ИЗДАЛИ СУ СВЕ ПА И ПОРОДИЧНУ СРБИЈУ: Размишљања на Велику среду

ИЗДАЛИ СУ СВЕ ПА И ПОРОДИЧНУ СРБИЈУ: Размишљања на Велику среду

5
(3)

ANTE SCRIPTUM

Читаоче, ја не бих волео да се ово што пишем испуни. Ја не бих волео да Александар Вучић и његови следбеници у Скупштини Србије погазе образ ове напаћене земље. Ја не бих волео да сам у праву, и да загазимо у таму без освита. У Бога се надам да ће просветлити и уразумити оне који имају власт, а пре свега председника Србије, јер питање које нам се поставља није политичко, него, пре свега, морално и метафизичко. Зато овај текст пишем као подсећање и опомену.

Понављам: дај Боже да се ово о чему пишем не испуни!

НИЈЕ ТО ГОРДАНА ЧОМИЋ

У Скупштину Србије ушли су противуставни закони о „родној равноправности“ и „забрани дискриминације“, чије последице ће бити кобне у низу области нашег живота: од демографије, преко образовања, до слободе мишљења.(1) Није за њих одговорна Гордана Чомић, наравно. Она је само званични предлагач, чије ангажовање треба да обмане наивне и неупућене. Иза ових закона, као и иза закона о истополним заједницама, који ће такође ући на усвајање у једнопартијску скупштину необољшевичког типа, стоји један једини човек, апсолутни господар Србије, њене прошлости ( споменици Немањи и Стефану Високом су ту да представе као „патриоту“ ), садашњости (све је он направио, својим рукама: од ауто – путева до „Београда на води“ ) и будућности (владаће у наредних триста година, а можда је и бесмртан, па ће владати вечно). Чак и врапци на грани знају да је Скупштина, као и Влада, нека врста његовог „аватара“. А што се политичког хомосексуализма тиче, он се „аутовао“ одавно.

ПРЕ ПЕТ ГОДИНА

У свом шестосатном експозеу 2016, Александар Вучић, будући премијер, најавио је да ће се „нормализација“ ЛГБТ приче, под видом „људских права“, у Србији наставити: “Што се тиче положаја ЛГБТ популације у сарадњи са грађанским удружењима одржано је десет дводневних семинара о понашању полиције према ЛГБТ. Полицијске управе града Београда, Новог Сада, Ниша и Крагујевца одредиле су официре за везу са ЛГБТ популацијом. Побољшана је комуникација и сарадња са том популацијом и организацијама цивилног друштва које надгледају заштиту и остваривање права особа другачије сексуалне оријентације и надам се да сви својим ставом доприносимо да око тога не правимо велико политичко питање, ВЕЋ И ДА ЈЕ ТО ЈЕДНО ОД ЉУДСКИХ ПРАВА КОЈЕ ПРИПАДА СВАКОМ ПОЈЕДИНЦУ, СВАКОМ ЧОВЕКУ И НАШ ПОСАО ЈЕ ДА ТО ПОШТУЈЕМО.“ (подвукао В. Д.)(2)

То је та прича – „људска права &амп; демократија“. Увек то, само то, једино то: у Србији, полугладној и бедној, сви се боре само за „људска права &амп; демократију“. Наравно. И не треба, рече он ( Он? ), правити буку око тога. Све треба „нормализовати“.

ВАШИНГТОНСКИ СПОРАЗУМ

Председник Србије се, Вашингтонским споразумом 2020, определио да буде не само у Србији, него и међународно, „геј френдли“ оријентисан. У члану 13 Вашингтонског споразума се наводи: „Обе стране ће радити на томе да у 69 земаља у којима је хомосексуалност кажњива дође до њене декриминализације.” Дејан Мировић о томе каже:“Овај члан је, по свему судећи, уметнут у Вашингтонски споразум на иницијативу америчког дипломате Ричарда Гренела. Он се јавно декларише као припадник ЛГБТ заједнице. У биографији истиче да је био први геј портпарол кандидата на председничким изборима 2012 (Метјуа Ромнија) и да живи са партнером Метјуом Лашијем. Гренел је у септембру 2019, као амбасадор у Берлину, најавио на Твитеру да ће се залагати за глобалну прихваћеност ЛГБТ вредности. У томе га је подржао и његов председник Трамп. Члан 13 Вашингтонског споразума се не односи на унутрашњи српски правни систем. Србија не прогони припаднике ЛГБТ заједнице. Напротив, она је у региону један од лидера по броју парада ЛГБТ заједнице. Након Вучићевог доласка на власт 2012, оне се редовно одржавају у Београду. Године 2018. одржане су чак две ЛБГТ параде. Декларисани припадник ЛГБТ заједнице и предводник ових парада Ана Брнабић је у два мандата бирана за премијера Владе Републике Србије (2016–2020, 2020–). Вучић је честитао њој и њеној партнерки у фебруару 2019. када су „добиле дете”. У том смислу, одредбе из члана 13 Вашингтонског споразума се формално и фактички могу односити само на спољну политику Србије. Србија би, према члану 13 Вашингтонског споразума, требало да утиче на Иран, Саудијску Арабију, Јемен, УАЕ, Судан, Узбекистан, Мјанамар, Туркменистан, Того, Брунеје, Египат, Мароко, Тунис, као и на друге државе, да прихвате ЛГБТ вредности на начин како их тумачи Ричард Гренел и његов шеф Трамп.

Како ће се то одвијати у пракси, није јасно. Да ли ће српски амбасадори у претходно наведеним земљама улагати протесне ноте? Или се ради само о српском придруживању идеолошком америчком блоку, који осим политичких и економских санкција сувереним и несагласним државама врши и агресивну глобалну пропаганду ЛГБТ вредности? На листи земаља које криминализују ЛГБТ заједницу се, према британском сервису ББЦ, налази и једина европска држава, Русија. Она је годинама на удару западних држава покровитеља ЛГБТ вредности, због забране хомосексуалне пропаганде међу малолетницима.“(3) Јасно је шта је потписано: мора се ићи до краја. И у Србији, и у свету. И то је наставак Вучићевог „аутовања“. „Људска права&амп;демократија“. Само то. Увек то. То, па то. И баш то. И, како он ( Он?) рече 2016, не треба правити буку око „нормализације“ политичког хомосексуализма.

ЗАШТО?

Србија није слободна земља. Она је под окупацијом духа неолибералног капитализма последње, терминалне фазе. Тај и такав капитализам пропагира политички хомосексуализам из низа разлога, од приче о „златној милијарди“ до стварања бесловесне масе потрошача који немају идентитет. Наравно, битна је и смрт породице, последњег уточишта малог човека пред лицем глобалног зла. Познати италијански философ млађег поколења, Дијего Фузаро, објашњава шта је смисао политичког хомосексуализма у свету:“Баш као што на економској страни либерализам тежи да сруши државна политичка ограничења, тако и са сексуалне стране он има за циљ растварање концепта природне границе, растварање идеје о природи која није у потпуности разрешена у друштву и историји. Неолиберални мит о транснационалном се огледа и у сфери сексуалности, у сталном медијском хваљењу трансродне особе, оне која је прешла сваку меру и сваку природну границу, сваки остатак историјске традиције.“(2) Реч је, по њему, о „сексуалном лакрдијаштву“. То лакрдијаштво сад постаје закон у земљи Светог Саве и Светог кнеза Лазара.

Али, игра жмурке је завршена. У Скупштини Србије су противуставни закони чији је циљ коначно уништење породичних вредности, али и потпуно порицање хришћанских основа српског заветног постојања. Они који мисле другачије имају потпуно право на своје мишљење (плаћено или неплаћено), али не могу више да се крију у сенци Немањиног споменика и под скутима деспота Стефана, који је Београд посветио Мајци Божјој.

НА ДАНАШЊИ ДАН

На данашњи дан, апостол Јуда је, за тридесет сребрњака, издао Учитеља и Бога. Јуда је почео као социјални реформатор (сматрао је да ће боље од Христа делити милостињу ), постао среброљубац и лицемер ( веровао да ће узети паре за издају, али да ће се Христос „извући“), и, пољупцем Га предавши, окончао онако како пише у Светом Писму.

Издаја хришћанских и породичних вредности, на помолу у нас, спада у оне врсте одрицања од Бога и себе које имају колективну тежину. По речи Светог Пајсија Атонског – кад човек чини грех, последице падају на њега и најближе окружење; кад држава озакони грех, последице падају на сав народ.

О томе је руски философ Александар Зиновјев својевремено записао:„Постоји свесна и несвесна издаја, намерна и ненамерна. У свакој сложеној и великој издаји у којој учествују многи људи и која се састоји из многих поступака у дужем временском интервалу, могу се приметити како свесност и намерност, тако и несвесност и ненамерност, и то у различитој мери и у различитим комбинацијама. То отежава оцену појаве у целини, поготово ако нема довољно строгих критеријума с тим у вези, нити жеље да се појава објективно схвати. Већина издаја спада у појаве те врсте. Оне се најчешће не оцењују као издаја, не кажњавају се или се слабо кажњавају, не муче савест издајника./…/Издаја људи са врха и оних најутицајнијих често се не оцењује и не кажњава као таква“. Зато не треба заборављати да постоји казна Божја. А она се састоји у томе да се Господ повлачи и пушта људе да жању оно што су са непријатељем Његовим сејали. Остало нам је само покајање и неодустајна борба за породичну Србију.

ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ

Упутнице ( 28.4.2021. године )

1. https://ifamnews.com/sr/anitustavni-zakoni-stigli-u-
skupshtinu/
2. Александар Вучић, Србија 2020, Недељни Експрес,
додатак 12. августа 2016, стр. XXI

3. http://www.pecat.co.rs/2021/04/dr-dejan-mirovic-clan-15-
2-deo/
4. http://www.pecat.co.rs/2019/09/uspeh/

Извор: srbin.info

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Вучић укинуо порез богатим KОЦKАРНИЦАМА KЛАДИОНИЦАМА И KАЗИНИМА а народ плаћа и кокошињце

Вучић укинуо порез богатим KОЦKАРНИЦАМА KЛАДИОНИЦАМА И KАЗИНИМА а народ плаћа и кокошињце

5 (12) СKАНДАЛОЗНЕ ИЗМЕНЕ ЗАKОНА О ПОРЕЗУ НА ДОХОДАK ГРАЂАНА ОД СВИХ ИГАРА НА СРЕЋУ …

Путуј игумане на тај лажни европски пут и не враћај се више, око суверене територије се не преговора ИДИОТЕ!

Путуј игумане на тај лажни европски пут и не враћај се више, око суверене територије се не преговора ИДИОТЕ!

5 (2) „Пуноправно чланство Србије у ЕУ, уз компромисно решење о питању Kосова и Метохије, …

Leave a Review

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend