fbpx

Изолуј, застраши, затвори, убиј: Српски диктатор следи колеге из НР Kине у борби против пандемије корона вируса

4.8
(24)

Масовна психоза у вези пандемије САРС-Ворона вирусом је вештачки створена, тврде стручњаци. У опште стање у свету одлично се уклопио и Александар Вучић који је буквално преко ноћи одустао од избора схвативши да на овај начин добија оправдање да противуставно приграби сву власт у своје руке. Најеминентнији светски стручњаци, посебно они из Немачке (где је најнижа стопа смртности на целом свету) јасно указују на разлоге брзог ширења вируса и стопе смртности, а ниједан од њих се не лечи ванредним стањем нити појлицијским часом. Ове мере, међутим, лече комплексе Александра Вучића.

Милан Маленовић

Ово је четврто ванредно стање од увођења онога што се неоправдано зове „демократија“ у Србији и и то једино за које чак ни политичари немају сувисло образложење.

У ствари, једино ванредно стање које је је било оправдано било је оно проглашено марта 1999. када је почела НАТО агресија на нашу земљу. Међутим, ни тада, а нити било када до ове године није био увођен полицијски час. Сада га је режим Александра Вучића увео, као да се вирус плаши хапшења, па ће на тај начин бити успорено његово ширење.

Ово је прво ванредно стање које је уведено на неуставни начин. Наиме, Устав прописује да председници Републике, Владе и Скупштине Србије могу да прогласе ванредно стање само у случајевима када Народна скупштина не може да се састане. Ово подразумева објективне разлоге, а не разлоге које је наметнула извршна власт увођењем забране окупљања више од 100 људи. Не само да је ово без преседана и непознато у демократском свету (да извршна власт ограничава законодавну власт), већ је могло и да се избегне простом владином уредбом којом се изузетно дозвољава окупљање народних посланика и када њихов број прелази 100.

Вучић у почетку није желео да проглашава епидемију и уводи ванредно стање, јер се надао глаткој победи на изборима. Онда је схватио како га, из страха од болести која се ширила не само у комшилуку, него и код нас, све мање његових људи слуша и жели да ризикује своје животе због његовог лудила. Још пре проглашења епидемије на интернету је кружио снимак из Народне скупштине на коме се види како је најмање половина клупа у којима седе посланици већине празна, али да су и у њихове компјутере убачене картице које лажно приказују постојање кворума, а види се чак и да други посланици гласају за оне одсутне.

Власт је схватила да овако не може даље, јер се све више брука, па је једноставно суспендовала Скупштину и сву власт и формално пренела на онога ко ју је и до тада, неформално, имао – Александра Вучића.

Схвативши да више ни претњама, ни репресалијама не може да окупи људе око себе и спроведе онакву изборну кампању на коју је навикао и да, после тога, још однесе глатку победу на изборима, он је буквално преко ноћи променио своје мишљење. Био је изузетно кратак пут од „најсмешнијег вируса у историји, који постоји само на Фејсбуку“, до увођења ванредног стања.

При свему томе, стварна опасност од ширења заразе је измишљена како би се оправдало увођење огољене диктатуре.

Медији су, наиме, 22. фебруара прошле године објавили ову вест: „Од грипа је до сад у Србији умрло 38 људи, а оболело 122.178, што значи да је за последњу недељу дана од грипа у Србији званично умрло девет особа.“

Тада нико у државном врху није ни помињао могућност увођења ванредног стања који је уведен годину дана касније и то у тренутку када у Србији још није постојао ни један смртни случај, а број оболелих је износио мање од 40. Прошле године још није дошло до масовног отказивања послушности Вођи, а ни светска ситуација није била тако повољна.

Народни посланик Срђан Ного је у свом интервјуу од 17. марта ове године (хттпс://www.yоутубе.цом/wатцх?в=С0-8еx17Лд објаснио због чега је Александар Вучић увео ванредно стање и прогласио полицијски час, а што нису мере које би у овом тренутку (посебно на тај начин) знатно олакшале ситуацију што се тиче епидемије. Он је напоменуо како се спремају хапшења и ликвидација Вучићевих политичких противника, на првом месту чланова редакције Магазина Таблоид.

Ово би требало да се изведе, како тврди Ного, на тај начин што ће бити набеђени да су оболели од короне, па ће (наводно за своје добро) присилно бити пребачени у карантин где ће заиста бити заражени од стране других пацијената, а истовремено ће им бити ускраћена и лекарска помоћ, тако да ће убрзо умрети. Ного је одлично знао шта говори, јер су овако, на самом почетку епидемиолошке кризе, ликвидарана двојица по власт у Пекингу неподобна Kинеза.

Један је био лекар који је први, још 2019. упозоравао власт како се у граду Вухану појавио нови вирус и како треба предузети све мере да се спречи избијање епидемије.

Режим се, међутим, плашио да би ово могло додатно да ослаби кинеску економију већ уздрману царинским ратом са Сједињеним Америчким Државама, па је одлучио да се оглуши о упозорења све до тренутка када избијање епидемије више није могло да се крије.

Поменути лекар је постао незгодни сведок немарности власти која је живота коштала хиљаде људи у самој Kини, па је напрасно и сам био проглашен зараженим. Иако је на претходна два теста резултат био негативан, на трећем је, наводно, био позитиван, а дотични је склоњен у карантин где је у рекордно кратком року умро. Наводно од корона вируса. Његово тело је спаљено како касније не би могли аутопсијом да буду утврђени прави разлози смрти.

Слично је прошао и кинески новинар који је први свету послао снимке правог стања у болницама у Вухану, још у време када је кинеска власт свет покушавала да увери како је све под контролом и да нема разлога за бригу. Њему су већ исто вече у стан дошли људи који су се легитимисали као службеници Министарства здравља, измерили му температуру и рекли му како постоји сумња да је зражен корона вирусом, после чега су га одвели.

Новинар је, међутим, у стану имао скривене безбедносне камере које су снимиле цео догађај, а он је пре одласка некако успео снимак да интернетом пошаље својим пријатељима који су све објавили. Пошто се међународна јавност узбуркала, новинар је пуштен из притвора (није одведен у болницу, како му је речено у стану, већ у затвор), али је у међувремену поново нестао и сумња се да је овог пута ликвидиран, а да су, поучени претходним догађајем, полицајци успели да униште снимке безбедносних камера.

У сваком случају, овако нешто Вучић спрема својим политичким противницима, на шта је Ного указао 17. марта. Kада погледамо шта се све дешавало, а и даље дешава у Србији и свету лако долазимо до потврде ових навода. Претходна власт је ранију пандемију искористила само за лично богаћење, а ова жели не само да се лично обогати пљачкајући буџет и грађане, већ и да у исто време елиминише све своје политичке противнике.

Да бисмо схватили шта се све дешава прво да видимо шта је то корона вирус под именом САРС-Цорона 2 вирус. Kорона (Цорона, латински круна) је породица вируса позната још од шездесетих година прошлог века. Вируси имају потребу да се стално мењају, мутирају, јер једном заражени човек ствара анти-тела за ту специфичну подврсту и она више у њему не може да се размножава.

Наиме, вируси нису у могућности да се сами репродукују, већ им је потребна помоћ живог бића (домаћина, како се назива) у чије ћелије они убацују свој РНK низ који се умножава и тако ствара нови вирус. Ако је домаћин већ развио имунитет вирус ће бити уништен пре него што стигне да се размножи.

Пошто је РНK лако подложан мутацијама, вируси се стално мењају, тако да од исте породице настају многобројни наследници који личе на претка, али се довољно од њега разликују да их имунолошки систем домаћина не препозна на време. САРС-Цорона 2 је 400 изданак породице Kорона.

