Економија

Извоз у Русију: апелујемо на српске произвођаче да се држе реалног нивоа цена

У Калињинград, руски град свега 35 километара од пољске границе, уместо суседних, које су под ембаргом, већ су почеле да стижу српске јабуке. Како би роба из земље која није подлегла општој европској санкционој грозници лакше била увезена у Русију, у Привредној комори Србије почео је да ради Координациони центар за подршку извозницима у Русију.

Како је за Глас Русије саопштио самостални саветник Центра за интернационализацију ПКС  Дејан Делић, пружену шансу намеравају да искористе како компаније које већ одавно сарађују са Русијом, тако и они који тек откривају за себе руско тржиште.

Шта ће добити произвођач који се обратио вашем центру. Да ли ћете помоћи да нађе купца у Русији или ћете разјаснити царинске процедуре и слично?

Управо тако. Потенцијалном извознику дајемо информацију о томе које су то неопходни сертификати квалитета, на који начин се попуњавају царински сертификати. Покушавамо да дајемо компанијама информацију о дозвољеним средствима, које се користе пре третирању, например, поврћа приликом садње. Превели смо документ, који се зове “Безопасность пищевой продукции Таможенного Союза” ( о безбедности прехрамбених производа Царинског савеза). Тако да имају пуну слику о томе што их чека на руском тржишту. Са друге стране, све руске захтеве каналишемо, преводимо и уз помоћ наших колега прослеђујемо што пре до наших потенцијалних извозника.

Да ли је то тешко за српског произвођача да обезбеди приступ на руско тржиште?

Ако кренемо од тих неких ситуација које затичу наше произвођаче, то је пре свега језичка баријера, ту им доста помажемо око превођења материјала. Често се дешава да те техничке службе не располажу довољно знањем руског језика. Са друге стране, систем фукционисања трговинских ланаца или дистрибутера у Руској Федерацији је доста непознат за наше произвођаче. Покушавамо да дајемо прави контакт од стране руских релевантних трговинских ланаца. Доста ту има ситуација које захтевају додатну подршку са наше стране, од неопходних минималних количина на недељном нивоу и шпедитeрске документације до техничких детаља које могу да одвуку пажњу наших произвођача од потенцијалног тржишта.

Руско тржиште је изгледа гладно српских јабуко и млечних производа. Да ли се слажете са мишљењем да је Србија сувише мала земља да буде озбиљан партнер Русији, или не треба размишљати о томе, већ дати све од себе и “освојити” бар један део руског тржишта.

Управо тако. Ми дајемо све од себе у контексту онога што имамо. Волели бисмо да можемо да извозимо и много више и схватамо да је то у ствари питање само наше производње, наше организације. Имамо доста ситних произвођача и трудимо се да их уз подршку администрација општина и градова на локалном нивоу удружимо и да се та понуда на конкурентан начин представи руском купцу. Сматрам да смо ми много већи произвођачи него што се сад реално види на основу бројки о извозу. Верујем да постоји велики део неишкоришћеног потенцијала и то је оно на чему ми највише желимо да радимо, да се тај потенцијал што више организује и да онда постанемо интересантнируским купцима. Ми ћемо и даље радити на томе да спојимо српске произвођаче са руским купцима. Имамо доста добру сарадњу са Магнитом, једним од највећих трговинских ланаца у Русији, очекујемо и посету још једног великог ланца, Дикси.

 Да ли се очекује пораст цена српских производа због повећаног интересовања руских партнера. Руски медији су већ јавили да ће фирме из Латинске Америке највероватније затражити већу цену него раније

То јесте реална ситуација. Ми на неки начин апелујемо на српске произвођаче да се држе ипак неких реалних нивоа цена. Нисмо ми превелико тржиште да можемо толико да утичемо на кретање цена. Али ствар је једноставна: захтеви су већи, самим тим и технички цена расте, али се надам да ће ипак држати тај неки ниво који задовољава руског партнера, јер ипак купац на крају одлучује да ли ће робу купити у Србији, као што ми желимо или ће наћи произвођаче на другим местима. Нисмо ми једино тржиште које се организује пошто зна која је тренутна ситуација и које има веће капацитете од нас. Морамо да будемо реални и да се позиционирамо. Морамо искористити шансу да нађемо место у дужем периоду док се ситуација не врати у нормалу, а очекујемо да у некој перспективи да се врати на пређашње стање. Али у том периоду ми би требало да имамо неку позицију на рафовима руских продајних ланаца, и то је оно што је наш циљ.

За којим производима се осећа већа потражња и да ли се ради о луксузнимпроизводима или ипак о производима за просећног руског потрошача?

Наши произвођачи цене своје производе и реално то јесте производ вишег квалитета, посебно ако говоримо о свежем воћу и поврћу. Климатски услови су такви да уз довољно пажње можемо да очекујемо врхунски квалитет. Наравно, наши извозници се труде да цене не искаче превише из тих норми средњег слоја потрошача, који су најинтересантнији и који могу да покупе највећи захват производа. Осећа се потражња за свим производима од свежег и прерађеног воћа и поврћа, меса и месних прерађевина, млечних производа, до замрзнутих пецива, тестенина. Имамо захтеве и за одређеним адитивама за неке врсте сладоледа.

Тимур Блохин, Глас Русије

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!