ИЗВОР: БЕТА, ТАЊУГ
Брисел/Милано/Париз — Министри финансија еврозоне покушаће да нађу начин да заштите Европу, САД, Азије и остатка света од финансијског цунамија који би проистекао из дужничке кризе.
На данашњем састанку у Бриселу, покушаће, наиме, да нађу начин за спасавање 17-очланог монетарног блока.
Већина званичника је сагласна да у трци за спасавање евра нема времена за губљење јер ту није реч само о валути коју користи 332 милиона људи, већ би, како су упозорили немачка канцеларка Ангел Меркел и други лидери, с пропашћу евра пропала и 27-очлана Европска унија, велики дипломатски успех који је ујединио континент, подељен после два светска рата.
Тренутно свака чланица емитује своје сопствене обвезнице и свака мора да плаћа различите трошкове позајмљивања. Три мање чланице ЕУ – Грачка, Португалија и Ирска – опстају само захваљујући помоћи за спасавање јер су већ истиснуте са међународних тржишта обвезница. Две велике земље еврозоне, оптерећене дуговима – Италија и Шпанија – све су ближе томе да такође остану ван тржишта обвезница, али су њихове економије сувише велике, да би их ЕУ могла спасти.
Уколико би евро доживео пропаст, банкарско кредитирање би било замрзнуто, тржишта акција би вероватно доживела крах, а европска економија би потонула.
Прогнозери банке УБС упозоравају да би чланице еврозоне могле претрпети привремено клизање њихове економије за чак 50 одсто. Финансијске и економске недаће би се пренеле на запад и исток јер би извоз из САД и Азије у Европу доживео колапс.
Такав сценарио је далеко неповољнији чак и од катастрофалног слома кредитног тржишта 2008, после дебакла америчког хипотекарног тржишта, пренела је агенција АП.
“Уколико Европа слаби или има тешкоће, тада је за нас знатно теже да овде отварамо нова радна места”, указао је председник САД Барак Обама приликом сусрета са званичницима ЕУ у Вашингтону.
Главна тачка дневног реда данашњег састанка министара финансија еврозоне је изналажење начина за интегрисање разноликих земаља еврозоне – од снажне Немачке, до мајушне Малте – и тај задатак министри морају обавити брзо, без одлагања које би узроковале демократске појединости, као што су референдуми који одузимају време.
Министри ће разговарати о такозваним еврообвезницама које би заједнички издавало свих 17 чланица тог монетарног блока, којима би по принципу сви за једног, један за све, све чланице међусобно гарантовале дугове.
Ако би јаче земље, као што је Немачка, пристале да стану иза заједничког европског дуга, то би теоретски спречило да слабије чланице, попут Италије, морају да плаћају све више и више каматне стопе на позајмице и да можда избегну нагомилавање дугова које води до банкротства.
Један неименовани француски званичник изјавио је да би Француска, упркос немачком противљењу, могла да предложи емитовање заједничких обвезница најјачих чланица еврозоне, у оквиру пакета мера за спасавање заједничког монетарног блока. Тај званичник је указао да је у току разматрање предлога о увођењу заједничких обвезница економија еврозоне с врхунским рејтингом “ААА” јер се влада Француске припрема за самит Европске уније идуће седмице у Бриселу.
То би, међутим, готово сигурно повећало сада веома ниске трошкове позајмљивања Немачке и та земља се из тог разлога жестоко противи предлогу за увођење еврообвезница.
Немачки званичници, према писању штампе, предлажу да шест чланица еврозоне с врхунским кредитним рејтингом “ААА” заједнички издају обвезнице, али је тај предлог, који је Немачка демантовала, наишао на противљење Европске комисије, извршног тела ЕУ.
Критичари тог немачког плана указују да је подељеност ЕУ на земље које користе евро и оне које га не користе већ сама по себи довољно лоша и да даља фрагментација еврозоне на јаке и слабе чланице не би никоме ишла у корист.
Једна од главних тема данашњег састанка биће и знатно јачање централног управљања финансијама за чланице које користе евро, којим би власти у Бриселу могле да захтевају измене националних буџетских предлога и уводјење казни за земље с превеликим буџетским дефицитима.
Губљење чак и мале контроле над националним буџетима, међутим, значи и губљење дела националног суверенитета, што би гласачи тешко могли да прихвате.
Министри ће такође чути извештај Клауса Реглинга, директора Европског фонда за финансијску стабилност (ЕФСФ), чији је задатак да спречава ширење финансијске кризе.
У октобру су шефови влада 27 чланица ЕУ постигли споразум о повећању капацитета ЕФСФ са 440 милијарди евра (587 милијарди долара), на билион евра (1,3 билиона долара), али је то увећање и даље само теоретска замисао, с обзиром да још нису пронадјени значајнији инвеститори у тај фонд.
У међувремену је постало јасно да је ширење финансијске заразе постало готово немогуће контролисати, будући да се она преноси с једне земље на другу. Грчка је у дубокој кризи, тржишта су забринута због Италије, чак је и Немачка имала тешкоће да позајмљује по ниским каматним стопама на које је навикла. Прошле седмице су у року од 24 сата снижени кредитни рејтинзи Мадјарске, Португалије и Белгије.
Званичници ЕУ у приватним изјавама за агенцију АП истичу да је најбоље чему се ЕУ може надати – деценија успореног економског раста и недаћа, уз очување евра, а најгоре – распад еврозоне, банкарска криза, рецесија и јад и беда.
Задужење Италије све папреније
Италија је данас продавала своје трогодишње обвезнице уз знатно веће камате него прошлог месеца, које су скочиле за 2,96 одсто процентних поена и износиле 7,89 одсто.
Без обзира на огромно повећање камате – које одражава притисак тржишта на италијанску владу да хитно спроведе економске реформе – лако је продата цела емисија државних обвезница у износу од 3,5 милијарди евра.
Порасле су и камате на десетогодишње обвезнице. Оне су износиле 7,56 одсто односно биле су више за 1,5 одсто процентних поена, али је државни трезор успео да прода целу емисију у износу од 2,5 милијарди евра.
Пораст приноса на италијанске обвезнице ће вероватно повећати притисак на премијера Марија Монтија, који би ове седмице требало да објави додатне оштре мере штедње, оцењује агенција АП.
