Зајечар – Стручњаци енглеског инвестиционог фонда Грин лабораториз проценили су да у Тимочкој крајини постоје идеални услови за плантажни узгој скупоценог афродизијачког тартуфа на подлози леске – гљиве коју гурмани у свету плаћају од 550 до 1.000 евра за килограм. Овог пролећа у осам тимочких општина већ је уговорено подизање више од 35 плантажа, а судећи према интересовању, очекује се да ће јесења кампања бити неупоредиво берићетнија.
Стручњаци овог пилот-пројекта, необичног и ретког у свету, убеђују Тимочане да ће први род и лешника и тартуфа имати тек после три године, да се плантажа експлоатише и до 30 година и да у пуном роду узгајивач може да заради месечно и до 1.000 евра, са површине од 10 до 30ари (до 150 садница). Пласман и лешника и тартуфа је загарантован, а у подели добити, према уговору, узгајивач учествује са 70, а енглески фонд са 30 одсто. Узгајивач је обавезан да плати елаборат за подизање плантаже (300 евра, плус ПДВ) и да се строго придражава свих упутстава стручњака. Наравно, и да сачува саднице (које добија бесплатно) од оштећења, најсигурније у ограђеном простору.
Регионални координатор енглеског фонда у Тимочкој крајини агроном Миодраг Јаношевић је убеђен да Тимочани у овом пројекту препознају реалну могућност за дугорочну стабилну зараду, пошто су и лешник и тартуф веома тражени на светском тржишту. Саднице леске „заражене“ тартуфом узгајивачи добијају од енглеске компаније, као и елаборат на основу потребне прописане документације коју достављају стручњацима.
Координатор Јаношевић истиче пример Горана Милојковића, економисте из Слатине код Бора, који је међу првима, јесенас, подигао плантажу на 30 ари. У строгим лабораторијским условима, корен лешника је већ у симбиози за тартуфом. Координатор каже да досадашње искуство показује да је управо корен леске најидеалнија подлога за развој чудотворног и веома траженог тартуфа.
На светском тржишту, већ је познато, килограм црног тартуфа плаћа се „као од шале“ 550 евра, а килограм нешто ређег и чудотворнијег белог и више од 1.000 евра. Црни тартуф се плантажно већ, годинама, узгаја у Италији, Шпанији и Француској, а најбоља приносе плантаже тамо дају од десете до тридесете године: свака садница најмање пет килограма лешника и до 350 грама тартуфа.
Поменути Горан Милојковић каже како верује у пројекат. Сигурно је, вели, да у овом крају не може бити исплативије производње од ове. Као економиста све је добро прорачунао. Дугорочно се, вели, обезбеђује солидна зарада, и за потомство.
————————————————————
Интересовање у целој Србији
Овог пролећа у Србији, каже Анђа Матејевић, шеф београдске пословнице представништва енглеске компаније, биће подигнуто 300 плантажа, двоструко више него јесенас, а предњаче општине Пријепоље, где се суграђанима из буџета плаћа половина трошкова, затим општине Барајево, Сомбор, Суботица, Бор, Књажевац. У шумама Србије, у природним условима, има највише тартуфа у Европи. Али, ми немамо традицију у њиховом брању и продаји, па годишње иструли и неколико стотина тона ових плодова. Ове године, преко енглеске компаније, биће обезбеђено за тржиште за првих 500 килограма шумских тартуфа.
