Највише прљавог новца у Србији потиче од пореских кривичних дела, злоупотребе положаја одговорног лица и трговине дрогом, а следе злоупотреба службеног положаја и сва дела организованог криминала. Овај податак је резултат анализе владиног Координационог тела за спречавање прања новца и финансирања тероризма, који је на саветовању судија у Врњачкој Бањи саопштио Миљко Радисављевић, заменик републичког јавног тужиоца, ранији дугогодишњи специјални тужилац за организовани криминал.
– Наша радна група је идентификовала укупно 89 кривичних дела која имају у себи елеменат стицања противправне имовинске користи – рекао је Радисављевић.
Подаци које је Координационо тело добило од Пореске управе, пореске полиције, тужилаштава и Завода за статистику, показали су да је у периоду од 2013. до 2017. године оштећење буџета Србије по основу откривених пореских кривичних дела – било чак 462 милиона евра. Износ је и већи када се саберу за сада још непотпуни подаци за 2018. годину.
– Најважније и најфреквентније кривично дело из ове групе је пореска утаја. Само од овог дела буџет је од 2013. до 2018. године оштећен за 420 милиона евра. То је фрапантан податак – оценио је Радисављевић.
Анализирајући покренуте кривичне поступке за прање новца, дошао је до податка да је у две трећине случајева извор прљавог новца била „злоупотреба положаја одговорног лица”.
– Ово дело је извршило 16 организованих криминалних група са 80 учинилаца. Откривена је противправна имовинска корист у износу више од 46 милиона евра. Кроз мере забране располагања имовином, привремено је одузето 4,5 милиона евра, а трајно више од 6,5 милиона – рекао је тужилац.
Предмети трговине дрогом чине чак 18 одсто свих истрага, казао је Радисављевић.
– Према подацима МУП-а Србије, од 2013. до 2017. године, заплењени су опијати у вредности више од 25 милион евра. Радећи анализу колика би се противправна имовинска корист остварила продајом ових наркотика, дошли смо до податка да је реч о цифри од 168 милиона евра. Говоримо само о откривеним кривичним делима, а питамо се колико је ових дела извршено, а није откривено – рекао је Миљко Радисављевић.
Када је реч о злоупотреби службеног положаја, извршиоци су углавном они који раде у јавним предузећима и државним органима. Велики део њих улази у категорију функционера који имају законску обавезу да транспарентно пријављују своју имовину и приходе.
– Ако кажем да су неки од њих део коруптивних шема и ако неки од њих стичу противправну имовинску корист која се доводи у везу с њиховом функцијом, онда је јасно да ови људи имају велику потребу да прикрију нелегалне приходе – рекао је тужилац.
Једна четвртина свих покренутих поступака за прање новца односи се на новац из кривичних дела организованог криминала. У средњем степену ризика су кријумчарење људи и недозвољен прелазак државне границе, затим недозвољена трговина, трговина утицајем и примање мита.
– Укупан износ имовинске користи у овим кривичних делима, због којих је покренут поступак за прање новца, износи 57 милиона евра. Од тога се 46 милиона евра односи на злоупотребу положаја одговорног лица, што је готово 82 одсто. Утврдили смо да се прљави новац у Србији најчешће пере у сектору некретнина, банкарства и игара на срећу, а да су најмање изложени осигуравајућа друштва и пензијски фондови – рекао је Миљко Радисављевић.
Сматра да српско правосуђе има потенцијал да води озбиљне поступке за прање новца, али да је за тај посао потребан заједнички рад више државних органа, који не смеју да буду „залеђени” и „заробљени” у оквирима својих институција.
– Ако је веровати подацима НАЛЕД-а, проценат сиве економије у Србији износи око 30 одсто. Ако је наш БДП на нивоу од 36 до 40 милијарди евра, да ли то значи да је у сивој зони сваке године најмање 12 милијарди евра? Ако желимо да направимо искораке и да стабилизујемо читав финансијски и привредни систем, мислим да су ово подаци који су више него алармантни и траже нашу реакцију – нагласио је Радисављевић.
Проблем прања новца је светски феномен коме све озбиљне земље одговорно приступају, истакао је тужилац и на крају навео још један забрињавајући податак – да се између три и пет процената укупног бруто друштвеног производа налази у сивој зони, што значи да се сваке године у свету у процесу прања нађе више од хиљаду и по милијарди евра.
Предмети прања новца – приоритет за све судове
Врховни касациони суд издао је упутство свим судовима да се предмети прања новца сматрају приоритетним у решавању. Према Закону о спречавању прања новца, ВКС има обавезу да доставља статистичке податке и извештаје у вези с предметима прања новца и оним кривичним делима којима је стечена незаконита имовинска корист.
– ВКС не може да препоручује санкције које се изричу за прање новца, али на основу препорука ЕУ и конвенција – прање новца које има везе с организованим криминалом, корупцијом, корупцијом јавних и државних службеника, мора да буде третирано тако да казне буду примерене тежини друштвене опасности тог кривичног дела – рекла је судија ВКС Радмила Драгичевић Дичић, која је на саветовању судија у Врњачкој Бањи водила округли сто о борби против прања новца.
Аутор: Александра Петровић, Политика.рс
