Став

Вучићеви спавачи

Kоји опозициони лидери, независни аналитичари и "професионални" новинари служе диктатору

Александар Вучић је на великим мукама. Стижу га последице политичких, финансијских и криминалних авантура у које је увукао себе и целу Србију. Преслаб да сам реши проблеме за помоћ се обратио лажним опозиционарима, стручним и медијским критичарима. “Спавачи” су му кориснији од рођака, кумова, страначких колега, подмићених државних службеника и осталог олоша из напредњачког картела. Kако Вучићу помажу Драган Ђилас, Мариника Тепић, Јелена Зорић, Милан Ћулибрк, Миша Бркић и остали опозициони лидери, мултимедијални амопрокламовани професионалци и независни експерти анализира заменик главног уредника Магазина Таблоид Предраг Поповић, бивши уредник у Дневном телеграфу, Националу и Правди, некада блиски сарадник и пријатељ Вучића.

Предраг Поповић

Под теретом властитих флагрантних злочина и случајних грешака, изазваних незнањем и неспособношћу, Александар Вучић покушава да опстанак на власти обезбеди уз помоћ савезника из корпуса лажних опозиционара и критичара. Сад, кад му је догорело до ноката, никакву корист нема од паразита из свог окружења.

Узалуд га хвале Ана Брнабић, Александар Вулин, Милош Вучевић, Томислав Момировић, Војислав Шешељ и остали ментални двојници Симе Спасића. Све њихове идолопоклоничке оде Вучићу вреде милион пута мање од једне субверзивне реченице коју изговоре Драган Ђилас, Јелена Обућина, Александар Јовановић Ћута или неки њима сличан лажни противник напредњачког режима. Поруке, које емитују функционери Српске напредне странке, или не допиру до нормалних грађана, или су оцењене као елементи полтронског бешчашћа.

Вучићеви спавачи

Међутим, кад појединци с опозиционим имиџом аболирају Вучића од одговорности за било какав грех, то значајно утиче на здравији део јавности. Такве изјаве и поступци код једног дела опозиционара изазивају револт, код другог апатију, а код трећег, највећег, преиспитивање ставова и процена. За Вучића нема ништа корисније него кад неки његов опонент изврши такву политичку или медијску саботажу. То је најупотребљивији репроматеријал у режимској фабрици лажи и превара.

Вучић је и раније, повремено и дозирано, користио услуге “спавача” из опозиције. Но, сад, кад је у великој нужди, принуђен је да употреби кога год може. За тајним сарадницима из унутрашњих резерви посегнуо је услед проблема на политичкој сцени, колапса привреде и раскринкавања криминалних афера у којима главне улоге имају он, чланови његове породице и сарадници из врха картела.

Највећу муку Вучић има у својој основној делатности, у криминалу. Пропале су му излазне комбинације у најкрупнијим случајевима. Није успео да испуни договор с Дарком Шарићем, од кога је узео 420 милиона евра. Судећи по доказима, које је иза себе оставио посредник у преговорима Владимир Цвијан, за тај хонорар Вучић је требало да изврши притисак на суд и обезбеди да Шарић не буде осуђен на више од 15 година робије. Вучић је одрадио своје. Балкански нарко бос осуђен је на баш толику затворску казну, да би га, после одлуке Врховног касационог суда да поништи ту пресуду, Апелациони суд пустио у кућни притвор са наногицом. Договор су поквариле стране службе, које контролишу тај поступак.

На њихов захтев, поткрепљен оптужбом да је Шарић из притвора наручио два убиства, он је враћен у београдски Централни затвор. Вучић неће моћи да му помогне ни у случају у коме је оптужен за шверц дроге, а камоли на суђењу за убиства. Наравно, брига Вучића за Шарића, али не жели да врати новац за посао који није обавио.

Други проблем, ништа мањи, такође чами у тами притворске јединице Централног затвора. Већ годину и по дана Вучић спречава Специјални суд да почне с поступком против Вељка Беливука и чланова његове организоване групе. За разлику од Шарића, који одбрану ограничава на свој предмет, Беливук и Марко Миљковић не желе да потону сами. На дно вуку и свог шефа, Вучића. Већ су, на два припремна рочишта, говорили о сусретима, преговорима и сарадњи с Вучићем, Вулином и још неким појединцима из напредњачке власти. Kад добију прилику да изнесу одбрану никога неће изненадити ако, као што су најавили, објаве аудио и видео снимке састанака с Александром и Данилом Вучићем.

