Све су прилике да је за Балкан припремљено неколико сценарија, препуних безбедносних претњи. Циљеви су скривени, а у тој функцији су неконзистентне изјаве и потези политичких лидера, како позиције тако и опозиције. Медији су потпуно инструментализовани. Дизајнирају се чланци у којима се о политичким противницима говори на неодмерен, погрдан начин. Опоненти се без икаквих доказа разапињу на стуб срама. Истина постаје лаж, а лаж се представља као једина истина. У употреби је прастара метода специјалног рата, која још од библијских времена даје резултат.
Док је Мојсије освајао Ханан победе је постизао захваљујући инсајдерима и информацијама које је добијао. Александар Македонски био је савршен у коришћењу ове методе. Она се навелико данас користи против Срба. Срби су одређени за губитнике, Србији не допуштају да постане битан фактор јер су Срби „мали Руси“, што је неопростиво. Стога се против Србије у циљу њене дисолуције воде дубинске обавештајне операције. Војводина, Рашка област и југ Србије су на највећем удару. За неоконе је операција Србија постала приоритет.
Поменуту операцију спроводе корпоративне обавештајне службе, њихови агенти су активни као пословни људи који нуде инвестиције, али у операцију су укључене и Западне владе. Оне контролишу медије у Србији, не само оне који слове као опозициони и прозападни, већ и друге, наводно патриотске дневне листове, електронске медије и портале. Анализа текстова, њихових наслова, садржаја и дизајна било ког Петраусовог медија или оног у којем већински удео има Шпигл, указује да су мајсторски избалансирани. У њима се Вучић дозирано критикује, али је то представа за масе, превара. Опозиција се напада пласирањем безвредних, личних информација. Ствара се привид да је Вучић патриота који је испословао руске мигове за Србију. Наводни патриотски медији раде врло опасну ствар – призивају НАТО да овлада Балканом због руске претње и да што пре уђе у Босну и Херцеговину, Војводину, Рашку и Црну Гору. Помпа о оружју које је Вучић добио од Руса може пре у Србију да доведе НАТО него мигове који су још у Русији.
Хрватска показује свој наводни страх од руског оружја у суседству, као што то раде и балтичке земље, а Вучић је споразум са НАТО верификовао у мери од 90%. Колики је БДП у Србији, али на основу показатеља из реалног сектора, велика је тајна. Непознаница је и чијим новцем се гради Београд на води.
Вучић је у страху да ће изгубити изборе. Молио је Столтенберга да смири Тачија у погледу формирања војске Косова док не прођу избори. Заузврат је обећао две ствари: признање Косова и да никада неће легализовати статус руске хуманитарне базе у Нишу. Уплашивши се изборног пораза, а чему би формирање војске Косова могло допринети, Вучић се чак сетио Резолуције УН 1244. Од када се Вучић почео „бринути“ за Републику Српску, на председника Српске Милорада Додика почели су напади са свих страна. Додик је изложен невиђеном удару, прети му се оптужницом за криминал, налази се на америчкој „црној листи“, а у основи су га осудили за вербални деликт. Сарајево је добило сигнал да је Вучић њихов, односно на линији Запада, и да му не праве проблеме.
Вучићев састанак са Меркеловом протекао је у знаку разговора о Косову, до којег је Немачкој стало много више него до Србије. Немачка води главну реч кад је Косово у питању, док је Британцима то право дато у Македонији и БиХ. Балкан је поново „буре барута“. Даљи развој ситуације зависи од сценарија који буде изабран. Балкан је, у суштини, експеримент.
Шта рећи о изборима у Србији? Све је представа за народ. Уочљива је матрица из ријалити програма – на начин близак естради опозиција је изабрала своје кандидате за председника Србије. Наредбодавац је наложио да се на изборима појави више опозиционих кандидата од којих већина нема апсолутно никаквих изгледа за други круг. Тако је Вучићу пут за председнички мандат прокрчен, јер његов пораз не жели ни Сорош, ни Трилатерала ни НАТО. Уосталом, зашто би? Наравно, Вучић није упознат са целом причом.
Павел Богданов, Фонд стратешке културе
Djokara i Prilepak – Beli (samo jako)
https://www.youtube.com/watch?v=13nEtNlXk4U
Nekoliko izvadaka iz teksta komentara ispod članka ” Да ли ми Срби уопште имамо своју државу?
24. јануара 2017. . . ”
Prvi
Savremeni izborni sistem nudi kontinuitet postojećeg ili još goreg stanja u svakom pogledu.Danas su životni uslovi dosta teški skoro na čitavoj Planeti. U tako teškim uslovima možemo li imati bilo kakvu nadu da će naš izbor nekog puta osigurati bolje sutra. Nadu treba imati, a ono što stoji na putu ostvarenja nade treba mijenjati.Ništa nije vječito.
S obzirom da je upravljanje državom po principu „Demokratije“ tj. demokratije među političkim strankama , nametnut i opšteprihvaćen sistem, vrlo je teško da se takav sistem zamjeni sa nekim novim pozitivnim sistemom. Ne treba pomišljati na kraljevine,carevine itd ,bez obzira na pozitivna dostignuća u svoja doba, jer danas su drugi uslovi, drugačije potrebe. Treba osmisliti sistem koji bi odgovarao današnjim uslovima,možda sistem sa jakim ovlaštenjima predsjednika države,sa malim brojem delegata koji čine višedomnu skupštinu savjetodavnog karaktera oko predsjednika države. Jer,uloga predsjednika države i uloga skupštine (Parlament = Govornica) kakvi su danas – dovedeni su do apsurda.. do besmisla
Drugi
Raskrsnice na putu jednog Naroda teško su uočljive kada se do njih stigne. Raskršća se vide mnogo kasnije kada više povratka do raskršća nema .Samo pojedinci blagovremeno vide raskrsnice i pravi put kojim bi trebalo ići. U toku postojanja Srba- ono koliko se zna – na njihovom putu bilo je mnogo raskrsnica, nekada su izabrali pravi a nekada pogrešni pravac kretanja
Misli li iko da se treba vratiti na morske obale. Vjerovatno ne, jer na prvi pogled to podrazumjeva ratove Beo Pašaluka protiv odrođenih Srba na čitavoj istočnoj obali Jadrana
To zaista nije rješenje.
Treći
U novonastalim uslovima država koja nosi ime Srbi, ta država bi mogla jedino pregovorima i dogovorom uz obostanu korist dogovornih strana ,ponovo izaći na more i tako progledati na oba oka. Odnarođeni Srbi koji imaju primorje, teško bi pristali na bilo koji dogovor, makar isti bio na obostranu korist – jer to ne dozvoljava mentalni sklop bivših Srba, jednom otpali od Srba, neizmjerno mnogo mrze preostale Srbe, pa su u mržnji doslijedni i po cijenu svoje štete.
Zbog geografskog položaja Hrvatske i Republike Srpske, možda bi moglo doći do razmjene teritorije južno od Neuma do Boke za dio sjeverozapadne R.S.
To je malo vjerovatno, ali bi se o tome moglo misliti. Misliti i raditi,nastojati, od sada pa do
ostvarenja ili do vječnosti.Normalno treba imati na umu stav i buduće stanja stanovništva na razmijenjenim oblastima, u pitanju su osnovni principi egzstencije pojedinca, to se mora uzeti u obzir. Ljudi iz tog dijela stanovništva bi trebali biti dobro ubijeđeni da se žrtvuju za opšte dobro.Treba im omogućiti izbor, ostanak kao građana nove države ili preseljenje u svoj nacionalni državni entitet uz vrlo bogato materijalno obeštećenje za napuštenu imovinu.
Možda bi dogovor bio moguć sa nesrbima , sa Albancima. To je narod vrlo
žilavog i tvrdog karaktera. Iako je taj narod u prošlosti dosta izmiješan sa Srbima,
preovladao je i danas traje opšti mentalitet originalnih Albanaca, te su danas svi ne samo Albanci, već velikoalbanci . Danas imaju najbolje i nekad najpogodnije srpske zemlje.
A kako su se Albanci našli na Srpskim zemljama na kojima danas homogeno žive.
Djordje Manijakos oko 1043 god, u sastavu svoje vojske , kao pomoćne i korisne dijelove svoje vojske , imao je nekoliko desetina hiljada Albanaca muslimana ( Ranije ugroženih od drugih konfesija, sa istočnih strana Kavkaza gdje i danas postoje ostaci grada Albani ,odakle su prevedeni na Siciliju i u Južnu Italiju.) Kao pretendent na Vizantiski presto,na čelu jake vojske u kojoj su bili uključeni i Albanci – Manijakos prelazi Jadran na dio današnje južne Albanije, zatim počinje rat sa regularnom vojskom Vizantije.U toku borbi u unutrašnjosti Romejskog carstva biva ubijen. Njegova grčka vojska se predaje regularnoj vojsci Vizantije.Vizantijci odbijaju da prime Albance (Pametno).
Sa vizantijske teritorije Albanci,nemajući brodove na raspolaganju niti bilo koje mogućnosti za povratak na Siciliju, bježe na srpsku teritoriju a srpski vladar Vojislav, dozvolio je tim Albancima da se nasele ispod planine Raban u praktično nenaseljenim pustim predejelima
(Greška sa kobnim ishodom koja se više nikad ne može ispraviti. Jer kroz protok vremena i preko raznih pogodnih uslova,Albanci se množe i homogenizuju na teritorijama tamo gdje im je to bilo moguće. Najpogodnije djelove Srpskih zemalja danas naseljavaju Albanci, a i nadalje osvajaju prostore naseljene samo Srbima – Južna Srbija sve do Niša).
Preostalim srpskim zemljama isto će se dogoditi ako današnji vladari država sa srpskim stanovništvom ,dozvole ulaz afro-azijskih emigranata (Planirana seoba naroda). Pogotovo što neki kratkovidi političari predlažu da se krajevi Srbije koji su ostali bez aktivnog stanovništva Srba zbog odlaska u gradove ili inostranstvo radi zapošljavanja i zarade za život, i zbog negativnog nataliteta, da se ti krajevi nasele emigrantima. Tako bi kroz protok vremena nastala nova „Kosova“ na tlu današnje Srbije. Političari to ne shvataju ili radi svog interesa prodaju budućnost naroda.
S obzirom na današnje mondijalne uslove možda bi Albanci pristali na razuman dogovor
sa današnjom državom Srba. Možda ima uticajnih ljudi u Albanskom društvu koji shvataju
da su od odlaska iz svojih krajeva sa obala Kaspiskog jezera , pa sve do danas korišćeni od strane moćnika za postizanje ciljeva tih moćnika ……………. (Vizantija, Turska, Vatikan, Austrougarska, Njemačka,Velika Britanija, Italija,USA ……..)
Pretpostavljam da Albanci imaju dosta pojedinaca kojima je sve ovo poznato i koji su svjesni da su Albanci i sada zloupotrebljeni i da će se zloupotreba i dalje nastaviti ,već prema potrebama moćnika. Albanci bi mogli mirno opstajati jedino ako su u prijateljskim odnosima sa Srbima te tako imperijalni moćnici nebi imali glavni motiv da ih zloupotrebljavaju za svoje potrebe .
Iako sumnjam u uspješan dogovor i sa Albancima, mislim da treba pokušati. Trebalo bi pokušati razmjenu teritorija, tako da granica izmedju Srba i Albanaca ide od Jadrana ,(RT Rodonit) prema Kosmetu, zatim preko Kosmeta, južno od Dečana, od Crkava Samodreže i Gračanice, zaobilazeći Prištinu) te južno od Kosova polja i spomenika – gdje je bila bitka 1389 god. i južno od svih veoma važnih srpskih svetinja tako da iste ostaju u Srbiji , zatim linijom većinskog albanskog stanovništva u Južnoj Srbiji sve do Makedonije. Kroz Albaniju granica bi trebala ići počev na Kosovu od blizu Junika zatim ravno na rt Rodonit oko 30 km južno od Lješa.
Tako bi Srbi vratili malen izlaz na more od ušća Bojane do rta Rodonit.To bi bio Vaskrs Srba. Jedan od najvažnijih uslova za normalan život i ekonomski razvitak bio bi postignut izlaskom preostale države Srba na more.. Taj san treba sanjati i danju i u toku noći.
Kada biimali taj mali dio obale,tada bi Srbi koristeći svjetsko iskutstvo mogli izgraditi veliku kontejnrsku luku izgraditi saobraćajnice od te luke kroz čitavu Srbiju do Mađarske.Zatim aktivirati na tom malom djeliću obale brodograđevnu industriju.Istovremeno bi trebalo reaktivirati brodograđevnu industriju u Beogradu,
Turizam bi trebao biti okrenut domaćim turistima – ali to bi bili sporedni efekti. Sve to Srbi bi mogli ali pod državom koju vode elite naroda a ne glumci i sitne duše kao što već 100 godina postoji.
Albanci bi dobili zaokruženje teritorija naseljenih Albanskom populacijom na tlu Srbije. Dobili bi veću teritoriju od ustupljene i mnogo ,mnogo povoljnih uslova za svoj daljni prosperitet u svakom pogledu, o čemu nije na meni da govorim. Mislim da Albanci trenutno imaju ljude koji mogu da misle i da shvataju i prošlost i budućnost vrlo temeljito i da imaju u svome karakteru snagu da se žrtvuju za bolje sutra svog naroda. Pitanje je dali to mogu shvatiti albanski političari i imaju li ljude koji sa pozicije albanskih vlasti mogu da pregovaraju i da to sprovode. Što se tiče odricanja od djelića svoje kopnene teritorije i djelića obale , Albanija nebi osjetila nikave negativne posljedice , jer zaista od rta Rodonit do Grčke – to je albanska duga i zaista obala impozantna po svemu i po položaju i po klimi i reljefu i po dužini. Praktično zemaljski raj. U svakom slučaju predložena razmjena teritorije bila bi po efektu efektnija za Albance nego za Srbe ali za Srbe mnogo važna.
Pitanje Albanaca i Srba na ustupljenim teritorijama trebalo bi biti riješeno dogovorom država, ali u što boljem interesu ljudi na zamjenjenom teritoriju. Postupak bi morao obuhvatiti sve dijelove jednog i drugog naroda koji bi ovom razmjenom teritorija ostao van matične države. Onim djelovima naroda koji bi ovakvom akcijom ostao na teritoriji van matičnih država, trebalo bi isplatiti imovinu,po najboljoj cijeni, tako da se taj narod može preseliti u svoju matičnu državu.Imovina bi trebala biti procjenjivana na obje strane od jedne te iste komisije sastavljene od oba naroda obje države. Pored Gračanice i nekih drugih neuralgičnih tačaka,trebalo bi podići visoki zid radi izbjegavanja neugodnih i neželjenih destimulišućih dogadjaja, koje bi činili pojedinci…van državne razumne politike.
U svakom slučaju, država Srba mora da riješi problem Kosmeta, ovako ili onako, inače Srbi će ubrzo nestati. Ne zbog gubitka teritorije , već zbog gubitka istorije i istorijskih srpskih spomenika na Kosmetu. Bez istih – Srbi praktično nebi postojali kao narod , već bi bili utrnuti poniženjima , koja jedan narod radi svog kontinuiteta ne smije dozvoliti.
Izlaskom države Srba na more i rješenjem pitanja Kosmeta na ovaj način bili bi riješeni mnogi problemi koji bi u budućnosti bili uzrok mnogih stradanja svake vrste.