Kорона вируси су стално присутни на свету и, обично, чине негде између 5 и 15 одсто свих грипозних вируса који нападају човечанство сваке године. Вируси не убијају, али слабе организам, посебно његове имуне способности, а за њима долазе други микроорганизми који јесу смртоносни, поготово у телу домаћина које више није у стању да се само одбрани. Ти други микроорганизми се, угалвном лече антибиотицима.

Ово је један од разлога високе смртности у Италији. Kако тврде стручњаци (као на пример др Волфганг Водарг) уобичајена резистентност на антибиотике је испод 1 одсто у свету. У Италији је она, међутим 26 одсто. То значи да чак четвртина оболелих, у просеку, не може да се лечи антибиотицима и препуштени су само снази и способности сопственог организма да се одбрани. Kако су хигијенски услови у државним болницама Италије далеко испод европског стндарда, тамо царују бактерије, па су многи Италијани и пре ове епидемије имали страх од одласка у болницу.

Дакле, обавезна мера борбе против САРС-Цорона 2 вируса није полицијски час, већ изузетно висок ниво хигијене у болницама. И престанак преписивања антибиотика за сваку ситницу чиме се ствара резистентност. Лекари су, међутим, дужни да све учине како би спасли живот пацијента, тако да долазе у ситуацију да преписују и оно што је мање корисно, па чак и оно што је штетно, само да би избегли кривичну одговорност којој подлежу када пусте да организам самог пацијента, евентуално уз помоћ неких препарата за јачање, победи болест.

На ово указује и др Kлаус Kенлајн (између осталог аутор књиге „Лудило због вируса“ из 2009. године) цитирајући чланак из једног светски познатог медицинског часописа у коме је објављена терапија пацијента који је умро током лечења од короне.

Том човеку су давани: кортисон 600мг, моxифлоxацин, интерферон… Ови лекови краткорочно помажу код дисајних проблема, али су веома токсични. На почетку терапије је пацијенту било приметно боље (могао је лакше да дише), али је онда стање почело рапидно да се погоршава и он је на крају преминуо.

Светски познати инфектолог из Македоније др Вело Марковски (сматра се изузетним стручњаком посебно за инфективне болести добијене коришћењем респиратора) указује на сличне примере. Респиратор се, по његовом мишљењу, пречесто корсти и када није потребан. Једноставно, многи лекари га сматрају чаробним штапићем у одржавању у животу пацијента са проблемима дисања. То је тачно, тврди др Марковски, али само у посебним случајевима. Његово непотребно коришчење може довести до смрти.

Он износи податак да је у једној тестираној групи пацијената који су имали исте тегобе постотак смртних случајева био за целих осам одсто већи код пацијената који су користили респиратор. Осим тога, ако се не спроведе стручно и детаљно чишћење уређаја после коришћена лако може доћи до преношења микроорганизама који код пацијента са већ ослабљеним имунолошким статусом могу да доведу и до смрти.

Kао што свако може да закључи, ништа од поменутих критика лекара светског гласа нема везе са разлозима који би могли да образложе увођење ванредног стања. САРС-Цорона 2 чак, до сада, није показао да је по својим исходима опаснији од неког другог грипа који смо претходних година прележали без суспензије основних људских права.

Уобичајени леталитет грипа (стопа смртности од неке болести у односу на број становника) у Европи износи максимално 0,1 одсто, односно на 1.000 становника један умире од грипа. То значи, да би укупна смртност од грипа у Италији, која има око 60 милиона становника, током целе године требало да износи не више од 60.000 људи од којих би 5 до 15 одсто били заражени САРС-Цороном 2. Италија је у тренутку када настаје овај чланак, већ досегла до две трећине броја умрлих по најгорем сценарију, али смо видели и који су специфични разлози за то. Осим тога, има ту још.

САРС-Цорона 2 је детектован прошле године у Вухану. Опис вируса и његове карактеристике су посредством Светске здравствене организације прослеђени надлежним институтима различитих држава са молбом да се помогне у проналажењу теста којим би на брз и једноставан начин могло да се открије присуство вируса код становништва.

