fbpx
фото: Depositphotos

Изгубљена сезона за пчеларе у Србији: „Пустите нас, имамо још пар дана, иначе ће последице бити несагледиве“

5
(8)

Због забране кретања, велики део пчелара у Србији не може да обиђе своје пчелињаке у кључном месецу за пчеларство.

Последице би могле да буду несагледиве – и за пчеларе, али и за воћаре.

Чедомир Младеновић из Врања пчеларством се бави већ 35 година, али овог пролећа први пут не може да оде до свог пчелињака, јер има 73 године и због епидемије корона вируса забрањено му је кретање. То би његовом послу могло да нанесе несагледиве штете.

„Имам преко сто кошница, последњи пут сам их обишао пре месец и више дана, тако да уопште не знам каква је ситуација у пчелињаку. Ово први пут доживљавам“, прича Чедомир за Дојче веле (ДW).

У његовом локалном друштву пчелара, чак две трећине њих су у истој ситуацији, а у Савезу пчеларских организација Србије (СПОС) кажу да старији од 65 чине једну трећину њиховог чланства. Неки од њих већ су остали без својих кошница.

„У околини Крагујевца је било крађе кошница. Сад ми јављају да је било и у околни Врања. Лопови су такозвани пчелари који се баве лоповлуком, они знају да старији пчелар не сме да иде у пчелињак, дође, одабере најбоља друштва, отера, нико га не види“, прича за ДW потпредседник СПОС-а Радивој Стојановић.

Несагледиве штете у најави

Међутим, и за оне којима пчелињаци нису украдени, листа проблема је подужа. Наиме, пчеларима је ово најзначајнији део године када имају највише посла. Од тога колико су добро припремили кошнице у марту и априлу, зависи им цела сезона, пише ДW.

„Тада мора да се погледа свака кошница, свако пчелиње друштво“, објашњава потпредседник СПОС-а Радивој Стојановић. „Неке током зиме страдају зато што нису могле да дохвате мед, неке зато што су биле болесне, нису издржале температуре или неки други проблем се јавио.“

Све то, пчелар може да види тек на пролеће кад крене цветање, па пчеле почну да излећу. Оне кошнице из којих пчеле не излећу су у проблему и пчелар мора да их затвори. „Иначе ће из других кошница доћи пчеле доћи и одатле довлачити храну. Ако је тај мед заражен, оне ће тако с медом пренети и болести и заразе у ту другу кошницу. А онда епидемијски то може да се пренесе и на друге пчелињаке“, објашњава Стојановић.

Пчелари сада морају да спрече и ројење пчела, додаје професор пчеларства на Пољопривредном факултету у Београду Мића Младеновић. „И јака друштва која су без контроле пчелара могу да се изроје, па напусте кошницу, и тако да кошнице остану празне“, објашњава професор Младеновић.

На крају, март је месец и када пчелама понестаје хране која им је неопходна како би произвеле младо легло и неговале летње пчеле које ће бити спремне за пашу. „У воћној паши, кад цвета јабука, трешња, тад пчеле доносе доста нектара и полена и онда матица кад осети да има велики унос хране споља, она крене да полаже велики број јаја. Те пчеле се за 21 дан излегну и буду спремне за багремову пашу, који је у Србији најважнија“, објашњава Стојановић.

Ако пропусте да их прихране и припреме за ту најважнију пашу, пропустиће и сезону. „Значи неће бити ништа за пчелара, али сад је питање и да ли ће донети потребну количину хране која њима потребна за биолошки опстанак“, забринут је потпредседник СПОС-а

Међутим, ако пчелари не буду на терену, штету ће осетити и воћари, подсећају наши саговорници. „Сваки трећи залогај нам је захваљујући пчели. Пчелари ту имају најмање користи, највише има пољопривреда, повртарство, воћарство“, каже Чедомир Младеновић.

Ако пчела добро опраши неку воћку, принос може да се увећа од 30 до чак 80 одсто. „Тако да ће се изостанак опрашивања сигурно одразити, не само на количину, него и на квалитет плодова, јер је утврђено да пчела повећава количину уља код сунцокрета за трећину, на пример. Код воћа ће се смањити количине органских материја, посебно шећера“, објашњава професор пчеларства.

Колико су воћари већ сада забринути, најбоље сведочи то што су пчеларима спремни да плате опрашивање и 15-16 евра по кошници, а цена је до сада била 8-12 евра, додаје професор. „Посебно кад су добро припремили воћњаке и уништили спонтане опрашиваче као што су дивље осе, лептири и слично. Тако да им је сада због недостатка тих спонтаних опрашивача, медоносна пчела најпотребнија“, прича Младеновић.

Нужна брза решења

У Србији се годишње произведе од 6.000 до 10.000 тона меда, извезе око 2.000 тона и оствари девизни прилив од око 15 милиона евра. Колики ће губитак бити кад се после короне црта подвуче, пчелари још увек не могу да израчунају, јер не знају чак ни у каквом су им стању кошнице.

„То ћемо моћи да знамо тек кад прође прва јача паша, значи багремова, тамо негде половином или крајем маја“, каже Стојановић.

Колико год да је – за Чедомира је превише, јер то је приход који му, каже, „омогућава да живи мало скромније“. „Схватам ја да вирус није наиван, разумемо сви да треба да се чувамо, али не знам кога бих ја угрозио ако седнем у кола и одем на пчелињак. Села су нам ионако напуштена, на километар има по човек, и не разумем зашто нас не пусте да уз строге мере идемо. Не знам зашто то неразумевање“, очајан је Чедомир.

Ни у СПОС-у не разумеју зашто министарство није прихватило чак ни предлог да се старијим пчеларима допусти да искористе макар полицијски час. „Ми све разумемо и полазимо увек од тога да је најважније здравље људи. Па и наш председник је заражен, ми од тога крећемо и не идемо на то да све мора да нам се омогући, али ето барем да успемо да обиђемо пчелињаке“, апелује Радивој Стојановић поново.

Објашњење из Министарства пољопривреде није добио ни ДW.

У међувремену, пчелари би могли да активирају млађе чланове породице да им помогну, каже професор Младеновић. За старог пчелара из Врања ни то није опција.

„Џаба кад ја немам никога да обиђе. Син је завршио факултет, има друге обавезе, а млади пчелари имају 20-30 кошница, још су неуки да уђу у пчелињак од 100 кошница и плаше се“, прича Чедомир Младеновић.

„Имамо још пар дана. Ако нас пусте, може и даље нешто може да се постигне. Ако прође још недељу дана, после ће све бити касно“, закључује он.

Новости.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Алексић: У Србији најгори резултати у борби против вируса на Балкану, крива је власт, не грађани

4.2 (5) Потпредседник Народне странке и народни посланик Мирослав Алексић изјавио је данас да су …

УПРKОС „ЗАТВОРУ“ Србија у региону води по броју умрлих и оболелих од корона вируса

5 (4) Државе широм света и Европе на различите начине боре се против пошасти коронавируса …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *