Председник Србије Александар Вучић најавио је да ће у новембру а најкасније до краја године бити укинут Закон о привременом уређивању начина исплате пензије који је постао чувен по томе што је, уместо да уреди исплату, унередио супстанцу пензија изнад 25.000,00 динара.
Од његовог ступања на снагу 28. октобра 2014. године, пензионерима се не исплаћују пензије утврђене правноснажним решењима ПИО фонда, већ умањене у зависности од њихове висине. Саопштено је да ће после укидања Закона пензије бити веће за 8,4% до 13% у односу на 2014. годину. У најави је речено и то да је укидање Закона са оваквим растом пензија усклађено са председницом Владе а да се њихов договор заснива на економским и политичким параметрима. Околност да правни параметри нису узети у обзир забрињава, јер су доношење и укидање Закона, као и последице које услед тога настају, правна питања која се не могу слободно договарати већ морају бити заснована на Уставу.
Устав, у чл. 70. и 97, одређује да право на пензију уређује системски Закон о пензијском и инвалидском осигурању којим се једино и може утврдити или изменити висина пензије. Закон о привременом уређивању начина исплате пензија није изменио, нити је могао да измени, висину пензија, па је она номинално остала иста и после његовог доношења. О томе сведоче месечни обрачуни пензијских примања ПИО фонда са два податка: први се односи на износ пензије утврђене на основу системског закона; други се односи на износ привременог умањења по спорном закону. Први податак није могао бити мењан, јер означава имовину корисника пензије стечене радом на основу системског закона чије мирно уживање јемчи члан 58 Устава. Други податак говори о насртају Закона о привременом уређивању начина пензија на имовинско право корисника пензије, којим се противправно одузима део пензије стечене уплаћивањем доприноса за пензијско и инвалидско осигурање у току радног века.
Пошто грађани плаћају камату кад су у доцњи са обавезама према држави, онда и држава мора да плати камату због доцње према грађанима
С обзиром на речено, по укидању закона којим је нарушено Уставом зајемчено мирно уживање имовинског права на пензију, најпре се корисницима мора вратити оно што им је противправно одузето, па се тек онда може говорити о евентуалном повећању пензија. Али, не у односу на 2014. годину, него у односу на висину пензије коју би корисник остварио да Закон о привременом уређивању начина исплате пензија није донет. Притом се мора узети у обзир и то да су пензије, док је тај закон био на снази, реално умањиване суспензијом њиховог априлског и октобарског усклађивања са повећањем трошкова живота на основу члана 80б Закона о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању.
Уколико држава, по престанку спорног закона, не поступи како би морала (ако хоће да буде правна), корисници пензија ће, непосредно или преко својих синдиката, наставити започети пут заштите својих права, а ако их не остваре пред домаћим судовима – затражиће правду пред Европским судом за људска права у Стразбуру. Њима ће се придружити и наследници умрлих пензионера захтевом за накнаду штете у висини неостварене наследничке добити услед неуставног умањивања пензија њиховим прецима. Корисници пензија и њихови наследници имају право и на камату. Пошто грађани плаћају камату кад су у доцњи са обавезама према држави, онда и држава мора да плати камату због доцње према грађанима.
Повериоци своја потраживања могу да остварују према ПИО фонду – као дужнику обавезе, и према Републици Србији – као гаранту обавезе тог фонда по члану 173 Закона о пензијском и инвалидском осигурању.
Аутор је бивши судија Врховног суда Србије и универзитетски професор у пензији
(Зоран Ивошевић – Данас)
