Култура

Историјски музеј Србије од данас у пуном сјају

Све је спремно за данашње отварање изложбе „Карађорђевићи и Обреновићи у збиркама Историјског музеја Србије”. Бројне званице, више од 500, дочекаће министар културе и медија Братислав Петковић, заједно са директором ИМС-а Мирославом Живковићем. Главни гост биће председник Србије Томислав Николић, који ће овој значајној музејској институцији уручити Сретењски орден трећег степена, поводом пола века постојања. На десетине радника, који као довршавају последње детаље за пријем високих званица, од данас ће заменити волонтери у ношњама и оделима из 19. века – попут ликова из књига Милована Глишића или Бранислава Нушића.

Репортери „Политике” јуче су били у прилици да се увере како теку последње припреме да здање на Тргу Николе Пашића, први пут после Другог светског рата, поново бљесне пуним сјајем. После деценија скривања, управа музеја, предвођена директором Живковићем, срушила је бројне преградне зидове, ко зна кад направљене, и отворила некадашње тајне одаје у којима су боравили припадници Гестапоа, али и Централног комитета КПЈ. Као да жели да протера „нечисте силе”, Живковић је пре свечаног отварања, позвао и свештенике Српске православне цркве да освештају здање.

Док нам показује плашт краља Петра Првог, од седам метара квадратних, директор објашњава да је обнова велелепног здања започела од првог дана његовог именовања, новембра прошле године и трајала око шест месеци.

– Осим овог плашта са крунисања 1903. године, изложићемо и друге реликвије српске историје, попут круне и скиптара краља Петра, намештај, накит, одећу, обућу, посуђе и бројне друге личне предмете Карађорђевића и Обреновића… Ту је и крваво одело кнеза Михаила у коме је убијен, као и посмртне маске кнеза Милоша и краља Александра Карађорђевића – открива Мирослав Живковић.

На плафонима су инсталирани видео-пројектори који ће приказивати документарне материјале са крунисања краља Петра. Огромне застакљене површине одају утисак модерног, док мермер подсећа да је ипак реч о објекту који је и сам сведок историје. Директор је отворио беле мермерне степенице, које су раније биле иза гипсаних паравана, па директно из музеја, најкраћим путем, долазимо до кабинета министра културе.

– Некада су се овакве зграде градиле монументално, јер то показује снагу једне државе. Одлучили смо да спасемо овај објекат и његову монументалност и обновимо поверење према државним институцијама. Некада је цео овај простор био испреграђиван, као у неким боксовима боравили су људи. Од сада ће министарство и музеј бити интегрисани у једну целину – објашњавају сарадници министра Петковића.

Архитекта који је осмислио реконструкцију је Светлан Лекић, који је и јуче надгледао радове. Управо је његова идеја да се максимално користи стакло, да споји старо и ново и одржи дух старине, уз примену модерних технологија. Изабела Мартинов, главни дизајнер, осмислила је изглед поставке.

– Утрошено је 11,5 милиона динара, уз помоћ спонзора и пријатеља. Радили смо и по више од 12 сати дневно, успели да приведемо крају прву фазу обнове, што је око 1.200 метара квадратних. Следеће године довршићемо другу фазу и организовати велику изложбу „Сто година од Првог светског рата”, када би требало у пуном сјају да бљесне свих 2.300 квадрата велелепног простора. Такав музејски простор ретко ко у Европи има – наводи Живковић.

Од данас, посетиоци ће моћи да уживају у збирци која има 370 експоната, међу којима су вредни комади намештаја, попут црног и белог салона Обреновића и Карађорђевића, одела српских владара и чланова њихових породица, објашњава нам Вања Вуксан, која припрема експонате за изложбу. На наше питање колика је тржишна вредност представљених експоната, Вања и Изабела само се смешкају и кажу – непроцењива.

Б. Билбија

Политика

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Један коментар

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!