fbpx

Илузија је да је Запад јак, а ми слаби

0
(0)

РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: КОНСТАНТИН КОСАЧОВ, шеф Федералне агенције Русије за послове Заједнице Независних Држава

Ниједног тренутка у последње време нисам приметио веће проблеме у руско-српским односима, они су непроменљиво пријатељски и блиски, каже у разговору за „Политику” Константин Косачов, шеф Федералне агенције за послове Заједнице Независних Држава, сународнике који живе у иностранству и међународну хуманитарну сарадњу Руске Федерације, познатију као „Россотрудничество”.

Косачов, који је у рангу заменика министра иностраних послова, на чело ове велике владине агенције, формиране пре шест година, ступио је 2012, одлуком руског председника Владимира Путина.

Најважнији задатак агенције је да методима меке моћи „поправља имиџ Русије у свету”, односно да буде пандан америчком УСАИД-у. За ту сврху, руска држава улаже стотине милиона долара у пројекте финансиране преко „Россотрудничества”.

– Велику улогу у нашим односима игра тврда и недвосмислена руска позиција по питању Косова, на основу нашег схватања темељних принципа међународног права и, наравно, веома специфичних, тесних и пријатељских односа са Србијом, коју нисмо могли да оставимо у невољи која ју је снашла. Не видим никакве препреке које би могле да стану на пут даљем развоју добрих односа. Видели смо да је посета вашег премијера Вучића имала веома високу политичку ноту, а ако дође до посете председника Путина, то ће бити важна етапа у развоју наших односа.

Недавно је одржана донаторска конференција за Србију и од ЕУ смо добили око 100 милиона евра. Руски спасиоци су, током мајских поплава, први притекли у помоћ, али није било новчаних донација? Ви треба тиме да се бавите, као шеф „Россотрудничества”, које је замишљено као руски УСАИД…

Добро сте уочили тренутак, јер ми управо треба то да постанемо. Председник је 20. априла одобрио нову концепцију државне политике Русије у овој сфери. Први пут су формулисани географски приоритети. На првом месту су земље ЗНД-а, а на другом оне с којима Русију повезују посебни историјски односи и интереси у савременом свету. Србија апсолутно припада овој другој категорији и сигуран сам да ће имати достојно место у програмима које ће Русија наредних година израђивати у све већем и већем обиму.

Када ће се то десити?

У најбољем случају од следеће године. Не треба заборавити да је Русија већ припремила тако крупне пројекте као што је „Јужни ток” и обнова српске железнице. Руски копредседник Међувладине комисије, министар енергетике РФ Александар Новак, рекао је да је Русија спремна на директне инвестиције веће од пет милијарди долара. То је велики допринос развоју Србије.

„Јужни ток” је у последње време као на некој клацкалици?

Ако се налази на клацкалици, то није кривицом Русије. Нису сви наши партнери у стању да испуне своје обавезе и ми можемо због тога само да жалимо. Да нема спољног притиска на наше партнере, „Јужни ток” би већ одавно имао јасну и неспорну перспективу. Нажалост, суочени смо са спољним притиском од стране земаља које не желе реализацију овог пројекта.

У Србији има оних који кажу да смо поклонили Русима НИС, у замену за „Јужни ток” који неће бити изграђен?

Тешко је коментарисати тврдње које нису истините, као што је та да је поклоњен НИС. Ми у Србији имамо узајамно корисну сарадњу, нико никога не приморава ни на шта. Србија је, због њене жеље за сарадњом с Русијом, изложена највећем могућем притиску и искрено верујем да ће имати довољно далековидости и правилног схватања сопствених националних интереса како би тај притисак издржала. Оријентисати се на то да вам је неко обећао 100 милиона евра, како сте рекли, и на тој основи градити стратегију земље за деценије унапред прилично је опасно.

А шта је боље?

Боље је оријентисати се на сопствене националне интересе. Ако је Србија спремна да напусти свој национални идентитет, свој суверенитет и економске интересе, то ће бити њен избор. Није „Јужни ток” једини пројекат. Извоз српских пољопривредних производа у Русију омогућује фантастичне пројекте, не мање вредне од гасовода. Сигуран сам да ће се руско тржиште сада много више отворити за српске пољопривредне производе. Стратешки интерес Србије је да очува своју националну привреду и духовни и културни идентитет. Све то може веома успешно да се очува кроз сарадњу с Руском Федерацијом.

Запад нам каже – ако не уведете санкције Русији, последице ће бити ужасне. Русија каже – ако то учините, поседице ће бити веома лоше.

