Јасна рачуница: Србија даје, Запад узима… И тражи још

У време када Србија жели да се докаже и покаже, да свима јасно стави до знања да је део Европе и света, са свих страна тог света стижу различити захтеви. Стално од нас нешто траже, захтевају, притискају… А онда су наши “амерички партнери” закључили да није у реду да Србија стално даје нешто, па су решили да и они нама нешто подаре и пруже. А кад су добро промислили шта је то Србији у овом моменту стварно неопходно, закључише да је најбоље да нам пошаљу двојицу затвореника из Гвантанама. И нису то било какви затвореници, да не помислите случајно да су нам увалили нешто, таман посла.

Команданти Ал Каиде на балканском “бурету барута”

А кога је то Србија сада угостила? За домаћу јавност реч је о Мансуру Ахмеду Сааду ал Даифију из Јемена и Мухамадију Давлатову из Таџикистана. Имена која нама ништа не значе и из којих ништа не можемо да сазнамо о њиховим активностима. Међутим, они мало боље упућени кажу да је један од њих заправо Абдул Рахман Ахмед, високопозиционирани командант Ал Каиде, специјалиста за обуку самоубица. Други је, пак, Омар Хамзајавич Абдулајев, такође прошао специјализоване терористичке обуке Ал Каиде, био веома активан на подручјима Авганистана, Пакистана, Чеченије И Русије…

 

Домаћа јавност била је најпре шокирана информацијом да нам стижу затвореници из Гвантанама. Цела ситуација је од самог старта била покривена велом тајне. Тако смо добили иноформацију да су они стигли, па онда нико ни од званичника није био сигуран јесу ли стварно дошли или тек треба да их очекујемо. Наравно, појавило се и питање безбедности, па док поједини стручњаци тврде да наши нови гости нису претња за Србију, неки упозоравају да пријем затвореника може да изазове акције екстрмистичких организација, пошто се Србија прикључила америчкој борби против терориста.

Ипак, можда је најјаснију поруку послао стручњак за безбедност Џевад Галијашевић. Он је упозорио да је одлука Владе Србије да прими два повратника из америчке војне базе Гвантанамо прилично непромишљен чин, пун безбедносног ризика и сигурно није допринос у решавању хуманитарних питања, како то представљају извори америчке владе. Он је додао да Србија није ни обавештена о томе шта и кога је добила, а добила је терористичку претњу највишег нивоа.

А док стручњаци упозоравају, Александар Вучић поручује да, док је он премијер, Србија ће бити део света. Још се усудио да њихов долазак упореди са трагедијама које су последњих дана потресале Србију, па је рекао да “нису контролисали зликовце у Житишту и Зајечару”, али гости из Гвантанама ће бити под сталним надзором. А, ако је 17 земаља Европе могло да прихвати затворенике, што се само у Србији подиже толико буке око ове одлуке Владе?

Шта ћемо са “спавачима” и муџахединима?

Премијер би ипак могао да размисли о томе да је цео свет у осетљивој фази. Терористи не бирају ни место ни време да делају, а њихове акције промичу и најбољим светским безбедносним агенцијама и обавештајним службама. А како ће Србија да се бори са њима? Вучић, такође, мора да буде свестан да џихадисти увек нађу начин да ступе у контакт са својим регрутима, мора озбиљно да схвати упозорења која већ годинама стижу, да највећа опасност прети од такозваних “спавача”, којих има свуда.

На крају, ваљда је свестан да, када кажу да је Балкан расадник џихадиста, ту се првенствено мисли на Косово, Санџак и суседну нам БиХ. Није тајна да су нам некад “уваљивали” муџахедине, да би “завршавали” ствари у региону. Да ли је паметно да сада Србија прихвата потенцијале терористе, и то баш у моменту када су напади џихадиста у Европи све чешћи?

Није то вредно, јер, нећемо ми и Американци никада бити пријатељи. Џаба нас уверавају да је пријем затвореника из Гвантанама важан за развој добрих односа са САД-ом. Односи ће бити добри, све док Србија ради шта јој се каже. Иако је Викторија Нуланд поручила да Србија може да буде добра и са Вашингтоном, и са Москвом, знамо да ћемо им бити много дражи ако уведемо санкције Русији. Иако од нас траже дијалог са Приштином, знамо да се иза тога крије захтев за признавањем независности јужне српске покрајине. Корак по корак, како је поручио и известилац Европског парламента за Србију Дејвид Мекалистер.

Зато, боље да престанемо да маштамо, нема ту љубави, биће као и досад, Србија ће да даје, Запад да узима. И тражи још…

Д. Обрадовић – Вестионлине