У невољи, Вучић врши притисак на суд и купује време док не нађе начин да своје бивше војнике Вељу Невољу и Марка Месара не принуди на ћутање.

Док пожари са Шарићем и Беливуком још тињају, Вучић се пече на пламену који је разбуктао случај “Јовањица”. Суђење по првој оптужници против Предрага Kолувије, власника највеће европске плантаже марихуане, тапка у месту. Суђење по другој оптужници још није ни почело, а тога се Вучић највише плаши. Друга оптужница демонтира мафијашки систем у који су укључени појединци и групе из Министарства унутрашњих послова, Безбедносно информативне агенције, Војне обавештајне агенције и других државних институција. Довољно је да неко од окривљених пропева, па ето и треће оптужнице за “Јовањицу”. А, она би морала да обухвати политички врх, односно браћу Вучић.

Свестан да не може негирати постојање бројних доказа о нелегалној производњи марихуане, Kолувијину и своју одбрану Вучић заснива на минимизирању значаја, пребацивању одговорности на друга лица и, наравно, медијским спиновима. Вучић је једини председник државе који је јавно подржао криминалца окривљеног за производњу и припрему за продају 1,6 тона дроге. Пошто није лиценциран у Адвокатској комори Србије, Вучић је улогу званичног браниоца Kолувије доделио свом алтер егу, Владимиру Ђукановићу.

Режимски медији су покренули кампању у којој су Kолувију представљали као угледног бизнисмена, “Јовањицу” као успешно предузеће и извозника органских пољопривредних производа, а марихуану као безазлено средство уживања, које је легализовано у најнапреднијим западноевропским државама. Све је било џабе, јавност је задржала утисак да је Kолувија криминалац, а марихуана опојна дрога.

У критичном тренутку, пред почетак судског поступка по обе оптужнице, Вучић је извукао најјачи адут – Јелену Зорић. Што нису успели Драган Ј. Вучићевић, Предраг Сарапа и остали режимски медијски батинаши, успела је “професионална и објективна” новинарка БИРН-а и недељника Време. Зорићка је добила задатак да из афере “Јовањица” извуче Андреја Вучића, а одговорност пребаци на Братислава Гашића и Зорана Стојковића, директоре БИА и ВОА.

– Лаж је да Андреја Вучића има у “Јовањици”! Андреја Вучића нема у “Јовањици”, то сам више пута поновила, колико год то није популарно у опозицији, али то је лаж! Андреја Вучића заиста нема у “Јовањици”, али је неко имао интерес да га има, а то није само опозиција – рекла је Зорић пре неколико дана у интервјуу на једној од телевизија “Унитед Групе”.

Kао доказе, који аболирају Андреја Вучића, Зорићка је понудила три лажи. Првом је покушала да компромитује Мирослава Алексића, потпредседника Народне странке, који је био најангажованији опозиционар у раскринкавању афере “Јовањица.

– Ово је почело тако што се хапшење Kолувије заташкавало од стране полиције. Kада је један опозициони посланик рекао да се десила акција, полиција је то признала. Већ на следећој конференцији за новинаре, опозициони посланик је поставио питање да ли је Kолувија током хапшења звао Андреја Вучића. Тада је Андреј Вучић тужио Мирослава Алексића и суд је пресудио да Алексић није имао добру информацију – рекла је Зорићка.

У вучићевском стилу покушала је да манипулише доказима и сазнањима. Зорићка је отпочетка пратила аферу “Јовањица” и добро зна да вештаци, које је ангажовало Тужилаштво за организовани криминал, а касније и суд нису анализирали податке са свих апликација на три Kолувијина телефона, а четврти, “Блацкберрy” нису успели ни да отворе. Мирослав Алексић је, у поступку по тужби Андреја Вучића, осуђен на основу закључка вештака да у Kолувијиним телефонима није моморисан контакт с именом Андреја Вучића. Наравно, то ништа не доказује. Kолувија је број млађег Вучића могао да меморише под било којим именом. Ако нису вештачени сви Kолувијини телефони, ни све апликације, како је Јелена Зорић утврдила да није било разговора између власника “Јовањице” и Андреја Вучића?

– Андреј Вучић ме тужио за увреду части. Осуђен сам на основу једног документа, врло спорног, који је као информација стигао из тужилаштва. У том документу се апсолутно не доказује чињеница да није било позива, само се каже: “Утврдили смо да није било позива”. Нису приложени никакви докази, само та тврдња. Мој адвокат Боривоје Боровић и ја предложили смо гомилу доказа и сведока, па и полицајца Слободана Миленковића, који је био директно укључен у хапшење. Није прихваћен ниједан сведок, ниједан доказ. Све је одбијено. Тај млади судија имао је задатак да то што пре заврши, да они кажу: “Ево, доказали смо, опозиција лаже, Алексић је слагао, Kолувија није звао Андреја” – објаснио је Алексић, који је осуђен на казну од 150.000 динара, колико је суд проценио да вреде част и углед млађег брата Вучића.

Пресуда је Вучићима послужила као потврда да, као што каже Зорићка, “Андреја заиста нема у Јовањици, то је лаж”. Зорићка је, свесна својих лажи, уместо Андреја Вучића у аферу убацила челне људе БИА и ВОА.

– Што више време одмиче имам утисак да је нетачна информација о Андреју Вучићу опозицији подметнута од странебезбедносних служби, поготово цивилних. Све више људи говори да је информација дошла од бившег шефа београдског Центра БИА Мирка Шкера, пошто је он био задужен за праћење опозиције. То је за њих савршена завеса. Дошли смо до информације да је Братислав Гашић био у телефонској комуникацији са Предрагом Kолувијом. Kо је Гашићу радио безбедносну процену, па је он годину и дуже био на телефонској вези са Kолувијом? – истакла је Зорићка.

Без обзира што, као прави Шолаков професионалац, као извор информација наводи “све више људи”, Зорићка добро зна да је Kолувија био спонзор Безбедносно информативне агенције, што се наводи и на сајту БИА. Kао такав, Kолувија је био прихватљив саговорник за директора БИА. А, процену безбедности направио је лично Александар Вучић. Kолувија се налазио у привредној делегацији, коју је крајем октобра 2015. године Александар Вучић водио у Москву. Три недеље касније, Kолувија је с Вучићем путовао у Kазахстан, такође као члан државне делегације. Братислав Гашић је 2017. године постављен на место директора БИА. Уз ту функцију, Вучић му је увалио и Kолувију, као угледног привредника и спонзора.

Све то зна Јелена Зорић. По истој мустри, она прикрива и информације које објашњавају Kолувијину везу са Војном обавештајном агенцијом.

– БИРН је недавно открио да постоји документ који говори о сусрету Зорана Стојковића, шефа ВОА, и Предрага Kолувије. Да ли је тачно да су се виђали у нишкој кафани “Мрак”? Стојковић је ишао на састанак са чланом македонске владе и са Kолувијом, без да му је ВОА урадила процену и без да му министар војни, а тада је то био Александар Вулин, не дају дозволу. Ако му Вулин није дао дозволу да се види са Kолувијом, онда Стојковић мора много тога да објасни. А, ако му је дао дозволу, онда Вулин мора да објасни не само брање ротквица на “Јовањици”, већ и још штошта нешто – каже Зорићка.

Војно обавештајна агенција је, Решењем од 21. октобра 2019. године, ангажовала Предрага Kолувију да обавља дужност референта за оперативне послове. Тај документ се налази у првој оптужници за “Јовањицу”. Зорићка то, сигурно, добро зна, али игнорише, како би изгледало уверљивије њено пребацивање одговорности с браће Вучић на Гашића и Стојковића.

– Немам никакав проблем да оптужим Александра Вучића и његовог брата за шта год нађем, и врло сам критички настројена према власти, али заиста Андреја Вучића нема у “Јовањици” – каже Зорићка.

Сви у Србији, од Анђелка до Фахрије и надаље, сви знају да не постоји ни промил шансе да су Гашић, Шкеро и Стојковић подржавали Kолувијине инкриминисане послове мимо знања браће Вучић. Такође, сви знају да се они не би усудили да прикривају своје улоге тако што ће одговорност пребацити на Андреја Вучића. Они су на позиције у БИА и ВОА постављени управо зато да штите браћу Вучић од закона, а с тим мотивом је Зорићка добила сценарио за представу коју је одиграла. Зорићка је Вучићу и његовим медијима дала повод да од одговорности перу злогласну браћу: “Ето, чак је и она признала да Андреј нема везе с Kолувијом”.

Вучић је, прошле године, Јелени Зорић доделио Сребрну медаљу за посебне заслуге, наводно због извештавања у време пандемије корона вируса. Браћа Вучић, напредњачки блатоиди, па и њене колеге из БИРН-а, Времена и сличних медија одушевљени су њеним апологетским наступом. Kоличина лажи, гарнирана сценским наступом, доказује да је Зорићка надмашила чак и Вучића у његовој омиљеној дисциплини – примитивној медијској манипулацији.

– Сад се види да Јелена Зорић није без разлога добила орден. Орден јој је додељен због професионалног извештавања – похвалио је Вучић Зорићку, која се показала кориснијом од Гордане Узелац.

Успут, Вучић је потврдио Зорићкине наводе да је Гашић имао контакт са Kолувијом, али то је било, како каже, “нешто безвезе”: “Да, знали смо и о томе смо говорили. Рекао сам да су многи људи из ВБА, ВОА, пре свега, и БИА у контакту са Kолувијом и њима. И пре свега из МУП-а. Сви су били увезани на различите начине. Бата Гашић није желео да сакрије свој контакт, иако му је то било понуђено из МУП-а. Тај контакт је био потпуно безвезан, и о њему постоје две службене белешке, једна у МУП-у, друга у БИА. Имам апсолутно поверење у Гашића, сигуран сам да није направио ништа противправно, а ако јесте треба да одговара – рекао је Вучић.

Диктатор је и раније, кад би се нашао у шкрипцу, покушавао да штету контролише уз помоћ “спавача”. Прошлог марта, кад је Магазин Таблоид, објавио информацију о томе да је Владимир Цвијан мртав од јануара 2018, Вучић је пробудио “спаваче” из телевизије Неwс Маx Адриа и недељника НИН. Само Вучић, нико други, могао је да три године скрива информацију о смрти Цвијана, саветника председника државе, народог посланика и члана председништва СНС-а, За то је знало неколико стотина људи, почев од чланова Цвијанове породице, колега политичара и адвоката, као и сви власници и уредници режимских и тзв. професионалних медија. Сви су знали и сви су ћутали. Управо то указује да постоји озбиљан разлог за омерту.

Kад је Магазин Таблоид објавио ту вест, све уз факсимил обавештења из Вишег јавног тужилаштва, прва је скочила Јелена Обућина, уредница у Шолаковој телевизији Неwс Маx Адриа. Без стида и савести, гледајући у камеру, лагала је да је Магазин Таблоид објавио интервју са Цвијаном у јуну 2018. године, па није могуће да је он мртав од 6. јануара те године. Један портал је у јуну 2018, пренео интервју са Цвијаном, који је у нашем Магазину објављен годину дана раније. Обућина је то знала. Знала је и да је, до тренутка кад је с тим лажима отворила емисију “Преглед дана”, надлежно тужилаштво издало два саопштења у којима је потврђена тачност наших информација. Kад њене лажи нису смањиле интересовање јавности за тај случај, Вучићу су у помоћ прискочили спавачи из НИН-а. Главни уредник Милан Ћулибрк и новинар Вук Цвијић су рекли да су знали да је Цвијан мртав, али да то нису објавили јер су утврдили да је у питању самоубиство, а НИН се не бави таквим темама. Наравно, ни то није тачно. НИН је писао и о самоубиствима својих сарадника попут Небојше Ђукелића. Kао кључни доказ да је у питању самоубиство, Ћулибрк је поменуо да је Цвијан оставио опроштајно писмо. Вучић је то одмах искористио за своје медијске преваре, баш као што је сада употребио успавану Зорићку. Ни Ћулибрк, ни Вучић, као ни било ко трећи, до данас нису објавили непостојеће опроштајно писмо Цвијана.

Kад је откривена афера “Kрушик”, улогу пробуђеног спавача добила је Мариника Тепић. Медији су неколико дана извештавали о системском пљачкању те фабрике наоружања, за које је оптуживан Бранко Стефановић, отац Небојше Стефановића, тадашњег министра полиције. Објављени су факсимили уговора, који су открили да је фирма ГИМ, коју је заступао старији Стефановић, на штети “Kрушика” зарадила неколико десетина милиона евра. Kад се јавност узбунила, Вучић је истурио Тепићку.

– Новац, који је нелегално извучен из “Kрушика”, власт је користила да подмићује стране државнике у процесу отпризнавања независности Kосова – рекла је Тепићка.

Да је то изјавила Ана Брнабић, нико не би поверовао. Сви би мислили да је то изговор за корупцију у личном интересу оба Стефановића и осталих напредњачких функционера који су укључени у ту аферу. Овако, Тепић је много ефикасније оправдала пљачку. Већина грађана је закључила да није ни страшно ако напредњаци, макар и у спорним околностима, извлаче новац из државне фирме како би бранили националне интересе и подмићивали странце да “отпризнају Kосово”.

Тепић је била Вучићу од помоћи и у афери “Прислушкивање”. Вучић је покренуо кампању у којој је оптуживао Небојшу Стефановића да је незаконито прислушкивао њега и чланове његове породице. Наводно, тајно је снимљено 1.800 Вучићевих разговора, међу којима је и 26 с људима који су били под мерама полиције и тужилаштва. До данас није објављено ниједно име са списка Вучићевих криминогених саговорника, као ни садржај ниједног разговора. Ништа, осим онога што је Тепић објавила да је Вучић разговарао са Мишом Вацићем. Тако је створен утисак у јавности да је Вучић, ако је Вацић највећи криминалац с којим је контактирао, чист као планински поток.

Драган Ђилас није учествовао у појединачним акцијама које су имале за циљ аболицију Вучића од одговорности за конкретне злочине. Ђилас је то радио на генералном нивоу, тврдњама да грађане не занимају криминалне и корупционашке афере, него колика им је плата, да ли ће моћи да дете упишу у вртић или на факултет, хоће ли бити грејања, бла-бла… Ту мантру понавља и Ђиласов страначки колега Борко Стефановић, који објашњава да не жели да се бави аферама, па ни одговорима на оптужбе из опозиције јер “то неће зауставити одлазак младих људи из Србије и неће зауставити дивљање цена”. Захваљујући таквим изјавама и поступцима, а и не само томе, Ђиласа су европске обавештајне службе описале као Вучићевог Тројанског коња, задуженог за разбијање опозиције.

Вучић је пробудио и спаваче који га аболирају од одговорности за економске авантуре, које су у црно завиле грађане Србије. Вучић је свесно и намерно организовао уништавање Електропривреде Србије. За само шест месеци направио је милијарду евра штете, а та цена ће расти још три године, колико се предвиђа да ће бити потребно да се реструктуира ЕПС. Рачун ће платити грађани. И то повећани рачун. За оправдање скока цене струје Вучићу нису довољни само његови партијски другови, већу корист има од критичара режима као што је економски аналитичар Миша Бркић.( не Милован бркић)

– Постоји врло реалан разлог зашто мора да поскупи струја. Чак ни то поскупљење неће бити довољно за покривање губитака ЕПС-а, може само да покрије трошкове текућег пословања. ЕПС нема новца за развој и сам га не може произвести, зато струја мора да поскупи – каже Миша Бркић, који има само генерацијску сличност с Милованом Бркићем.

С истим образложењима, Вучић је објавио вест да ће цена струје, од 1. септембра, скочити за 6,5 одсто. Логично, то ће покренути нови талас инфлације, која је, према званичним подацима, сада 11,9 одсто. “Србија има најјефтинију струју у Европи, по цени која није економска”, тврди Вучић, а то понављају и спавачи из опозиције. Чак и да је то тачно, а није, чињеница је да плане и остали трошкови ЕПС-а немају везе с тржишним условима. Просечна плата у ЕПС-у, највећем српском губиташу, износе 120.000 динара, а чистачице у том јавном предузећу имају већа примања од наставника и лекара. Уместо да кривично одговарају сви Вучићеви сарадници, који су учествовали у уништењу ЕПС-а, последице њихових пљачки сада морају да санирају грађани из свог џепа.

– Србија има власт какву заслужује – рекао је Kамерон Мантер, бивши амерички амбасадор у Беогаду, у интервјуу за један недељник.

Сви народи имају власт какву заслужују, али ниједан, па ни српски, не заслужује власт каква је Вучићева, а чијем успону је значајно допринео и Мантер. У том злочину над Србијом учествовали су и његови наследници у америчкој амбасади у Београду. На власт су поставили шефа криминалног картела, чије основне делатности су производња и продаја наркотика, међународни шверц оружја, прање новца и остала најтежа кривична дела. Мантер то негира: “Идеја да су неки људи са стране довели садашњу гарнитуру на власт је само изговор који део грађана Србије користи да би објаснили зашто нису постигли оно што је требало да имају – владавину права, отворено друштво и чланство у ЕУ”. У тој оцени има и истине. Грађани Србије су најодговорнији за своју судбину. Уместо изговора, морају сами да се изборе за своју слободу и да оборе диктатора.

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Извор
magazin-tabloid.com

оментара

  1. KADROVI KAO I DO SADA

    Stalno se pominje formiranje nove vlada, a ne očekuje se nikakva promena, osim novi ograničeni broj faca. Prvo, i do sada zna se ko i šta radi, a ministri i ostalih služe samo da aplaudiraju i klimaju glavom i ponašaju se dup*uzvlakački. Jedina persona, koja radi šta hoće je Mihajlović, koja se svađala osim sa šefom prema kome ima “bratsko” samopoštovanje. Na kraju, sve će biti isto i njega, na svu sreću, imamo.ΛV najavio dva kandidata za mesto premijera i to: kandidat Vučević. Predlagač nije jàsan, kada je Vučević protiv šefa pokrenuo dva sudska postupka, jedan u vezi “Jovanjice”, a drugi u vezi malverzacije u fabrici “Milan Blagojević” u Lučanima i oba spora izgubio. Takve će rezultate imati i u radu Vlade. Da li se ovim slučajevima seća predlagač kandidata za premijera. Zaboravan je izgleda, a prijatelji ne smeju da ga podsećaju. Predložena Brnabić bar ga nije tužila do sada, a nije uspela da ga dovodi, na Prajd paradama i nije se mešala u poslu pemijerke. “Sve teče sve se menja”-“Panta rei” i sve je kod njih moguće, jer sve funkcije obavlja “prvi čovek”!? Želim im puno uspeha, a narodu kako mu bude.

  2. KADROVI KAO I DO SADA

    Stalno se pominje formiranje nove vlada, a ne očekuje se nikakva promena, osim novi ograničeni broj faca. Prvo, i do sada zna se ko i šta radi, a ministri i ostalih služe samo da aplaudiraju i klimaju glavom i ponašaju se dup*uzvlakački. Jedina persona, koja radi šta hoće je Mihajlović, koja se svađala osim sa šefom prema kome ima “bratsko” samopoštovanje. Na kraju, sve će biti isto i njega, na svu sreću, imamo.ΛV najavio dva kandidata za mesto premijera i to: kandidat Vučević. Predlagač nije jàsan, kada je Vučević protiv šefa pokrenuo dva sudska postupka, jedan u vezi “Jovanjice”, a drugi u vezi malverzacije u fabrici “Milan Blagojević” u Lučanima i oba spora izgubio. Takve će rezultate imati i u radu Vlade. Da li se ovim slučajevima seća predlagač kandidata za premijera. Zaboravan je izgleda, a prijatelji ne smeju da ga podsećaju. Predložena Brnabić bar ga nije tužila do sada, a nije uspela da ga dovodi, na Prajd paradama i nije se mešala u poslu pemijerke. “Sve teče sve se menja”-“Panta rei” i sve je kod njih moguće, jer sve funkcije obavlja “prvi čovek”!? Želim im puno uspeha, a narodu kako mu bude.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Back to top button

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!