Ако Србија буде учествовала у санкцијама које су у интересу других земаља, последице ће бити сасвим предвидиве. Тим пре што су аутори тих санкција земље које немају великих интереса у сарадњи с Русијом, мислим на САД. Видимо да Европа има много нијансиранији приступ санкцијама, док Америка врши суманути притисак на партнере из НАТО-а и на такве земље као што је Србија. Као што сам рекао, ви треба да одлучите да ли ћете своје интересе уступити за 100 милиона евра или неку другу суму, не обраћајући пажњу на интересе које ћете имати 2040. или 2050. године.

Како да знамо шта ће тада да буде? Амерички стратег Збигњев Бжежински тврди да је Русија слаба и да САД треба да узимају у обзир једино Кину?

Да је Русија слаба, њу би игнорисали и ишли даље. То, колики је сада притисак створен поводом Русије сведочи да је она реалан фактор светске политике. И то веома раздражујући фактор, посебно на Западу, јер наше позиције поводом Косова, Ирака, Сирије, Ирана и многих других земаља ремете планове групе западних земаља да пројектују свет у складу са својим интересима. Русија је за њих веома озбиљан проблем. И ту је господин Бжежински неискрен јер се ми противимо одређеним центрима моћи који своје сопствене интересе покушавају да представе као интересе читавог човечанства.

Куда онда то све води, ако се зна да украјински проблем прети, у најмању руку, избијањем енергетске кризе у Европи?

Криза у Украјини би се одавно завршила када би њено руководство било спремно на дијалог са својим сопственим народом. Ми се не мешамо. Да наша сарадња са Западом зависи само од економских резона, она би била сачувана. Ако Украјина не може да плаћа за гас, она ће морати да га захвата из количина које су намењене европским потрошачима. А то ће довести до раста цена. Ми сви седимо на бурету барута због Украјине, она прети да разнесе читаву сарадњу у Европи.

Спекулише се да у руском руководству постоје две групе. Једна која сматра да се треба умешати у украјински сукоб и друга која је против тога?

Сигуран сам да су они који сада опонирају Русији веома заинтересовани да испровоцирају некакав раскол. Став оних који доносе одлуке у Русији вођен је само захтевима који проистичу од руског друштва. Они који покушавају да председнику предлажу варијанте које не узимају у обзир расположење јавног мњења очигледно не треба да се налазе на својим позицијама.

Имате у виду да је јавно мњење против интервенције у Украјини?

Постоји ту много фактора, али скоро 90 процената подржава позицију коју је заузео председник Путин.

Многима није јасно у чему се заправо састоји та позиција?

Председник је више пута изнео своју позицију и она се састоји у томе да се прекине примена војне силе. Ако се сећате, он се залагао да референдуми о независности буду одложени и он стално тражи да се Украјина помери од логике војног сукоба, ка политичком дијалогу. И Јануковича смо позивали да се уздржава од примене силе, као што позивамо и Порошенка. Ту се наша позиција није ни најмање променила, за разлику од Запада чији се став радикално променио и сада подржава употребу силе. То је потпуно непоштено и неправедно према украјинском народу.

Многи су забринути да насиље у Украјини може да доведе до избијања трећег светског рата и одговорност за то пребацују на Русију?

То је део политичке игре када се на Русију баца одговорност. Насиље је последица искључиво погрешне политике украјинске власти. Рецимо, у Кијеву постоји око 500 школа, и у време распада СССР-а био је отприлике подједнак број украјинских и руских школа. Данас у Кијеву има само седам руских школа, од некадашњих 250, а да се састав становништва у међувремену није променио. Зато једино украјинске власти могу да зауставе кризу, ако преиспитају своје погрешне одлуке према рускојезичном становништву. Што се тиче трећег светског рата, ја не бих толико драматизовао ситуацију. Русија је очувала свој нуклеарни потенцијал и он је веома снажан фактор обуздавања ризика ове врсте. Буквално пре недељу дана на заседању Савета безбедности Русије председник је рекао да претње таквих размера за сада нису присутне.

За сада?

Ко може са сигурношћу тако нешто да предвиди? Поготово у условима када наши опоненти у светској политици веома често поступају на начин који није у складу са здравим смислом и нормалном људском логиком, већ с манијакалном жељом да се у свету успостави модел где одлуке доносе само они. То су само њихове илузије да су они јаки, а ми слаби и да је та ситуација неповратна. Русија се залаже за принципе праведности и међународног права у свету, а против монопола групе држава да управља светом.

 
Бојан Билбија, Политика
Фото Д. Ћирков

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Грци и убиство Карађорђа

5 (1) Карађорђе је својевремено гајио подозрење према Грцима, којим су манипулисали Младен Миловановић и …

гориво цена

Гориво поскупило за пет динара у последњих пет недеља

0 (0) Просечне малопродајне цене бензина и дизела у претходних пет недеља повећане су за …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *