Мраз и снег прете да воћарима униште 80% овогодишњег рода

Републички хидрометеоролошки завод упозорио је јуче да би јутарњи мразеви у Србији могли да потрају све до 24. априла. Ако се прогнозе обистине стручњаци кажу да ће ово бити тешка година за домаће воћаре али и Србију којој извоз воћа доноси значајне приходе. За купце то ће значити више цене на пијацама и неизоставни раст увозног воћа.

Један хладни талас, крајем марта, већ је погодио делове земље и практично „покосио” засаде. Посебно трешања у равничарским крајевима. Измрзле су и брескве, кајсије и поједине сорте шљива и јабука. Локални медији јављају да је снег у западним крајевима због ломљења грана нанео велике штете малињацима, посебно у околини Љубовије.

– Губици у воћњацима могли би да буду и до 80 одсто ако температура настави да пада испод минус 3,5 степени Целзијуса – упозорава професор Зоран Кесеровић, један од највећих стручњака за воћарство. На неким локалитетима јуче је забележено и минус 3,8 степени. У случају да се такав мраз настави имаћемо, каже, значајно оштећење свих воћних врста а посебно оних чији су плодови у фази заметака.

Још се не може проценити досадашња штета због снега који је ноћас нападао у чачанском крају и другим вишим деловима западне Србије, рекао је директор Института за воћарство у Чачку Милан Лукић.

Суботица под снегом

Суботица – Суботичане је јуче ујутру изненадио снег уз температуру испод нуле. Тек након поднева почео је да се топи, а Хајналка Богнар-Пастор из Пољопривредне стручне службе каже да пошто нико не памти снег у последњој декади априла тек могу да се нагађају последице по ратарске и воћарске културе.– Мањи је проблем снег који је могао да изазове тек полегање пшенице, а добродошао је и као влага потребна земљишту. Већи проблем представљају ниске температуре, а наши инструменти измерили су на песку минус 1,4 степена. Од тога могу да страдају зелени делови лозе који су осетљиви на ниску температуру, код кајсије не очекујемо веће проблеме јер је она прошла критични период цветања. Друго воће које је сада у фази цветања може да поднесе ову хладноћу, али умањење рода можемо предвиђати код трешње – каже Богнар-Пастор.А. И.
Он је додао да је због снега највише погођена малина и махом коштуњаво воће пошто је дошло до ломљења родних ластара услед тежине влажног снега.

Како каже, до 30 центиметара снега је нападало претходне ноћи у Чачку и околини, затим Сјеници, Пријепољу, Новој Вароши, Ивањици, Ариљу, Косјерићу и Чајетини.

„Неминовно ће бити смањени приноси. Још немамо информације да ли је и код дрвенастог воћа дошло до ломљења грана”, рекао је Лукић за Танјуг.

Он је казао да су ниске температуре, такође, оштетиле воће односно тек заметнуте плодове који су најосетљивији, као и цветове.

Услед ниских температура оштећене су углавном коштуњаве врсте воћа, делом јабучастог и нарочито засади јагоде који нису покривени фолијама, додао је он.

Струњаци напомињу да су антифрост системи најбоља заштита од мраза. Они јесу скупи али би држава морала да субвенционише њихово увођење јер су губици услед измрзавања воћа ненадокнадиви. У јужном Тиролу познатом воћарском региону који се простире на око 18.000 хектара око 90 одсто засада се штити на овај начин. У Србији такви системи (који се укључују чим се температура спусти испод нуле) постоје тек на око 150 хектара воћњака у Тителу.

– И ова година је показала да Србија коначно мора да уради рејонизацију. Односно да се воће, посебно оно осетљиво, сади тамо где му агроеколошки услови одговарају – истиче Кесеровић. Потврда тога је и чињеница да штете од измрзавања није било тамо где су кајсија, бресква и трешња посађене на земљишту изнад 130 метара надморске висине.

Пољопривредници ће ипак имати и користи од лошег времена и падавина. Последњих неколико месеци са стрепњом су гледали како Србију заобилазе кишни

Штета и у Топличком крају
Прокупље – Нестабилне временске прилике и нагле промене температуре по мишљењу стручњака утицаће на смањење приноса воћа у топличком крају.– Иако се могао очекивати бољи род и приноси воћа у односу на прошлу годину, по свему судећи ниске температуре ће утицати да род буде знатно мањи. Нагле промене температуре и обилне падавине негативно могу да се одразе на тек заметнуте плодове вишње, шљиве и другог воћа – кажу надлежни за пољопривреду у прокупачкој општини. Стручњаци препоручују да уколико буде јутарњих мразева, пољопривредници тамо где је то могуће приступе задимњавању, а да обавезно након отопљења и престанка падавина приступе третирању засада одговарајућим заштитним средствима.Љ. М.
облаци.

– За ратаре киша је пала у право време – наглашава Славица Радовановић из Републичког хидрометеоролошког завода. Суша траје од половине децембра, поготово у Војводини где је пало тек пет одсто кише у односу на вишегодишњи просек за тај период. У Неготинској и Тимочкој крајини практично није ни било падавина. Дефицит влаге наставио се и у јануару и фебруару када је забележено за трећину мање падавина од просека. Као репер узима се период од 1981. до 2010. године.

– Децембар је био изузетно сув у целој Србији. Озиме културе тада су срећом биле у фази мировања, а погодовао им је и снег. Сада су највећа опасност ниска температура и влажан снег који може да оштети пре свега воће. Малине које су у цвату али и оно воће које је већ развило крошњу – каже наша саговорница.

Последњих петнаестак година Србија се суочава са великим сушама, а климатске промене највише погађају пољопривреду. Процењује се да је од 2000. материјална штета изазвана сушом и поплавама већа од пет милијарди евра. У последње време најкритичнија била је 2012. година, са губитком у аграру већим од две милијарде евра. Приноси кукуруза и соје због суше те године били су мањи за 55 одсто. Тада смо имали проблема и са извозом због појаве афлатоксина.

– Могуће је да ће у другој половини 21. века године попут 2012. постати уобичајена појава – каже Владимир Ђурђевић са Института за метеорологију Физичког факултета. Према пројекцијама, у наредних 25 година годишња количина падавина остаће мање-више иста, али ће се променити прерасподела падавина у току године. Дуге суше смењиваће дуги периоди кише. Кукуруз који доноси највеће извозне приходе могао би да буде једна од најпогођенијих врста. Зато Србија, додаје Ђурђевић, треба стратешки да размишља и да се определи да ли ће се преоријентисати на друге културе или озбиљније развијати систем наводњавања који тренутно постоји на свега 2,5 одсто обрадивог пољопривредног земљишта.

Аутор: Ивана Албуновић, Политика.рс

Актуелно

Ојачала потражња за сигурнијим валутама – јеном и франком

ЛОНДОН – Течај америчког долара потонуо је протеклога тједна на најнижу разину према јену и …

И Гебелс би позавидео влади како лаже о висини јавног дуга!

Дневни лист Политика је дана 14.08.2017.г. објавио следећи текст , преносим део: “Јавни дуг Србије …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Simple Share Buttons