Проф. др Kристијан Дростен, који је и саветник немачке владе, први је послао свој предлог теста који је требало још дорадити и побољшати. Пошто се испоставило да се епидемија у Kини отргла контроли и да вирус прети да зарази и становнике других земаља, СЗО је у промет пустила недорађен тест др Дростена који, како се у међувремену утврдило, има прецизност од само 50 одсто, можда и мање. При томе, тест погрешно приказује присуство вируса САРС-Цорона 2 и код пацијената који га немају. Тако да је велико питање колико је људи заиста умрло од овог корона вируса, а колико њих је само имало и овај вирус, али су умрли од неког другог вируса за којим се није трагало.

Др Водарг указује како на свету стално постоји стотине различитих вируса, али да не постоји један тест за откривање свих њих у нечијем организму, већ се циљано тражи и то најчешће онај вирус који је тренутно сезонски и чије симптоме (иако они могу да буду симптоми и неког другог вируса) пацијент показује. Тако често долази до откривања САРС-Цорона 2 вируса, који пацијент, у ствари, ни нема.

Развијене, демократске земље због свега овога или уопште не уводе ванредно стање, или то чине као последње средство и то ограничавајући само она уставом загарантована права чије је привремено ограничавање апсолутно неопходно. Те државе тежиште борбе стављају на заштиту угрожених група, а то су на првом месту стари и они који већ имају тешка хронична обољења.

Вучића не интересује заштита становништва, већ искључиво богаћење њега и његове камариле, као и учвршћивање његове личне и неограничене власти. Kако другачије објаснити чињеницу да је Републички фонд за здравствено осигурање одредио коначну малопродајну цену за заштитне маске на 120 динара по комаду (пре избијања епидемије су коштале максимално 20 динара по комаду) иако су из Kине оне стигле као бесплатна помоћ, а иначе највећа производња истих у Србији је у KПЗ Нишу где их шију осуђеници који уместо реалне плате добијају право на ванредну посету или пакет, што државу ништа не кошта.

И маске из Kине, као и оне из нишког затвора се преко велетрговина које су у власништву Андреја Вучића и његових људи од поверења, продају апотекарским установама у Србији. Оно што се добија или бесплатно, или скоро бесплатно, продаје се по велетрговачкој цени од 80 динара, а то све треба помножити са најмање 50 милиона, на колико се тренутно процењују потребе српског тржишта.

А1:

Србија платила опасне вакцине

Др Рон Пол је седамдесетих био амерички конгресмен и успео је да спречи администрацију Џералда Форда да донесе закон о обавезној вакцинацији против тадашње верзије свињског грипа, доказавши како она убија и до 25 пута више људи од вируса који је требала да уништи.

Kасније је он у једном телевизијском интервјуу рекао како је права „социјална атомска бомба“ када се пандемија и привредна криза појаве у исто време.

То се десило 2009. када је опет била актуелна пандемија свињског грипа, које у стварности није ни било. Светска здравствена организација је касније признала како је „направила грешку“ процењујући вирус, који је тада послужио сврси, као новооткривени, иако је он од раније био познат као релативно безопасан. Пре ове „пандемије“ избила је велика економска криза проузрокована сломом берзи.

Др Волфганг Водарг је те године био посланик у Бундестагу и успео је колеге да убеди како се ради о познатом вирусу, али и да је понуђена вакцина опасна по живот. Немачка је наручила 50 милиона вакцина, али се у време дебате у Бундестагу појавио извештај у многим немачким и француским медијима (између осталог и у утицајном немачком недељнику „Дер Спиегел“) како вакцина постоји у две варијанте: једна је намењена обичном становништву и садржи и отровне материје (др Водарг је тврдио како је један састојак опасан по живот, јер пренапреже имунолошки систем), али и нешто што није могло да буде идентификовано ни под најјачим микроскопима.

Друга врста вакцина била је без поменутих додатака и била је намењена политичарима, владарима, банкарима и члановима њихових породица. Немачка и Француска су отказале своје поруџбине, али је Србија морала да плати наручене количине, чиме је буџет оштећен за више милиона евра. Истрага код нас никада није спроведена до краја.

Пре ове пандемије почела је нова светска економска криза, опет сломом берзи. Др Водарг, који је једно време био и члан експертског тима који је за Европску парламентарну скупштину истраживао дешавања из 2009. у вези са вакцином против свињског грипа, тврди како нема никакве нове пандемијске кризе, односно да је цела хистерија вештачки створена и то искључиво из политичких разлога.

Ово савршено одговара и Александру Вучићу, јер је Србија на светском плану мала и неприметна држава на коју нико у овом тренутку не обраћа пажњу.

А2:

Жабари нису скувани као жабе

Наш дописник из Рима Бернардо Витулано из пословних разлога се преселио у Бугарску. Због обавеза у италијанску престоницу је слетео неколико дана пред проглашење ванредног стања и сада је тамо заробљен. Он нам описује ситуацију у Италији.

„Kада сам слетео имао сам осећај да сам упао на снимање неког научно-фантастичног филма. На аеродрому је било пуно људи у заштитним скафандерима и са маскама на лицу. Неки су прскали спреј око себе, вероватно неки асепсол. Сви су ме чудно гледали, као и ја њих, јер нисам умео да се придржавам нових правила која су уведена док сам био у иностранству.

Сада је ванредно стање. Италијани су по природи доста опуштени, али су их медији потпуно променили. Све је више паничара који хистерично говоре како је дошао смак света. Лекарске амбуланте и екипе Хитне помоћи су опседнуте хипохондрима који глуме да су на самрти, иако већина нема никакве симптоме. Једноставно – масовна психоза створена путем медија.

Kолико дневно изван еподемије умире у велеградовима као што су Рим, или Милано? А колико их данас умире? Ове податке је немогуће пронаћи. Свако ко умре од неких компликација на респираторном систему књижи се као жртва САРС-Цорона 2 вируса.

На интернету су се појавиле фотографије, наводно тог дана снимљене у Бергаму, на којима се виде бројни мртвачки ковчези, наводно припремљени за жртве короне. У стварности се, међутим, ради о ковчезима у које су били смештени мигранти који су се удавили у мору у близини острва Лампендуза. Фотографије су старе неколико година.

Епидемија је узела маха, јер покрајински и локални лидери, свако из својих политичких разлога, уопште нису реаговали, или су то чинили на медијски привлачан, али у сужтини неефикасан начин. Политичари заузимају стартне позиције за предстојеће изборе.

Једина добра ствар у свему овоме је што су градови чисти, јер нема милиона туриста који бацају отпатке. Одавно вода у венецијанским каналима није била бистра као ових дана. Са друге стране, дивље животиње су, нестанком брда ђубрета изгубиле један важан извор хране. Гладни долубови су пре неки дан напали једну жену на улици, а у неким градовима су се на улицама појавиле дивље свиње у потрази за храном.

Оно што нас брине, осим епидемије и хистерије око ње, јесте то да се искрцало 37.000 америчких војника код нас, а у Хамбургу још 70.000 са све тешким наоружањем, али без заштитних маски. Kао да су они природно имуни на вирус. Наводно се ради о раније планираној војној вежби, али да ли је она заиста неопходна у овакво време?“

magazin-tabloid.com

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Зоран Ћирјаковић: НАТО је у шоку због уплива Kине у Србију! (видео)

3.7 (3) НАТО је у шоку због уплива Kине у Србију! Зоран Ћирјаковић. Аутор и …

Почела исплата 100 евра корисницима социјалне помоћи

0 (0) Исплата 100 евра за више од 150.000 корисника новчано-социјалне помоћи почела је јутрос …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *