Токио и Пекинг и даље мучи територијални спор око острва у Источном кинеском мору, које у Јапану зову Сенкаку, а у Кини Дијаоју
Токио – Јапан је јуче оценио све већу улогу кинеске војске у наводном обликовању спољне политике земље као безбедносни ризик, рекавши да широм источне Азије постоји обазривост због очигледне војне експанзије Пекинга у региону, преноси Танјуг.
У годишњем извештају о безбедности, Токио каже да неки верују да односи између Народне ослободилачке војске (ПЛА) и руководства Комунистичке партије Кине „постају комплексни” и истиче да је то ствар за забринутост. Постоји могућност да се степен војног утицаја на одлуке спољне политике повећава, пише у извештају без даљег објашњава. „Та ситуација позива на обазривост због ризика питања управљања”, додаје се у извештају.
Извештај је објављен у време када кинески највиши функционери, обавештајни саветници и шеф поморске агенције, позивају на оштрију линију у заштити и односу према регионалним територијалним споровима са суседима. У односу на те спорове, међу којима је и дуготрајно разилажење с Јапаном у Источном кинеском мору, Токио понавља ставове изнете у извештају за 2011, који поздравља све већу улогу Кине на светској позорници, док констатује повећање агресивних потеза.
„Кина је одговорила на конфликтна питања, укључујући и она с Јапаном и другим суседним земљама, на начин који је критикован као пун самопоуздања, што је повећало бриге за њен будући пут.”
Прошле године Токио је такође посебно указао на брзи раст кинеске војске, посебно морнарице, и навео да је војни буџет Пекинга повећан 30 пута у последње 24 године. Министар одбране Јапана Сатоши Моримото је рекао да многе земље у региону деле осећање опреза.
„Није да се опрез повећава. Али је тачно да постоји одређен степен опреза не само у Јапану него широм источне Азије у погледу пута којим иде Кина”, рекао је Моримото новинарима, а пренео Ројтерс.
Представник кинеског министарства војске је поновио стандардни одговор његове земље да је њена војна модернизација транспарентна и да није уперена против других земаља.
Међутим, представник Генг Јаншенг је критиковао „неодговорне изјаве” неких неименованих јапанских званичника поводом територијалног спора око острва у Источном кинеском мору, које у Јапану зову Сенкаку, а у Кини Дијаоју, и рекао да ће Кина бранити своја права.
„Заштита националног суверенитета, поморских права и интереса је општа одговорност свих надлежних департмана, укључујући војску, и ми ћемо са другима блиско координисати акције како бисмо савесно извршавали нашу одговорност”, рекао је он новинарима у Пекингу.
Као и у погледу јапанско-кинеског спора у Источном кинеском мору, напетости су порасле у последње време и у Јужном кинеском мору, где је Пекинг постао упорнији у тврдњама о суверенитету пред захтевима суседних земаља.
То море је због супротстављених територијалних тврдњи постало највеће потенцијално жариште и место конфронтације у Азији, а тензије су додатно порасле од када су САД усвојиле нову војну стратегију и политику јачања војног присуства у том региону. Кина тврди да је цело подручје Јужног кинеског мора под њеним суверенитетом, и то изазива честе спорове са Вијетнамом, Филипинима, Малезијом и Брунејима који потражују делове тог мора. На некима од острва околне земље имају и своје војне минијатурне гарнизоне, а водама тог мора пролазе најфреквентније светске трговачке поморске линије. Потврђене и процењене резерве нафте у Јужном кинеском мору иду и до 213 милијарди барела, по неким америчким проценама из 2008. То превазилази налазишта у свим другим земљама осим Саудијске Арабије и Венецуеле.
Прошле недеље Кина је именовала војне команданте гарнизона у Јужном кинеском мору, последњем потезу којим се појачавају тврдње о суверенитету над спорним острвима у тој регији. Именовање је обављено само два дана након што је Пекинг објавио да је на једном од спорних Параселских острва успоставио град Саншу као административни центар те регије.
Политика
