fbpx
Насловна / Србија / Економија / И поред 2,75 милијарди динара државних субвенција ФИАТ Србија послује са губицима!

И поред 2,75 милијарди динара државних субвенција ФИАТ Србија послује са губицима!

Медији су ових дана објавили резултате прошлогодишње пословања компаније Фијат Kрајслер аутомобили Србија, из којих се види да је та Фијатова фабрика лане добила чак 2,75 милијарди динара субвенција, односно око 970 милиона динара више него 2017, те да је та крагујевачка фабрика, упркос томе, у 2018. забележила губитак од 64,3 милиона динара.

Прошлогодишњи биланси Фијјатове фабрике у центру Шумадије такви су какви су приказани у медијским информација, и чињеница су, узрокована све драстичнијим падом производње и пласмана јединог шумадиског модела “Фијат 500Л”, коју требају најозбиљније да размотре власници фабрике – Групција Фијат Kрајслер аутомобили ( ФЦА), са 67 одсто капитала, и држава Србија са учешчем у капиталу од 33 посто.

Оно што у инфомацији о прошлогодишњем пословању компаније ФЦА Србија, поред износа субвенција којом је држава у 2018. подржала пословање Фијата и, упркос томе, зебележеном губитку, упућеном делу јавности такође “боде очи”, јесте начин на који домаћи аналитичари тумаче ситуацију у фабрици у Kрагујевцу, а који се (начин), и мимо њихове воље, највероватније, своди на омаловажавање фабрике чији су сувласници грађани Србије (са оних 33 одсто),и , што је још горе, на својеврсно вређање и понижавање крагујевачких радника који годинама уназад, за мале новце, производе (баш тако производе, а не монтирају или склапају) аутомобиле према најсавременијој светској технологији. Најгоре је што то чине са “академских висина”, са којих су, готово је извесно, фабрику за производњу било чега видели једино на телевизији. Отуда, ваљда, и она малтене скојевска чврстина у ставу (“НИсам прочитао књигу, али знам шта у њој пише”).

Тако један од познатијих домаћих аналитичара наводи да долазак Фијата у Србији, према његовим речима, назван “посао века”, постаје “фијаско века. Да ли је посао Фијата и државе Србије – “фијаско века”, како се јавља угледном аналитичару, још је, чини се, рано за констатовање. Фијатова производња у Kрагујевцу почела је тек пре седам година (почетком јула 2012.), што је за оцењивања (не)успешности једног великог пословног подухвата, у области аутомобилске индустрије, вредног близу милијарду и по евра, ипак кратак период.

Угледни аналитичар др Љубодраг Савић, са београдског Економског факултета, је,међутим, како се чини, помешао “послове века”. Долазак Фијата у Kрагујевац, колико је шумадијским хроничарима знано, никада није називан “послом века”, већ се, мање више, сматрало да се Фијат, према чијем концепту, и уз чију финансијку подршку је, од краја 50-тих до почетка 70-тих прошлога века, изграђена Заставина Фабрика аутомобила, вратио у “своју” фабрику. Епитет “посла столећа (или века)”, односио се на извоз Заставиног “југа” у Америку,започет у августу и прекинут крајем 1990., уочи ратног распада бивше Југославије

“Наоружан” израженом самосвешћу о сопственој величини и непогрешивости, те надсве апсолутним непознавањем онога о чему говори, угледни аналитичар потом констатује: „Наши људи су тамо искључени из било које важне делатности у производњи аутомобила. Своди се све на склапање делова, тако да нема ни много користи од тога што је фабрика технолошки напредна. Ако је циљ запошљавање људи, можда се могло наћи неко јефтиније решење.”

Представници запослених у крагујевачком Фијату и познаваоци ове проблематике, најблаже речено, затечени су реченом констатацијом, односно јавном демонстрацијом непознавања онога о чему се прича, што би, да није шире јавности, био ексклузивни проблем аналитичара. Али, зарад те шире (и махом неупућене јавности ) мора најпре да се каже да је Фијатова фабрика аутомобила у Kрагујевцу, фабрика са “највишиом степеном обраде” у производњу путничких возила.

Фијатова фабрика аутомобила, са погонима Пресерај, Kаросерија, Лакирница И Монтажа, комплетна је колико и главна Фијатова фабрика (“Мирафјори”) у Торину, или као свака фабрика Џенерал Моторса, Тојоте, Фоклсвагена, Пежоа, Реноа, БМW-а, Мерцедеса и било које друге светске компаније. Отуда се и у крагујевачкој, као и у свим осталим светским фабрикама, које имају четири речена погона, аутомобили не монтирају, нити склапају, већ – производе.

Поједностављено, у Пресерај крагујевачке Фијатове ( и сваке друге фабрике комплетне аутомобила на свету) уђе ролна лима од које, након обраде (скалапања шасије и шкоље у Kаросерији), из Лакирнице изађе обојена и лакирана шкољка, која одлази у Монтажу, из које, на крају производног просеца, излази готов аутомобил за тржиште. Kомплетнију производњу аутомобила у једној фабрици аутомобила до сада нису измислили ни Американци, ни Јапанци, ни Британци, ни Немци, ни Kинези, ни Черкези, ни Зулу племе….

Део јавности не зна да готово ниједна ниједна фабрика аутомобила на свету не производи и делове који се у погону Монтажа уграђују у ону офарбану и лакирану шкољку. Напротив, делови и позиције за уградњу у аутомобиле, међу којима су имотор и мењач, редовно стижу са стране, од кооперанстких фирми, или једне централне фабрике која производи одређене агрегате (моторе и мењаче), на пример не за само за фабрике из целе своје групације, већ и за дуруге компаније. Тојота, тако, у поједине своје моделе уграђује Пежо- Ситроен моторе.

У конкретном случају, Фијат има две фабрике мотора, једну на југу Италије и другу у Пољској, из којих тим агрегатом снабдева све своје фабрике у Европи, на Медитерану, Блиском истоку и северу Африке (тзв. Емеа група). Слично је и са осталим позицијама, па Група Сиџит деловима од пластике снабдева све Фијатове фабрике из ЕМЕА групе. Фијат пластиц је произвођач предњих и задњих браника за све Фијатове фабрике…Фијат је своје главне добављача (Мањети марели, Џонсон контролс, Сиџит, ПМЦ, ДЕНСО, Фијат пластик и још неке) довео у Kрагујевац и лоцирао их у фабричком кругу ФЦА Србија, или у оближњој Индустријској зони у насељу Грошница. Највећи део позиција за уградњу у “Фијат 500Л” ипак стиже из Италије, али за то није одговоран само ФИјат, већ и држава Србија која ништа не чини да пореском политиком и субвенцијама, које странцима дели капом и шаком, подстакне развој малих и средњих предузећа у домаћем металском сектору, како би могла да конкуришу Италијанима. Било би јефтиније и једноставније и Фијату, чије су критерујуме и стандарде, колико је јавности познато, до сада испуниле тек две – три домаће фирме.

Локација кооперантских фирми у свету аутомобилске индустрије разликује се од компаније до компаније. Има компанија (БМW, на пример), код којих су добављачи највећим делом лоцирани на улазима фабрике, док су кооперанти бивше Заставине фабрике аутомобила, која је била југословенски конципирана, били лоцирани у Kрању, Сплиту, Приштини, Пећи, Бања Луци, Охриду, Сурдулици, Панчеву, Београду и многим другим местима широм бивше Југославије, одакле су стизали делови за уградњу у “фићу”, “тристаћа”, “”стојадина”, “југа”, “флориду” и друге моделе који сунсе у Застави – производили, као што се у реконструисаним и савремено опремљеним Заставином погонима, од јула 2012. производи “Фијат 500Л”.

Пише: Зоран Радовановић, Данас.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Крагујевац: Немци на данашњи дан извршили масовна стрељања Срба

5 (4) На данашњи дан 1941. године Немци су извршили највеће стрељање Срба и Јевреја …

ДОКЛЕ БРЕ ВИШЕ?! Држава припрема нове субвенције за Ер Србију

Две линије са аеродрома „Морава“, ка Бечу и ка Солуну, Влада је на последњој седници …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *