fbpx

Историја на Сајму: Велике енигме из прошлости

0
(0)

Сви који су заинтересовани за историју, посебно период између и током два светска рата, откриће доста непознаница у књизи „МИ-6: Историја тајне британске обавештајне службе 1909-1949“

СВИ они који су заинтересовани за историју, посебно период између, али и током два светска рата, откриће доста непознаница у књизи „МИ-6: Историја тајне британске обавештајне службе 1909-1949“ Кита Џефрија, у издању „Албион букса“. Џефри је први историчар који је добио слободан приступ архивама британске службе и први пут открива да ли је МИ-6 био умешан у убиство Распућина 1916. године и у којој земљи је Тито тражио азил 1948. године.

„Свети Сава у руском царском летопису“, у издању Завода за уџбенике, представља српске стране из уникатне монументалне летописне историје света (Летописног илустрованог свода), највећег књижног споменика из 13. века, рађене за првог руског цара Ивана Четвртог Васиљевича Рјуриковича Грозног, у десет томова и на осамнаест хиљада илустрованих страна.

Нићифор Нинковић је несумњиво једна од најдрагоценијих личности с почетка 19. века, без чијег записа никада не бисмо успели да сагледамо стварну повест српских устанака. „Службени гласник“ је објавио његов животопис „Жизниописанија моја“, који је приредио Тома Поповић, с поговорима Радована Самарџића, Милисава Савића и Светислава Басаре. Исти издавач објавио је чувено дело „Историја Рима од оснивања града“ Тита Ливија.

 

КОНСТАНТИН ВЕЛИКИ У СУСРЕТ јубилеју прославе 1.700 година од проглашења Миланског едикта објављена је књига „Ин хоц сигно винцес“ Александра Смирнова Бркића, посвећена раном хришћанству и његовој борби за признавање. Константин Велики је централна тема овог рукописа у издању Завода за уџбенике. Исти издавач објавио је „Ромејски свет“ Радивоја Радића који нам приближава једно давно време, заборављене обичаје, страхове и наде становника Византијског царства. О односима Србије и Велике Британије у Првом светском рату говори књига „Неизабрана савезница“ Чедомира Антића.

„Архипелаг“ је у овој години објавио неколико капиталних дела из области историографије. Међу тим књигама су јединствена тематска збирка докумената „Напукли монолит“ Љубодрага Димића и Александра Животића, велика синтеза Ивана Т. Беренда „Европа после 1980.“ и књига историографских есеја Предрага Ј. Марковића „Лишће и прашина“.

У „Задужбинарству код Срба“ („Прометеј“) Славко Вејиновић говори о сакралним задужбинама, али и оним новијег времена које красе српску историју кроз више од осам векова. „Српски јерарси“ епископа шумадијског Саве доноси преглед српских јерарха од 9. до 20. века, са азбучним и хронолошким прегледом Ранка Бугарског. „Прометеј“ је објавио и књигу „Искрено, Ваш“, преписку Радомира Путниковића са светским званичницима.

Истраживање Валентина Васиљевича Седова обухваћено у његовој књизи „Словени у далекој прошлости“ („Академска књига“) посвећено је удаљеним периодима историје и културе Словена, који нису одражени у писаним изворима. Заснована је претежно на археолошким подацима. „Дерета“ је објавила „Тајну историју и велике енигме“ Филипа Делорма и Бијоа Франсоа, „Тајну историју“ Прокопија из Цезареје и „12 римских царева“ Светонија Транквила Гаја.

Институт за савремену историју објавио је „Краљевско ваздухопловство 1918-1944“ др Бојана Б. Димитријевића, „Министарство финансија Краљевине Југославије 1918-1941“ Ивана М. Бецића, затим „Рат у Словенији“ др Косте Николић, др Владимира Петровић, која садржи документа Председништва СФРЈ 1991, која обелодањују почетак и ток рата у Словенији…

Црвени октобар 

ДВОТОМНА књига „Црвени октобар“ Саве Живанова, у издању „Службеног гласника“, прати збивања у Русији од почетка септембра 1917. до средине јула 1918. године, током десетомесечног периода најдраматичнијих догађања у историји ове земље. Читање текстова историчара Предрага Ј. Марковића и књижевника Владимира Кецмановића, као и разгледање фотографија из фондова Музеја историје Југославије, окупљених у књизи „Тито, Поговор“, објављеној у „Гласнику“ може да изазове снажна, често противречна осећања.

ННК Интернационал објавио је „Непознато о Стаљину“ Роја Медведева, а „Јасен“ „Опроштај словенске жене“ Владимира Соколова, у којој је дат преглед српско-руских односа у време великих искушења српског народа, када је, 1912. године, овај руски диригент и композитор написао чувени марш.

Записи професора Владете Р. Кошутића чине књигу „Док су солунци још говорили“, искрена и потресна сведочанства у издању „Чигоје“.

Шездесет година после завршетка Другог светског рата, још увек нису ишчезли сви који су били одани Трећем рајху – поједини чланови нацистичке партије и њихови сарадници још су живи, али им је све теже ући у траг. Времена је све мање, али Ефраим Зуроф не одустаје. 

Започевши операцију „Последња прилика“ 2002. године, Зуроф је повео снажну јавну кампању како би најгори нацистички злочинци били пронађени и изведени пред суд пре него што их слабо здравље или природна смрт поштеде правде.

 

Новости

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Група германоромантичара НИЈЕ СКУПИЛА ХРАБРОСТ да изађе на ТВ дуел о српској историји

4.6 (25) Позивам професоре Александра Палавестру, Радивоја Радића и Николу Самарџића на јавну дебату о …

ИЗМИШЉЕНО ДОСЕЉАВАЊЕ СРБА И СЛОВЕНА НА БАЛКАН У 6. И 7. ВЕКУ: 1. део – Како је све почело?

5 (11) Генерације наших ђака, па тако и писац ових редова, већ у основној школи …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *