Имиграције и тероризам највише забрињавају грађане ЕУ, показује најновија анкета Еуробарометра, али се та врста бојазни код српских грађана не евидентира у толиком проценту. Прича о мигрантима стављена је по страни главних српских медија чак и након што је аустријски премијер Себастијан Курц пре пар дана јавно потврдио да званични Беч, заједно са још неколико европских држава, ради на томе да се у земљама Западног Балкана изграде прихватни центри за мигранте које Европа не жели да прими.
Медији откривају да овом пројекту подршку пружају Данска и Холандија, а дански премијер Ларс Расмусен је то прошле недеље и признао.
Аналитичар Александар Павић пореди ЕУ с мртвацем који покушава да повуче Србију у смрт са собом. Позивајући се на изјаве Себастијана Курца, он је у емисији Политикон поставио питање да ли власти у Београду воде преговоре са ЕУ да Србија постане камп за мигранте који нису добродошли у западним земљама?
– Мигранти који пролазе кроз Србију нису избеглице јер избеглице беже из земље зараћене ратом у суседну, већ је реч о економским мигрантима који долазе већински из земаља у којима се чак и не води рат – тврди Павић.
Стефановић: Нема проблема
Недавно је министар унутрашњих послова Републике Србије Небојша Стефановић изјавио да надлежни пажљиво прате сваку промену у вези с миграцијама и да “тренутно не видимо било какав проблем за нашу државу”.
Иван Гергинов, помоћник републичког комесара за избеглице, каже да није решење да сви они којима Европа не жели да да азил буду концентрисани било где, а нарочито не код нас.
– Да будемо поштени, прочитали смо и да се говори о Албанији као дестинацији, а не о Србији, али у сваком случају ће неко од наших званичника присуствовати неким договорима где ће се то аминовати – изјавио је Гергинов.
Влада у Бечу, која за две недеље преузима председавање ЕУ, настоји да Аустрију учини што мање привлачном за азиланте, а оне који су успели да уђу на њихову територију што пре протера. Проблем је што је то компликован процес, јер не постоји споразум о реадмисији с бројним земљама. Такође, за велики број миграната не зна се одакле су заправо дошли јер немају никаквих докумената. Зато Себастијану Курцу и још неким европским политичарима земље тзв. Западног Балкана дођу као најбоље решење, тим пре што све те државе желе да постану чланице ЕУ, па се могу лако условљавати.
Са Балкана траже новац
Беч већ води преговоре са Србијом, Албанијом, Македонијом и Косовом о успостављању “кампова за протеривање особа које у Аустрији буду добиле негативан одговор на захтев за добијање азила, а која су дошла преко балканске руте”. Та лица би требало да буду привремено “паркирана” у једној мање атрактивној земљи, тврди бечки дневник “Пресе”.
Лист наглашава да земље Западног Балкана заузврат траже новац. За сада је нејасно које величине ће бити планирани кампови.
У протеривању треба да помогне Фронтекс, али зато мора бити промењен мандат те агенције ЕУ. Фронтекс би, како жели Беч, требало људе, које хвата на мору, убудуће одмах да враћа у северну Африку. За разлику од Италије аустријски канцелар не жели упостављање центара за прихват у северној Африци у којима ће бити могуће подношење захтева за азил, јер страхује да ти центри привуку превише људи.
