fbpx
Насловна / Србија / Економија / Јавни дуг за месец дана порастао 300 милиона евра и данас износи преко 24 милијарде евра!

Јавни дуг за месец дана порастао 300 милиона евра и данас износи преко 24 милијарде евра!

4.4
(8)

Јавни дуг Србије је на крају јула ове године износио 23,84 милијарди евра, односно 51,9 одсто бруто домаћег производа (БДП), објавило је Министарство финансија.

У односу на јун јавни дуг је увећан за око 300 милиона динара.

Јавни дуг је на крају 2018. године износио око 23 милијарде евра, што је било 53,8 одсто БДП-а, а на крају 2017. био је 23,2 милијарде евра, што је износило 61,5 одсто БДП-а.

У децембру 2016. године јавни дуг био је око 24,8 милијарди евра, односно 71,9 одсто БДП-а. На крају 2015. године јавни дуг је такође износио око 24,8 милијарде евра, односно 74,7 одсто БДП-а у тој години.

Јавни дуг Србије је на крају 2014. године износио 22,76 милијарди евра, односно 70,4 одсто БДП-а, док је на крају 2013. године био 20,14 милијарди евра, са учешћем од 59,6 одсто у БДП-у.

Kрајем 2000. године јавни дуг Србије је био 14,17 милијарди евра или 201,2 одсто БДП-а, а најнижи износ јавног дуга био је 2008. године када је износио 8,78 милијарди евра или 28,3 одсто БДП-а.

Законом о буџетском систему учешће јавног дуга у БДП-у ограничено је на 45 одсто.

Бета

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

„Дужнички цунами“ – америчке компаније узимају кредите рекордном брзином

5 (1) Светске корпорације су у року од недељу дана позајмиле 150 милијарди долара, чиме …

Овог месеца Србија отплаћује 81 милион евра Титових дугова

5 (4) Рано јутрос Србија је из буџета исплатила тачно 11,5 милиона евра. За шест …

2 Коментара

  1. eee, Srbi dozvolili ste genocidnom tudjinu, ljudozderu i teskom psihickom bolesniku, mimo zakona i ustava, da vam vodi zemlju i ekonomiju, sa ratnim zlocincima i bosanskim ustasama, uz lavez serva, uvek robova tudjina. — samo vi slusajte ludog milojka pantica; taj idiot koji osta bez posla, pa sada napada ludog cara i ako izmedju njih neke velike razlike nema, jer su oba ratnici novog svetskog poretka. — i ono pasce gurbetsko i hijena cupava, krvi umazana i usmrdela, sa nozem u zubima, i njegova prozdrvljiva zena iz istog su copora.
    — mi koji svoju Svetu Srbsku Zemlju volimo, svoje ne damo a tudje necemo, treba svim raspolozivim sredstvima da im se suprotstavimo inace ostacemo rasuti po svetu bez svoje zemlje a nase kuce, za koje citav zivot radismo, naselice dovucarale divlje zveri koje ce u jednoj sobi srati a u drugoj spavati i parketom vatru loziti i u zurle i na bubnjeve svirati a oko sebe ljudske kosti bacati.

  2. ma poco sam da razmisljam kako da prodam svoje rodoljublje, jedino sto imam, i prikljucim se bugojanskim okrutnim i upornim pljackasima i izelicama i sve prozdrvljivcima, uvek gladnima i nezasitima, indijancima gurbetima, bez vere i morala.
    — izgnase me u evropu ovih komsija iz kumrovca, gurbet, kovac, bravar, kljucar agram katedrale, borac i virtuoz na klaviru, et cetera; pa ako vako ostane nisam bolji ni ja; a valja paru imati, leba jesti, lekare placati, zeljenu tamburicu il crni dzip kupiti, na svalerke imati a i avijonom putovati, na prasak imati, rim, pariz, london, kuala lumpur il berkli posetiti. — ustvari ko i oni cergar biti, sto je bolje nego sedeti, knjige zlatoustog citati i pisati i na picoustog lajati, leb iz kontejnera jesti il iz istog antikvitete na internetu prodavati. — dzaba bi zlatoustom Ovidiju knjige pisati kad u izgnanstvu zavrsi, negde u mocvarama danubija, tugujuci za rimom i svojima.
    — i gore pominjani tumarase ko gluve kucke, a tamo a vamo, dja gore, dja dole, preko gora i dolina, svuda i nikuda, pa dje stignu leba otese. pored dzade, preko tudji njiva i tudji avlija, pa jedne noci pred zoru stigose do prestona grada beograda, /a, ko li mu imena dade, e barabe, prljav je da prljaviji ne moze biti/, pa mesto da ih povataju ko skitnice oni za ranom po budzacima i u javne klozete, gde se ugledno drustvo okuplja, pa se nadjose s kim treba i skrasise se; jerbo sorta kereca voli sa sebi slicnima, nista ne raditi, na zvezde i na prolaznike oko kuce prolazece lajati. — a kad si na takvom mestu lako i ministar mozes postati a ako umes i ujedati brzo ces i do visokog zvanja vodje copora dogurati, pa jasiti koga stignes, samo lovca zaobidji, njemu moras poslusan biti i ticu pogodjenu doneti.
    — ako ima kupca izvolite se javiti.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *