налази се у стању живог леша који ће, усвоји ли се Макронова идеја о реверзибилности процеса интеграција, пре проходати унатрашке неголи и макац унапред. А при томе је Европска унија и на делу показала да њена обећања не вреде ни колико да се мачку окаче о реп.

Еманеул Макрон и Зоран Заев се рукују, Софија, 16. мај 2018. (Фото: vlada.mk)

Председник Француске Еманеул Макрон и премијер Северне Македоније Зоран Заев на почетку састанка у Софији, 16. мај 2018. (Фото: vlada.mk)

Не значи ли све ово да је дошло крајње време за преиспитивање наших националних интереса и приоритета? И зашто се о овоме упорно и на све стране ћути?

Никола Врзић

Извор Печат

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Владислав Б. Сотировић: Зашто је потребна детитоизација и декомунизација Србије?

4.1 (9) Титови партизани се у току читавог рата нису ни борили против страног окупатора, …

Ау, ЕУ!

4.2 (6) Грађани Србије запрепашћени су сазнањем да неће скоро (никад) у ЕУ. Изгледа да …

3 Коментара

  1. А шта да кажу ови наши „визионари“ што су сви „много паметни“ само две нацртане овце не би могли да чувају. Кукавни Заев је њихова слика и прилика. Превели га жедног преко воде и обрисали дупе са њим.
    Жвалави је продао све што је могао и што су му тражили, а сада долази „брисање дупета“.
    Завршна фаза у животу много паметних је увек тоалет папир и пуштање воде.

  2. Доктор са Чубуре

    Европска унија је пројекат тамних сила које су се после уништења Атлантиде очувале до данас. Само име Европа долази од две речи – Еуро, што значи исток и Па – скраћено од Парс, што значи део. Европа је ЕУРОПАРС, односно источни део. Коме то западна Европа може бити источно? Управо некадашњој географској позицији Атлантиде. Узгред, одатле је име добио и Атлантски савез. Садашња Европска Унија је врло мудро састављена од народа који осцилују на ниским фреквенцијама – страха, пожуде, жеље за материјалним… Зато у Европу неће анектирати ни један народ који је изван, а поготово не изнад те фреквенције. Упркос великим радовима који се обављају над Србима – начини извођења јавних политика, ријалитији, медијски шум и загађење, посао фреквентног срозавања Срба , барем оних најјачих им не иде.

    Зато, док нас не примају, има наде. То је знак да још постојимо као они прави.

  3. ДА ЛИ ЈЕ СВЕ БАЛАСТ?

    Баласт је маса терета који се додаје на једну страну неког тела како би се постигла равнотежа. На неки начин контејнери скупљају баласт од неких, а некима је то спас, с које стране гледано. Након промене власти на изборима, предходна власт је баласт, не новим властима, већ народу. Када се политичари домогну власти, одбацују морал и савест као баласт. Зашто све то?

    ♣ Министри много се глупирају, када се праве да су паметни.
    ♣ Гладан сам био и у време Милошевића. Тада сам бар био и милијардер.
    ♣ За разлику од лекара, саобраћајце интересује само алкохол у крви, а брига их за шећер, холестерол и притисак.
    ♣ Број народних кухиња најбољи је доказ да власт има поверење код гладног народа.
    ♣ Како су почели да нам командују ови из Брисела мора да смо постали члан ЕУ.
    ♣ Када председник државе све зна, премијеру и министрима довољно је да имају само што веће уши.
    ♣ Неписмени не праве разлику између ћирилице и латинице. Исто их читају.
    ♣ У целибату сам, осим што немам женску, немам ни мушкарца. Свакако, теку дани?
    ♣ Власник Србије скинуо је пензије за 10-20%. Већ две године исти свакодневно повећава пензије и никако да је повећа. Боји се да се пензионери не преједу.
    ♣ Која обећања имају пензионери и то свакодневно, а они због тога изгласавају свога гробара.
    ♣ ΛV је уништио нељудски пензионера. Они не могу да демонстрирају, јер их мучи беда, глад, костобоља, простата. Куда ли могу да иду?
    ♣ Како је ΛV почео да штеди на пензионерима, постоји вероватноћа да им уведе медикаменте против апетита.
    ♣ По ономе, клин се клином избија, плагијатор доктората се брани плагијатом, а студент Јакшић је “жртвени јарац”, знао он или не.
    ♣ Весић напада Ђиласа. Док је био у ДС радио је по прописима ДС и слепо слушао тог истог Ђиласа, а сада се тога не сећа. Заборавио је, брука?
    ♣ Најављује се закон о пореклу имовине. Питам се, како ће проћи они који немају порекло о себи?
    ♣ И ΛV може да се пређе. Уплатио три милиона евра у предизборни фонд Хилари Клинтон, а она их изгобила. Желим му више среће и мање пара са Трампом, на следећим изборима.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *