Хуманитарна катастрофа (1): У Европи гладује 120 милиона људи

Сиромашни у Европи никада нису били толико сиромашни, а богати толико богати! Према најновијем извештају Међународног Црвеног крста, Европа пролази кроз највећу хуманитарну кризу у последњих 60 година. Истраживање у 42 земље Европе од Атлантика до Урала показало је да у половини ових земаља Црвени крст има народне кухиње.

Није реч само о сиромашним земљама као што су Јерменија или балканске државице.
Први пут после другог светског рата ова организација указује помоћ најугроженијим грађанима у једној развијеној земљи као што је Велика Британија у којој се појављује проблем неухрањене деце. У Италији Црвени крст је удвостручио помоћ. У народним кухињама у овој земљи храни се 400.000 породица, а само у Милану их је око 50.000. У Шпанији помоћ у храни добија више од милион људи.

Укупно три и по милиона људи храни се у кухињама Црвеног крста, што је за 75 одсто више него 2009. године. Процена је да у европским земљама, обухваћеним истраживањем, око 43 милиона људи немају довољно хране за јело сваког дана. Пет година после избијања финансијске кризе више од 120 милиона Европљана или живи у беди или је на ивици беде.

Најугроженији су углавном такозвани сиромашни запослени, нека врста нових робова који имају зараду недовољну да покрије основне животне потребе. Такви су нарочито бројни у Немачкој у којој не постоји минимални лични доходак.

У категорију угрожених улазе и незапослени са дугим стажом на бироу рада, такође сасвим млади људи и они старији од 50 година који су отпуштени с посла и немају шансе да нађу нови. Ту су и мигранти који су жртве штедње у државном буџету, нарочито на плану здравствене заштите.

У исто време богати су постали све богатији: швајцарска банка Кредит Суис објавила је извештај у коме се наводи да се европско богатство увећало за 8.000 милијарди, односно 7,7 одсто за само годину дана. Лепа статистика која, међутим, има везе са стварним животом шачице богаташа.

Храни их дијаспора

Црвени крст у свом извештају наводи податке Светске банке из 2011. године из којих се види да Србија спада у десет земаља које изузетно зависе од новца који им стиже из дијаспоре. Из иностранства тако стиже у Србију 7,6 одсто укупног домаћег производа, у Албанију девет одсто, у Босну и Херцеговину 10,7 одсто, на Косово 17,4 одсто. “Рекордер” је Таџикистан који добија дознака из иностранства у висини од скоро половине укупног домаћег производа.

На казанима све више Срба

Народне кухиње Црвеног крста отворене у Србији ратних деведесетих морају данас да нахране још више сиромашних него раније. У извештају Црвеног крста наводи се да се око 34.000 људи храни у овим кухињама. Од тога 12.000 њих су деца у развоју млађа од 18 година.
“Потребе су све веће, а фондови (финансирања) ограничени”, пише у извештају додајући да је упркос тешкој материјалној ситуацији Црвени крст Србије успео да се снађе и уз извесну помоћ државе шаље 40.000 оброка у 105 општина у којима не постоје народне кухиње.

Црвени крст допуњава овај експлозивни европски пејзаж оценом да се погоршава здравствено стања становништва у Европи. Државе су презадужене па више не могу да обезбеде некадашњи квалитет солидарне здравствене заштите. Најугроженији често немају новца да плате лекарске и зубарске услуге и упадају у депресију. Ова организација зато планира проширење мреже за психолошку подршку и помоћ.