Прошао је читав век откад је из копаоничког села Игриште, које је данас уз саму административну линију с Косовом и Метохијом, у Велики рат отишло 17 младића од којих су се кући вратила само тројица.
Данас у Игришту живи једва двадесетак душа, али они себе сматрају чуварима сећања на хероје Великог рата и дане када се испред готово сваке куће у селу вијорио црни барјак у знак жалости за погинулим ратником. Време пролази, али горштаци и те како чувају сећања на своје хероје.
Неки од њих, као што су београдски бизнисмен Раде Петровић, који је родом из Игришта, и мештанин Живота Јевремовић, отишли су и корак даље у жељи да се имена хероја Гвозденог пука никада не забораве.
– Прошле године, а о томе су и “Вести” писале, засадили смо 17 оморика, по једну за сваког погинулог војника из Игришта. Међутим, сматрали смо да то није довољно, па смо основали Удружење Гвоздени пук с намером да изградимо споменик јунацима из нашег села. Та идеја је прерасла у изградњу споменика свим херојима Топличког Гвозденог пука. Како смо наумили, тако смо и урадили јер је то био наш дуг према прецима. Новац смо прикупили сами и споменик смо свечано предали на даље старање председнику општине Куршумлија Радољубу Видићу, а он ће своје обавезе предати наредном председнику општине и тако редом – каже за “Вести” Раде Петровић.
Никад нису одступили
Бригадни генерал Миле Јелић рекао је да не чуди што су их због великог херојства исказаног у многим биткама, у којима никада нису одступали, други војници српске војске називали “гвозденим људима” или “гвозденим херојима”, а њихов пук Топлички гвоздени пук. Још у току Првог светског рата забележено је да су пред ратницима Топличког гвозденог пука други војници су скидали шајкаче, исказујући им велико и заслужено поштовање.
З. М.- Вести
фото: Биљана Рогановић
