Губитак Србијагаса толики да би могли изградити 300 вртића

Економиста Саша Рандјеловић рекао је да би градјанима требало предочити да је за покриће губитака једног државног предузећа из хемијског комплекса у Србији потрошено онолико новца колико је довољно за обнову два највећа клиничка центра у земљи.

Он је у интервјуу за Магазин Бизнис истакао и да је за покриће губитака Србијагаса у претходним годинама потрошено новца колико је довољно за изградњу 200 километара аутопута или 300 вртића.

„Јавна и државна предузећа већ дуго имају директне негативне ефекте на државни буџет јер је држава почела да покрива и оне њихове дугове за које по закону нема обавезу“, рекао је Рандјеловић који је доцент и продекан на Економском факултету у Београду.

Додао је да је тако плаћен Граспрому дуг Србијагаса и дуг Петрохемије НИС-у, а у јавности се помиње да ће пре приватизације РТБ Бора држава да преузме део дуговања тог предузећа, која су веома велика.

Уместо тога, сматра он, исправније би било да се, када државна предузећа не могу сама да измирују своје обавезе, њихова приватизација обави из стечаја, јер би тако потенцијални инвеститор могао да купи само имовину, без обавеза, а трошак ненаплаћених дуговања би се превалио на повериоце који су уласком у пословне аранжмане с тим предузећима и преузели ризик.

„Ако би се пореским обвезницима понудили ти подаци, верујем да би политичка подршка јавности спроводјењу тих реформи била висока“, рекао је Рандјеловић. ;

На питање зашто се споро спроводе структурне реформе у које спадају и реформа образовања, здравства, система социјалне заштите, правосудја, Рандјеловић је оценио да оне доносе директне политичке трошкове за оне који их спроводе, а да ће користи од њих бити тек кроз пет до 10 година.

„Део објашњења се налази и у испреплетаности интереса разних интересних група, које својим деловањем успоравају суштинске промене“, додао је Рандјеловић.

У претходне две године, према његовим речима, смањене фискалног дефицита са 6,6 на 1,4 одсто бруто-домаћег производа (БДП) већим делом је постигнуто смањењем плата и пензија, сузбијањем сиве економије и повећањем пореза.

Додао је да је јавни дуг стабилизован на нивоу од око 75 одсто БДП-а, али да се сматра високим, узимајући у обзир ниво развијености Србије.

„То се види из чињенице да Србија има знатно веће расходе за камате – око 3,5 одсто БДП-а, него развијене државе с већим нивоом дуга“, оценио је Рандјеловић.

Фискална консолидација се, како је рекао, може сматрати успешно завршеном тек када се јавни дуг осетније смањи, на пример на мање од 45 одсто БДП-а, што се сматра адекватним нивоом дуга за средње развијену државу.

Он је истакао да је неопходно фискални дефицит трајно стабилизовати на нивоу од 0,5 до један одсто БДП-а.

„Кључни ризици за одржање до сада постигнутих резултата и за остварење тог циља, односе се на реформу јавних и државних предузећа како се њихови губици од више милијарди евра не би преливали на пореске обвезнике и поништили све резултате фискалне консолидације“, рекао је Рандјеловић.

Други потенцијални ризик, рекао је он, јесте „понављање грешке из претходних епизода фискалне консолидације – да се, пошто се остваре први позитивни резултати, они већим делом неутралишу експанзивном фискалном политиком“.

„Сведоци смо бројних обећања и најава: од једностраног смањења неких пореза, до брзог раста плата и пензија“, рекао је Рандјеловић.

На питање да ли је реално да се ове године смање порези на плате, Рандјеловић је рекао да је то сложено питање и да би га требало посматрати у контексту циљева који се желе остварити реформом. „Ако је циљ смањење фискалног оптерећења зарада, то би требало да обухвата пре свега доприносе за социјално осигурање, будући да је збирна стопа доприноса 3,7 пута већа од стопе пореза“, рекао је Рандјеловић.

Годишњ приходи од пореза и доприноса на зараде, како је наввео, износе око 4,5 милијарди евра, тако да и мало смањење стопа доводи до великог губитка пореских прихода.

„Таква реформа, поред смањења пореза и доприноса на зараде, требало би да обухвати и компензаторну меру, односно повећање неких других пореза, на пример пореза на потрошњу (ПДВ) и акциза“, оценио је Рандјеловић.

Бета

Актуелно

Ојачала потражња за сигурнијим валутама – јеном и франком

ЛОНДОН – Течај америчког долара потонуо је протеклога тједна на најнижу разину према јену и …

И Гебелс би позавидео влади како лаже о висини јавног дуга!

Дневни лист Политика је дана 14.08.2017.г. објавио следећи текст , преносим део: “Јавни дуг Србије …

Један коментар

  1. Ко штити овог магарца, пљачкаша Србије, Бајатовића и
    омогућио му да има зараду као других 50 радника ???

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Simple Share Buttons