Насловна / Србија / Економија / Јавни дуг Србије се смањује, а и даље дугујемо исто новца?!
Јавни дуг Србије се смањује, а и даље дугујемо исто новца?! 1

Јавни дуг Србије се смањује, а и даље дугујемо исто новца?!

Последњих година Србија отплаћује поједине кредите, али се и задужује. То отвара питање да ли је на делу презадуженост? Статистика показује да је удео дуга у бруто домаћем проиводу пао на 55,9 одсто. Међутим, апсолутни износ дуга и даље је остао исти, око 24 милијарде евра. Због тога стучњаци оцењу да се дуговања не умањују.

Срећа прати храбре, а прати ли Србију када су у питању дуговања? Пре годину дана, председник Александар Вучић је тврдио да је на делу поправљање, јер је јавни дуг смањен на 62,7 одсто БДП-а. Годину дана касније, Министарство финансија је констатовало да дуговања износе 55,9 одсто БДП-а.

Међутим, ако се погледају подаци Управе за јавни дуг види се да се он у апсолутном износу није толико променио, и даље је око 24 милијарде евра.

Управо то, према оцени главног уредника НИН-а Милана Ћулибрка, говори да задуживања нису релаксирана.

– Па, то би значило да је БДП поратсао за 15 – 20 одсто, што сви знамо да није. Промењена је методологија обрачуна бруто домаћег производа и он је сада за прошлу годину већи за скоро две и по милијарде него што је био до пре неколико дана по старој методологији + објашњава он.

На стање дуга утичу и други фактори међу којима су и курсне разлике.

– Динар је према долару у последњих годину и по дана ојачао за скоро 10-15 одсто , за толико је смањена трећина дуга која је нама у доларима, оног момента кад се долар врати на некадашњи ниво, наш дуг ће да се повећа за милијарду евра, а да нисмо узели ни један евро новог кредита. О томе се ради овде, дакле ово је делом последица јачања динара, јер се смањују обавезе и у еврима и у доларима у односу на БДП који се исказује у динарима, али људи, ми смо и даље дужни исту количину долара и евра које ћемо морати кад тад да вратимо – упозорава Ћулибрк.

Директор завода за статистику Миладин Ковачевић, оспорава тврдње главног уредника недељника НИН. Каже да су све рачунице Завода утемељење и развијене у сарадњи са стручњацима Евростата.

– Па ваљда би неко од ових иностраних експерата приметио до сада да смо били исувише „креативни“‘ и обавестио нас о томе. Напротив, од њих смо, тј. од Евростата и Европске уније углавном добијали похвале и конструктивне критике… Напоменућу и да су обрачуни и ревизија БДП-а спроведени уз техничку помоћ и супервизију експерата ММФ-а који су готово месец дана радили са нашим стручњацима и којима је пружен увид у сваку табелу, сваки податак и процену, које су, напослетку, преточене у нове процене БДП-а – објаснио је Ковачевић.

Према оцени економисте Милојка Арсића, Србија тренутно није презадужена, али да не би дошла у ту ситуацију, неопходно је да, како кажу, држава настави са политиком ниског фискалног дефицита који би требало да буде мањи од један одсто БДП-а.

– То се ради на тај начин што расходи нису много већи од прихода које држава остварује, значи та разлика би могла да износи до 400 милиона евра и ако привреда Србије остварује раст од један до један и по одсто. Значи уз овај дефицит који ће бити један одсто БДП-а, учешће би било константо или би мало опадало, а када привреда расте од три до четири одсто, као што је сада случај, онда ће значајније да опада учешће јавног дуга у БДП-у – истиче он.

Додаје и да очекује да ће се држава током ове године додатно раздужити. Каже да би то раздуживање могло да буде и око милијарду долара – за толико би онда апсолутни износ јавног дуга одмах био умањен.

– Да би се он стварно смањио на приближно те нивое који се најављују мора доћи до смањивања апсолутног нивоа јавног дуга – поручује Арсић.

Н1 , Вестионлине

Како бисте оценили овај текст?

+Кликните на звезду за оцену!

Актуелно

Фискални савет: Нацрт закона о кредитима у францима споран и носи фискалне ризике 11

Фискални савет: Нацрт закона о кредитима у францима споран и носи фискалне ризике

Фискални савет саопштио је данас да није оправдано да се буџетска средства користе за решавање …

Вучић одваја преко 11 милијарди динара из буџета да покрије губитке страних банака 12

Вучић одваја преко 11 милијарди динара из буџета да покрије губитке страних банака

Скупштини Србије је достављен Предлог закона о конверзији стамбених кредита индексираних у швајцарским францима којим …

2 Коментара

  1. СРБИЈА У СВЕМУ ИСПРЕД ДРУГИХ У РЕГИОНУ ФИКТИВНО, РЕАЛНО ЈЕ НА ЗАЧЕЉУ

    Са просечном платом од 417 и пензијом од 211 eра, само су Македонија и Албанија испод. Србија, иза Пољске (5%, или 593,758 милијарде $ ili 15.406 $/становнику), има највећи пораст БДП са 4,8%, а Луксембург 3,4%. С друге стране износ БДП је у Србији 6534 (порастао за 300 €/становнику), а у Луксембургу 110.000 евра по становнику (порастао за 3.740 €/становнику), па ко је бољи? Према томе, приказ БДП у процентима је само заваравање широке народне масе, као овчице. Да ли наши политичари разумеју шта причају? Број становника се смањује за више од 150.000 душа годишње и ту смо у врху Европе. По коришћењу контејнера као извор хране и ту смо у врху Европе. То су неки елементи где смо по добром на дну, по лошем на врху Европе, по стандарду смо на нивоу земаља подсахарске Африке. Очекујем да ΛV изјави како код нас тече мед и млеко, а код других нема ни воде. Ако неко лаже слободно га “отерајте у мајчину”. Вођо, “Можеш лагати све људе неко време, можеш лагати неке људе све време, али не можеш лагати све људе све време” (Abraham Linkoln).

  2. Значи лагодан живот Фараона и његове свите годишње кошта око 1,4 милијарди евра.
    Док народ добија 10 (словима: ДЕСЕТ) минута лекарског времена у ординацији симулираног лекара опште праксе, а сви медији објављују сјајне статистике запослености и свеопштег напретка, наши најбољи студенти, како они зову сами себе хвале се у монолозима пред сопственим новинарима.
    Што бре не наиђе један цунами и почисти сав овај олош и нас заједно с њим само да не гледамо ове издајнике више…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *