Гузен, бауер, гевезен зајн

Гузен, бауер, гевезен зајн

Премијер са најкраћим мандатом у историји Аустрије, човек (на српском) врло живописног презимена Гузенбауер изволео је примити позив српског вицепремијера да својим богатим искуством Србију претвори у Швајцарску. Као саветник у влади, наравно, јер је Лаза већ капарисао фотељу министра финансија. Лаза Крстић, не Лаза Лазаревић.

Скромно владајући немачким језиком, препознао сам реч “бауер”, што значи сељак. Обрадујем се да ћемо коначно добити правог човека на месту министра пољопривреде. Додуше, засмета ми оно “гузен”, јер гузоња већ превише имамо, а и гузи нас, да простите, ко стигне, што страни, што унутрашњи непријатељ.

Као оно, нема гузен бауер везе са сељаштвом, он треба да нам отвара врата светских моћника, да користи своје богато искуство стечено на месту блиц-канцелара. Особито му је, вели, мило и драго што ће помоћи вазда братској Србији, кад је прогурао да хабзбурговци признају Косово, ваљда ће и нама понешто прогурати, а да нас много не боли.

Тако ће наш традиционални пријатељ да пробије све баријере које нас коче на путу коначног политичког оздрављења, а брат шеик ће Етихадом са двоглавим орлом на крилима да нас спичи чак до Америке, да довеземо још неког експерта.

Ту је и Лепа Лана (гле чуда, и она из Америке!), која није бауер, али слови за будућу министарку пољопривреде. Њене препоруке нису познате, засад, али кажу да је чудо. Направиће од српског сељака правог бауера, рађаће двоглави сунцокрети, кромпири од четре’с кила, све по “Монсанто” рецепту.

Обистиниће се хвалисање братовог професора из Техничке школе у Чачку:
– Отерам ти ја јагоде на пијац, кад ето човека: Пошто јагоде? 140 динара. Дедер ми одсеци два кила од ове овде!

Тако ће и Срби послати двоглави, троглави, ма колко треба. Кад нагрне непријатељ, једну нам главу посече, остану још две-три. Онда се непријатељ преплаши и побегне од силе нечисте. Тако ће Србија и војно да ојача, невидљивог “мига” вратићемо Русима, да џаба не бацамо паре.

А, Амери ће да циче и пиште што Србима послаше Лепу Лану, јербо и генетски модификовани пројекат претворише у војну силу, сналажљиви и мудри како их је само Бог драги дао.

Људи са таквим препорукама, што би се модерно рекло – референцама – такви људи требају Србији. Јер, ако су бољи од Вучићевих кадрова који су просто врвели у предизборној кампањи, онда смо ми постали изабрани народ. Па, то ни Тарабићи у сну снили нису, јесу видели све Србе под шљивом, али не знадоше да је генетски модификована и да у ладовину прима милионе људи.

Просто да повратиш од среће…
Где ћемо, дакле, и како ћемо? Амбис нам је ту, пред носом, а зову нас да направимо одлучујући корак. Конопац нам затегнут око врата, а апелују: мрднимо се с места! Столицу на којој стојимо под вешалима хоће да нам измакну, јер је напредни кадар остао без фотеље, па дај шта даш.

Кажу поуздани извори да су лојални новим властима нагрнули на јавна предузећа, да као термити глођу ово мало сиротиње што још није опљачкано. Једини услов је да се слави Вођа.
Није нама страно да забасамо за слепима. Још од Домановића, па и раније, дабоме, кад није било писмених да то забележе. После се кајемо, па опет забасамо, а онда у круг.

Нама, браћо, спаса нема, а и пропашћемо, сигурно. Ту не помажу ни троглави бауери, нити било чији гузен.
Да простите…

 

Пише: Милан ЈОВАНОВИЋ

Вести

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Поделите вест са пријатељима

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *