Јачање „хладног рата“ САД и Русије

Прелазни парламентарни избори у САД ојачали су моћ републиканаца у Конгресу и Сенату и  они ће контролисати и усмеравати спољнополитчке и геополитчке интересе САД у радикалнијој политичкој  матрици која ће бити према Ирану, Русији, исламској организациј ИСИЛ, односима са ЕУ и Кином.

Републиканска партија сада може да делује преко својих неоконзервативних “јастребова“, интервенциониста. САД ће у наредних две године Обамине власти бити у знаку јачег политичког конзервативизма који подразумева вођење оштрије реал-политике и јаче дефинисање америчких националних интереса и циљева.

 

Гаизиуну Траининг Ранге/Пабраде, 13.11.2014 – вишедневна мултинационална вежба “Гвоздени мач 2014” (Ирон Сwорд 2014), од 2. до 14. новембра, у којој учествује две и по хиљаде оружаних снага девет земаља чланица Северноатлантске алијансе: Чешке, Естоније, САД, Велике Британије, Канаде,  Луксембурга, Мађарске, Немачке и Литваније, на полигону око 60 километара северно огд Вилњуса

Путин испред Обаме

Односи САД и Русије биће знатно обележени продубљеним “хладним ратом” што ће се одразити на стање у Европи и ЕУ и на односе ЕУ и Руске Федерације али и на глобалној нестабилности и наставку сукоба у Украјини и током 2015. године.

Руски председник Владимир Путин је, другу годину заредом, потукао америчког колегу Барака Обаму на ранг-листи најмоћнијих светских лидера коју је објавио амерички пословни магазин Форбс. Путин је остао у самом врху најмоћнијих у години у којој је Русија припојила Крим, распирила сукоб у Украјини и са Кином закључила споразум о гасоводу вредан више милијарди долара.

Највеће дивљење читалаца британског листа Тајмса изазива оснивач Мајкрософта и филантроп Бил Гејтс, а иза њега су амерички председник Барак Обама и руски председник Владимир Путин. Тајмс је крајем 2013. Владимира Путина прогласио својом личношћу године. Нешто раније, крајем октобра, Путин се нашао на врху и Форбсове листе најутицајних људи на планети, потиснувиши Обаму на друго место. Оваква истраживања су само тест да Сенат и Конгрес од Обаме траже одлучније и радикалније потезе, пре свега у међународној политици уз већу примену  “меке”, ”тврде” и тзв “паметне” моћи.

Тврда политика Вашингтона и Кремља

Хладноратвоска политика на тлу европе је све јача иако то суштински еконоомски али и политички не одговора ни ЕУ нити Европи у целини. Украјинска криза јача геостратешке интересе САД и НАТО у Европи, пре свега на источним и северним границама ЕУ према Русији.

“НАТО ће бити пристунији на истоку Европе и то је јасна порука Москви, став је НАТО. Према овом ставу, “НАТО ће одржавати константно присуство на истоку, где ће се наше снаге често ротирати, а биће изграђена и нова постројења за прихват нових јединица, уколико буде потребно да се оне тамо упуте”. Амбасадор Русије у НАТО Александар Грушко рекао је да намере НАТО да помери своје трупе према руској граници могу да доведу до нових тензија.

“То је директан начин за распламсавање тензија и подривање војне безбедности, како на регионалном нивоу, тако и на нивоу целе Европе”, истакао је Грушко. Председник Русије Владимир Путин каже:

“Грађански рат у Украјини, близу границе Русије, не смирује се. Упркос споразумима из Минска, гранатирање мирних градова се наставља. Цивили страдају”. Путин је догађаје у Украјини окарактерисао као један од фактора који компликује геополитичку ситуацију.

“Многи ланци сарадње, укључујући оне са украјинским партнерима и пословним људима, прекинути су”, казао је Путин. На другој страни, водећа сила ЕУ – Немачка преко канцеларке Ангеле Мерел поручује да “не постоји никаква могућност ублажавања или укидања санкција које су уведене” и додаје:

“Ми треба још једанпут да погледамо листу људи који сада имају одговорне позиције на истоку Украјине, захваљујући тим нелегалним изборима. Независно од тога, требало би да задржимо санкције које имамо”, навела је она.

Карл Гершман (18. фебруар 2014.) говори поводом дана независности Литваније, где је добио високо државно признање за “прмовисање слободе широм света”

Балкан, зона интереса САД и НАТО

САД су заинтересовае за Балкан и то за БиХ и Косово, али и контролу Србије, БЈР Македоније, кретање ИСИЛ са Балкана и на Балкан, према ЕУ. Дакле, Балкан није нестао са геополитичке мапе и САД.

„САД се не могу повући са Балкана и препустити га Европи“, каже Карл Гершман, председник Националне задужбине за демократију (Натионал Ендоwмент фор Демоцрацy) са седиштем у Вашингтону од њеног оснивања 1984. Гершман је био представник САД у Комитету УН за људска права у време администрације Роналда Регана.

На Балкану САД ће радити на блокади руских стратешких интереса како економских и енергетксих тако и војно стратешких. Балкан је био адут у спољнополиитчкој игри САД у мандату Била Клинтона као и Јељцинове власти у Русији.

Нова, радикалнија политика америчког Сената и Конгреса биће очито наклоњенија албанском питању на Балкану, односно  даљем продору Косова у међународне институције и утицају на проширење ЕУ на Балкану као и пријему Црне Горе у НАТО током 2015. године. САД ће покушати и да делују на Бугарску да држе у „замрзнутом“ статусу Јужни ток а исто ће то радити и са Мађарском која се супроставља блокади градње јужног гасног тока и фаворизовању ТАП-а.

 

Никос Арванитес, Атина

Балкан магазин